ИН4С

ИН4С портал

Епидемија малих богиња на вратима

1 min read
Опасност од епидемије малих богиња (морбила) у Црној Гори је реална и готово извјесна, иако се у овом тренутку не може са сигурношћу рећи када ће до ње доћи, упозорили су из Института за јавно здравље (ИЗЈ).
љекар

Илустрација

Опасност од епидемије малих богиња (морбила) у Црној Гори је реална и готово извјесна, иако се у овом тренутку не може са сигурношћу рећи када ће до ње доћи, упозорили су из Института за јавно здравље (ИЗЈ).

Епидемиолог Сенад Бегић, начелник одјељења за имунопрофилаксу и путнике у међународном саобраћају у ИЗЈ Црне Горе, казао је да се не може са сигурношћу рећи да ли ће се вирус унијети са Косова, из Македоније или неке друге државе у којој постоји обољевање.

„Важно је истаћи да што касније до уласка вируса дође, епидемија ће бити већа, дуже ће трајати и биће је теже сузбити, с обзиром на број особа, а посебно дјеце која нијесу заштићена. Једном када вирус почне да се шири посљедице могу бити озбиљне чак и по животе заражене дјеце и одраслих“, казао је Бегић агенцији Мина.

Он је рекао да је црногорско друштво углавном било поштеђено антвакциналних порука и успјешно се борило са њима све до 2014. године, када се у цијелом региону интензивирала кампања против заштите здравља дјеце.
Бегић је наве да од тада антивакциналне поруке, које се неријетко служе емоционалним манипулацијама, почињу да утичу и на родитеље који нијесу имали прилку да осјете опасност заразних болести.

Он је оцијенио да је појава друштвених мрежа допринијела да мноштво погрешних информација, искривљених података, ненаучних чињеница и злонамјерних тврдњи противника напретка и вакцинација лакше налази пут до збуњених родитеља.

„Просто је невјероватно да једно младно и модерно друштво у срцу Европе себи може дозволити да има нерационалне ставове и одбојност према основним цивилизацијским тековинама. И управо је то је оно што је јако тешко искоријенити и што ме као љекара и здравственог професионалца посебно забрињава“, казао је Бегић.

Према његовим ријечима, истовемено је све израженији тренд „лијечења“ на интернету. „Невјероватно је колико се код нас користи а колико је ‘доктор Гугл’ опасан“.

Бегић је казао да се адекватно медицинско знање може добити искључиво на интернету и коришћењем претраживача – факултети и универзитети не би требало да постоје нигдје у свијету.

„Пратећи коментаре на порталима и друштвеним мрежама, лако је уочити да је све више коментара са погрешним чињеницама о оболијевању, о болестима, о лијечењу, да је све више измишљених и искривљених података који само чине додатну штету свима нама“, казао је Бегић.

Он сматра да је један од начина сузбијања таквих појава повећање доступности здравствених услуга и сервиса, едукација здравствених радника, повећање њихове приступачности и комуникацијских вјештина али и оно што је посебно битно – едукација родитеља.

„Све наведено подразумјева и излазак из наших ординација и заступање научних чињеница, научних истина и медицине засноване на доказима увијек и свуда. Модеран љекар нема радно вријеме већ је његов задатак да буде што доступнији својим пацијентима те да мора спроводити промоцију здравља – увијек и свуда“, рекао је Бегић.

Он је објаснио да се специфичност вакцина, између осталог огледа и у томе да се дају здравима и онима који су најрањивији – најчешће дјеци и да због тога, када се ради о квалитету вакцина нема мјеста ни за какве двојбе нити за размишљања.

„Искључиво оне вакцине које су произведене, тестиране, лиценциране и намјењене за употребу у најразвијенијим земљама свијета се могу користити код нас. На овај начин је законом осигуран исти квалитет и начин употребе вакцина као у најразвијенијим земљама свијета“, казао је Бегић.

Он је рекао да опоненти вакцинација често инсистирају на националним лабораторијама у којима би се контролисао квалитет вакцина, али да иако на први поглед разуман, такав захтјев нити је реалан нити изводљив.

„Много богатије државе и друштва себи не могу приуштити такве, високо специјализоване лабораторије нити кадар потребан за рад у њима јер то подразумјева вишегодишње обуке и мултимилионска улагања у едукацију и опрему”, навео је Бегић.
Он је објаснио да је због тога контрола квалитета вакцина организована у довољном броју високо специјализованих лабораторија које су независне како од произвођача тако и од државе са циљем осигурања апсолутног одсуства било какве пристрасности али и притисака.

„Лабораторије су обично засебни дијелови великих универзитета и независних научних институција чији су основни задаци служење здрављу и добробити народа а не одређених појединаца нити државних апарата. Не смијемо дозволити да даље угрожавамо животе и здравље наше дјеце неодговорним понашањем и морамо сви заједно учинити све што је у нашој моћи да до епидемије не дође“, упозорио је Бегић.

Он је рекао да повећан епидемиолошки ризик имају сва мјеста у којима велики број дјеце борави на малом и скученом простору а често у интензивном и блиском контакту.

Бегић је казао да су многе епидемије и жаришта заразних болести, а посебно оних које се преносе капљицама (грип, мале богиње, варичела и друге) или ваздухом, доказано биле повезане са играоницама, вртићима и школама.

„Чак и без научних доказа и из свакодневног искуства родитељи знају којом брзином се најобичнија кијавица шири међу дјецом у вртићу. Не смијем и не желим ни да помислим шта би се могло догодити ако вирус морбила (малих богиња) уђе у колектив осјетљиве дјеце. А таквих је колектива и такве дјеце у овом тренутку на жалост превише“, навео је Бегић.

Он је рекао да свако груписање незаштићене и осјетљиве дјеце носи повећани епидемиолошки ризик али то апсолутно не значи да дјецу треба држати изван од вртића и школа.

„Постојање доброг колективног имунитета је императив и само враћањем колективног имунитета на нивое прије 2014-е постићићемо заштиту све па чак и оне дјеце која одређене вакцине не могу примити било због узраста или одређених медицинских стања (болести)“, казао је Бегић.

Он је најавио да у уторак у Будви почиње регионални састанак руководилаца имунизацијских програма европског региона Свјетске здравствене организације.

„То је један од највећих састанака водећих здравствених стручњака и научника свијета који се одржава сваке двије године и који између осталог за циљ има и дефинисање даљих корака у коначној елиминацији и искорјењивању“, рекао је Бегић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Епидемија малих богиња на вратима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *