Насловна Поглед Есма Реџепова: Полако се мијењају предрасуде о Ромима

Есма Реџепова: Полако се мијењају предрасуде о Ромима

0
ПОДИЈЕЛИ

Има логике што Есма Реџепова наступа 12. јуна у Београду, на Миксер фестивалу. Не ради се о логици датума, већ локације – Миксалишта, на којем се месецима пружа помоћ мигрантима, а Есма је у својој вишедеценијској каријери помагала свима, па наравно и избеглицама. Због свог хуманитарног рада носилац је Уницефове награде, потпредседница је Светске организације Рома, а у два наврата је номинована за Нобелову награду за мир.

Паралелно с тим траје њена импресивна музичка каријера интернационалног карактера. Недавно је окончала своју дванаесту турнеју у Америци, на којој је наступила у престижним концертним просторима – Кенеди центру и Конгресној библиотеци у Вашингтону. На овој турнеји је проглашена и другим најбољим гласом на свету.

Лист Недељник је интервјуисао Реџепову уочи концерта.

Два пута сте номиновани за Нобелову награду за мир. Како вам изгледају садашње мирнодопске прилике у Европи и свету? Како се мења свет на вашим турнејама док га посматрате, а мења се сигурно? Шта вам смета данас у свету?

Сада и у Европи и у свету влада нека општа криза када је у питању мир. Укратко, свет постаје опасно место за живот. Питали сте ме шта се дешава у „околишу“ мојих турнеја и да ли то примећујем. Ево једног свежег примера. Имала сам 6. маја концерт у Истанбулу. Ја волим оријент, којим дише Истанбул, волим да прошетам кад год сам тамо, да попијем кафу на Босфору. Овај пут су ме организатори предупредили и рекли ми да морам бити опрезна. Били смо смештени на педесетак километара од центра града, са лимитираним кретањем, јер се организатор плашио да нам се нешто не деси.

Борили сте се целог живота за права Рома. Како коментаришете то што је од пре неколико недеља градоначелник Лондона син пакистанског возача аутобуса у Лондону? Да ли смо ми далеко од тога на Балкану?

Ми Балканци смо познати по стереотипима у којима живимо. Треба да прође још времена до става, али важније – до праве реалности, када није важно какве боје коже је председник државе, градоначелник, премијер или министар у влади. Ипак мислим да смо ми у Македонији испред свих Балканаца када је реч о правима Рома. Имамо два посланика у парламенту, министра у влади, неколико директора јавних предузећа. Полако али сигурно пада та предрасуда да Роми, само зато што нису беле коже, не могу да буду на руководећим позицијама.

Да ли код нас на Балкану Роме углавном воле у стереотипима, да певају и да не воле баш да раде? Како сте се ви борили против тих предрасуда?

Свака је нација силна само ако је образована. Едукација отвара видике. И ко каже да су Роми лења нација? Они воле да раде уколико им се понуди посао. У Македонији је обавезно средње образовање, тако да се и ромска деца морају школовати. То им пружа могућност да стекну солидно образовање. Неки настављају школовање на факултетима, а неки су добре занатлије и могућности за запошљавање су им знатно веће. Зато стално понављам да је само едукација начин да се руше стереотипи да Роми могу да буду само добри музичари и ништа даље од тога.

Певали сте Титу. Да ли сте имали прилику и да разговарате с њим? Шта памтите?

Како да нисам. Тито је био добар саговорник. Једном смо били позвани на Брионе да забављамо друга Тита и његове госте. Док су све жене које су биле на острву отишле код фризера, ја сам шетала, јер носим турбан и не треба ми фризура. И током те шетње сусрела сам се с Јосипом Брозом. Прво ме је упитао зашто нисам код фризера, и зар ми нису јавили да све жене иду на фризерај. Рекла сам му да мени то не треба. Питао ме је за децу, за посао. Био је једноставна личност, срдачна.

Ви нисте ништа изгубили од популарности распадом Југославије, велики сте у свету и наступате на великим европским фестивалима, али да ли смо ми, обични бивши Југословени, постали безначајни с распадом Југославије?

Некоме је сметала силна Југославија. После распада смо постали грађани другог реда, који чекају у редовима за визе за улазак у Западну Европу. Ми, ти исти Југословени, који смо свуда путовали без визе, одједном смо постали опасни за Европу. Био им је циљ да нас осиромаше, а то су и учинили. Био им је циљ да нас заваде, и завадили су нас.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here