Насловна Политика Ердоган Путину: ,,Спаси нас од ЕУ”

Ердоган Путину: ,,Спаси нас од ЕУ”

0
ПОДИЈЕЛИ

putin i erdogan Ердоган Путину: ,,Спаси нас од ЕУ”Након што је Украјина шокирала Европу и свет својом суспензијом преговора са ЕУ  и окретањем према Русији, на међународној сцени догађају се нова изненађења.

Управо у јеку украјинског окретање према Кремљу, у Санкт Петерсбургу се на састанку са руским председником Владимиром Путином налазио турски премијер Тајип Реџап Ердоган. За време састанка затражио је од Путина место у Шангајској Организацији Сарадње ( СЦО ) те му поручио да спаси Анкару од проблема ЕУ приступног процеса, преноси турски лист Хуријет. Наравно, ово и није толико изненађење за оне који прате ситуацију – Турске већ дуже време кокетира са идејом да би чланство у Шангају могло за њих бити боља опција од Европске Уније.

Путин је за време састанка изјавио како Украјина може да учи од Турске, реферирајући се на дуг процес завлачења с ЕУ приступним процесом. Питати ћемо Турску за савет, они имају пуно искуства у ЕУ преговорима, рекао је Путин, на шта је Ердоган узвратио : Тако је. 50 година искуства није мала ствар. Пустите нас у Шангајску организацију и спасите нас од ових проблема.

Надаље, Ердоган истиче да је Турска већ затражила чланство од Путина у Шангају. Ово нам је важно, рекао је Ердоган. Наиме, Турска је прва НАТО чланица која је постала партнер у дијалогу са регионалним телом (чланице Шангајске Организације су: Русија, Кина, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан и Казахстан).

Ердоган Путину : Пустите нас у Шангајску организацију и спасите нас од ових проблема Ердоган је по први пут ставио чланство у СЦО – у на политичку агенду у јануару ове године, када су из ЕУ – а поједине чланице (нарочито Немачка) почеле све гласније говорити против уласка Турске.

Рекао сам руском председнику Владимиру Путину: ‘Зезате нас на кад кажете – Шта Турска тражи у ЕУ – Сада вам ја узвраћам истом мером и тражим од Вас – Укључити нас у Шангајску организацију и заборавити ћемо на ЕУ ‘, рекао је тада турски премијер након чега је покренута озбиљна дебата по том питању. Касније је турски председник Абдулах Гул изјавио да ЕУ и СЦО нису алтернатива једна другој.

Турска је заинтересована за стварање зоне слободних тржишних односа са Евроазијском унијом, организацијом која ће догодине заменити Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана. Премијер Турске Реџеп Ердоган је после преговора са Владимиром Путином у Санкт Петербургу потврдио заинтересованост Анкаре за потписивање одговарајућег споразума.

Ове недеље у Санкт Петербургу одржан је Четврти. састанак Руско – Турског Савјета за Сарадњу. Уз Ердогана у Русију су такође допутовали и турски МИП Ахмет Давутоглу, као и министар енергетике, Танер Јилдиз. За време трајања састанак Ердоган и Путин су потписали неколико споразума.

Изгледа да су Турска и Русија спремне на озбиљну сарадњу, а уколико би Турска једног дана заиста постала чланица СЦО – а то би био за Запад још већи шок од актуелног украјинског окретања према истоку.

Но, две земље тренутно се још увек налазе на потпуно опречним ставовима када је реч о рату у Сирији. О томе је такође било говора за време састанка у Санкт Петерсбургу. Ипак, стратешки разговори између Москве и Анкаре могу недвосмислено довести и до евентуалних приближавања када је реч о темама као што је Сирија.

Путин је истакао како сиријска опозиција мора што пре да почне са преговорима.

‘Русија је на себе преузела одговорност за довођење сиријских власти на преговорички сто. Ми смо обавили свој део. Сада наши партнери треба да урадите исто и уверити опозицију да учине исту ствар’, рекао је Путин за време новинске конференције.

Ердоган је пак констатовао како одгађање мировне конференције иде на руку Асаду.

‘Цивилно становништво се убија авионима, хеликоптерима, тенковима и гранатама. У Сирији режим је тај који сноси примарну одговорност за ово. С друге стране, екстремистичке групе такође сносе одговорност, али оне имају само кратко и далекометно оружје’, рекао је Ердоган.

Очекивано је да ће Ердоган демонизирати сиријски режим и председника Асада, којег је раније називао месаром, но ово је једна од првих његових изјава у којој, бар донекле, признаје и делимичну одговорност екстремистичких група. Споменимо и то како поједине информације говоре да је Турска на неким местима блокирала прелаз границе за исламисте, што би свакако могло бити значајно у контексту актуелног сукоба у Сирији.

Што се тиче турског приближавања Шангајској Организацији, аналитичар Мурат Јеткин истиче за лист Хуријет да није било уопште потребе да Ердоган потеже питање Шангаја за време новинске конференције с Путином јучер у Санкт Петерсбургу, но то је очигледно учинио с разлогом. Надаље, истиче како је на конференцији било и мачо хумора, па је тако новинар упитао Ердогана хоће ли једну од ослобођених Гринпис активистица, Гизем Акхан, одвести са собом у Турску? На што је Путин коментарисао: ‘Како би могао ? Па дошао је овде са супругом. Јеткин истиче како су шалу добро прихватили Ердоган и његова делегација мушких министара.

Јеткин наводи како још није јасно да ли ће Турска заиста озбиљно кренути према Шангају или је ово лукав потез Ердогана којим настоји забринути Европу, али и САД. Но, да се у појединим питањима Турска озбиљно отима западној контроли показује и њихова војна сарадња са Кином.

Једна ствар је сигурна – Турска је у кратко време претрпела два велика спољнополитичка пораза: Египат и Сирију. Муслиманска браћа у Египту више се неће опоравити од пада Мохамеда Морсија, а чак и САД је спреман да одустане од подршке МБ – у. Што се тиче Сирије, идеја о стварању про- западне власти на челу са МБ актерима је такође пропала, без обзира како се рат завршио. Сва ова догађања могла би да утичу на будући развој Турске, али и њихове међународне односе. Што се тиче Ердогана, његова власт ове године је такође снажно пољуљана у масовним анти – владиним протестима, који су делимично ескалирали управо због потпуно промашене и агресивне политике у региону.

Може ли Турска, са Ердоганом или без њега, направити заокрет? Може, а актуалности као што је украјинска суспензија преговора о ЕУ трговинском пакта, свакако могу бити катализатор тих – за Турску, али и ширу регију – позитивних промена.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here