Када Русија 2019. године обустави трасу преко Украјине, Србија ће можда морати да довлачи овај енергент управо са севера Европе. Питање је колика би онда била цена гаса због бројних транспортних такси.

Захтеви за поштовање Трећег енергетског пакета, због којих је и стопиран, а затим обустављен руски гасовод преко Србије, у случају трасе од Русије до Немачке – апсолутно не важи.

Главна ставка на којој је „пала“ траса „Јужни ток“ јесте непоштовање европских енергетских прописа, односно Енергетске заједнице ЕУ, објашњава Војислав Вулетић, из Удружења за гас. “ Како између Немачке и Русије нема других страна, односно гас се допрема на неутралној територији испод Балтичког мора, за овај гасовод не важе та правила“, наглашава Вулетић.

Пет европских енергетских компанија ће платити чак 950 милиона евра појединачно, док ће преостала средства обезбедити „Гаспром“ који остаје једини акционар у компанији „Северни ток 2“ АГ. На тај начин су отклоњене и последње препреке да почну радови на цевоводу. Изградња ће почети 2018. године, а биће завршен до краја 2019. године, саопштиле су компаније које учествују у изградњи.

Нови гасовод који ће допремати гас са руских арктичких поља до Немачке повећаће удео Русије на европском тржишту гаса и смањиће проток гаса кроз Украјину, саопштила је руска гасна компанија „Гаспром“. Управо из овог правца Србија добија гас.

Цевод“Северни ток“, у дужини од 1.220 километара и укупног годишњег капацитета од 55 милијарди кубних метара гаса, удвостручио би количину гаса која би се из Русије директно испоручивала у Немачку преко Балтичког мора, заобилазећи Украјину као традиционалну транзитну руту.