Ево како су комунисти фалсификовали и искористили Теслину изјаву ,,Поносим се својим српским пореклом и Личком Крајином као отаџбином”

Горостас науке Никола Тесла, је у дубокој старости и после смрти, постао жртва политичких потреба новостворене комунистичке Југославије.

Ово је било могуће захваљујући сестрићу, Сави Косановићу, дипломати у Титовој служби, који је поред недела фалсификовања изјаве, починио и духовни злочин према рођеном ујаку, односно светогрђе, кремирајући Николу Теслу.

То је у потпуној супротности православном пореклу, начину живота и опредељењу Николе Тесле. Тадашњем режиму је било од суштинског значаја да се прикаже свету као комунизам са хуманим ликом.

За то су као доказ требали да послуже уметници, политичари и научници – који су му се приклонили или га прихватили. Вајари Мештровић и Аугустинчић, сликар Коњовић, председник скупштине у Краљевини Југославији др Иван Рибар, одлично су послужили за ту намену. Нажалост, за то је, без своје кривице, светски познатим именом, легитимитет суровом режиму дао и Никола Тесла.

Наиме, остарелог и болесног ујака је Саво Косановић, под изговором да га штити од досадних посетилаца, у потпуности изоловао од контаката са јавношћу. Он је преносио изјаве које нису могле да се провере, и одређивао по својим критеријумима ко може да посети Теслу.

Из тога времена потиче наводна изјава Николе Тесле:

„Поносим се својим српским пореклом и хрватском домовином“.

На овај начин се стицао, комунистичком режиму преко потребан утисак, да Тесла подржава ново прокламовано братство и јединство којим се успешно заташкала чињеница усташких злочина.

Уједно, то је значило да је Тесла рођен у Хрватској. Хиљаду пута поновљена лаж на крају постаје истина. Исто то се десило са увек изнова цитираном наведеном изјавом.

Најпре, у Теслиној крштеници лепо пише да је држављанин Аустријске царевине. Неопходно је да се истакне да је административна подела Аустријске царевине била по регијама.

На територији садашње, на двоструком геноциду створене државе, Хрватске, постојале су регија Далмација, претежно насељена Србима православне, Србима католичке вероисповести и Италијанима, Крајина (Војна) углавном насељена православним Србима, где је у Смиљану рођен Никола Тесла, Славонија и Хрватска која је обухватала Загреб и Загорје. Први пут је Титовом АВНОЈ-ском одлуком Хрватска добила садашње широке границе и назив, као једна од шест република са атрибутима државности.

Даље, још током Другог светског рата Тесла је био изузетно добро информисан о усташким злочинима. Преко Краљевске владе са којом је био стално у вези, посебно је био упознат, да су у његовом родном Смиљану и околини на Светог Илију 2. августа 1941. године Хрвати католици поклали 27 новорођенчади, 127 деце до 15 година, 340 особа од 16 до 80 година и 12 особа преко 80 година, што значи 506 Срба православне вере који су мучки побијени у току само једног дана.

То значи да као православни Србин ни на који начин није могао да пређе преко тога. Таква фалсификована изјава је и тада и сада, давала легитимитет од стране најчувенијег Србина у свету, постојању хрватске државе. Како у речнику Срба, посебно Личана, постоји реч „Отаџбина“, а никада није постојала реч „домовина“, могућа Теслина изјава би била:

Српско порекло

„Поносим се својим српским пореклом и Личком Крајином као отаџбином“.

Вероватно зато, Саво Косановић  је за свој успешан подухват и издају ујака одговарајуће награђен. Добио је амбасадорски положај у Америци.

Слични разлози, да би се умањио значај да је у Теслином животу битну улогу имао отац Милутин, свештеник, и да је Тесла захваљујући васпитању и сопственом убеђењу целог живота у бити био и остао православан, довели су до тога да се његова чувена бела голубица намерно интерпретира на потпуно погрешан начин. Оригиналан цитат гласи: „Једнога дана, моја снежно бела голубица слетела је на прозор хотелске собе. У њеним очима видео сам бол и тугу. Хтела је нешто да ми каже. Одједном су из њених очију потекли снажни млазеви светлости јачи од било којих извора природних или вештачких. Стајао сам скамењен. У том тренутку дошла је да ми каже да умире“.

Уз више пута наглашавано: „Вама можда није јасно да сам ја један од оног малог броја људи који се појављују с времена на време и који мењају лице Земље новим идејама.“, овакве изјаве, најпогодније и најсврсисходније је било приписати или његовој такозваној ексцентричности, или дозвољеним маштаријама усамљеног старог човека.

Никоме није одговарало да се призна да је Тесла био човек коме је Господ поверио мисију на Земљи, који је тога био свестан, а у чему је бела голубица имала битну улогу од његове младости. Када је имао 17 година, Никола Тесла се разболео од колере, и неколико месеци провео у коми, са ретким тренуцима доласка к свести. Иако болно свесни да је у то време ретко ко преживљавао колеру, мајка Ђука и отац Милутин су га пожртвовано неговали. Покретан очинском љубављу, а као свештеник вером у Бога, посебно од борбе за живот свога сина није одустајао отац Милутин. Ради тога је писао Ираклију Трбојевићу, калуђеру у манастиру Шишатовцу и молио га да му пошаље чудотворну Богородичину водицу са манастирског извора. Ираклије је у одговору предложио да Милутин сам дође и однесе водицу. Милутин је послушао савет, и по беспућима дошао до Фрушке горе. Иако уморан од пута, одмах по доласку је са манастирском братијом отишао на извор. Исте вечери, током молитве, почела је грмљавина и око извора и изнад извора блеснула је млечна беличаста светлост која се обликовала у енергетску белу голубицу. Милутин је узео воду и вратио се. Стигавши назад, помолио се, и болесног сина, још увек у бунилу, пошкропио светом водом. Истога тренутка, Никола Тесла је устао потпуно здрав.

Поред тога чудесног исцељења, десило се још једно чудо. Отац Милутин и син Никола заједно су видели испред себе појаву светлости у облику беле голубице. Да не би било забуне о чему се ради, вреди се подсетити шта се према Светом писму десило током крштавања Господа Исуса Христа у реци Јордану од стране Светог Јована Крститеља. Док је Свети Јован Претеча Исуса крштавао водом из Јордана, отворило се небо, изнад Христове главе се појавио Господ Дух Свети у облику белог голуба, и чуо се глас: „Ово је син мој милосни и који је по мојој вољи.“

Теслина моћ визуализације, да конструкцију сваког свог новог проналаска одмах може да сагледа како изгледа и како функционише у простору, појавила се одмах после оздрављења. За успомену на тај догађај, део уређаја код првобитних радио-апарата је назвао магично око, као символ ока беле голубице. То је као званичан технички назив остао све време док се уређај користио. Манастир Шишатовац је и даље био велика потпора у Теслином духовном животу.

Преписка са архимандритом

После пожара у коме су му изгорели сви пројекти, пао је у депресију. У том периоду је развио обимну преписку са архимандритом манастира Шишатовца, доктором Петронијем Трбојевићем, који је био син проте Јове и Ангелине, рођене Теслине сестре.

У тренуцима када је осећао велику носталгију он комуницира са својим сестрићем, који му пружа духовну окрепу и подршку. У том периоду је од Петронија Тесла тражио да помогне његовом празном срцу и оздрављењу његове душе. С обзиром на значај који је у животу његове породице и њега лично имао манастир Шишатовац, као и у њему чудотворна икона Шишатовачка бела голубица, неопходно је са њима у вези изнети неке историјске чињенице.

Манастир Шишатовац је посвећен Рождеству Пресвете Богородице-Малој Госпојини. Легенда говори да је Света Анастазија, која је живела у 3. веку у Сирмијуму побегла у шуму на Свето Брдо и поставила крст на месту данашњег манастира. Њу су Римљани ухватили и спалили због исповедања хришћанства. Њене мошти се налазе по разним манастирима, а највише их је однето у Рим. Код Богородичиног извора се најпре Светој Анастазији, према предању, јављала бела светлост у облику голуба. На том простору је касније због престола, дошло до сукоба, 1276. године, између браће Драгутина и Милутина. Усред битке, из извора се појавила блистава бела светлост у облику голубице,  „пореметила“ даљу борбу, и браћа су се ту помирила. Тада је први пут историјски записана појава беле голубице. На том месту је краљ Драгутин подигао манастир. Према књизи Бошка Стрике из 1927. године, због „ремете“ сукоба, манастир је најпре назван „Реметско“ и „Ремета“, и тек је касније добио назив Шишатовац. После су друга два манастира прозвани „Мала Ремета“ и „Велика Ремета“. Шишатовац је обновљен 1520. године после турских спаљивања. Поред Лукијана Мушицког, који је био архимандрит у њему, манастир је познат по икони Шишатовачке беле голубице, којом је овековечено појављивање беле светлости из Богородичиног извора.

Поред многих прослава током године у част Николе Тесле посебно треба истаћи ону одржану 10. јула, на дан његовог рођења у манастиру Шишатовац. Професор доктор Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука из Новог Сада, са професорима и ученицима средње електротехничке школе „Михаило Пупин“, проф. др Милом Алечковић, председником Српске дијаспоре из Париза, доктором Мутибарићем, председником асоцијације проналазача Срема и потпредседником Академије изумитеља Србије – САИН, Милошем Катићем, били су иницијатори свечаности и одржали запажене говоре. Свечану Литургију је служило девет свештеника на челу са Игуманом Фотијем и протојерејем-ставрофором Голијанином. После парастоса Тесли, пуштене су као знамење две беле голубице. И поново се десило чудо. Уместо да одлете, обе су слетеле на ивицу крова манастира и нису хтеле да напусте освећени простор.

Мр Богдан Тодоров и Саша Здравковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: