За оружје узето на ”реверс”, полиција правила фото-елаборат како га је ”пронашла” у кући свог функционера

Оружје којим је, по тврдњама Миливоја Катнића, издато на реверс од полиције да би га наводно сликао Мирко Велимировић, било је смјештено у објекту који је власништво- високог полицијског функционера, а онда направљен фото-елаборат као да је заправо ”пронађено” и потом заплијењено у акцији раскринкавања ”терористичке мреже”.

Редакција портала ИН4С ексклузивно објављује податке и документа о „оружју за терористе“ како га је назвао тужилац, и начину на који је Катнић оружје покушао да представи као дио арсенала непознате групе терориста.

У овом тексту се први пут објављују документа која никада прије нису публикована у јавности Црне Горе! Ова документа доносе чињенице о томе:

• Како је Катнић донио полицијско наоружање и покушао да га подметне „терористима“ у афери „државни удар“
• Чија је „наранџаста кућа“ на Старом Аеродрому;
• Како су Синђелић и Велимировић трговали оружјем са црногорским клановима, под заштитом тужилаштва;

Свакодневно испливавају нови детаљи у афери „државни удар“ који недвосмислено указују да су њени креатори више пута мијењали сценарио и тако оставили мноштво контрадикторних трагова у својој траљавој монтажи.

У званичној верзији, Мирко Паја Велимировић је купио оружје негдје на КиМ, да би га одмах потом уништио. И куповину и уништавање истог је, како је нагласио и током суђења, вршио под надзором Миливоја Катнића. Остаје питање – зашто је куповао оружје које је потом одмах уништио? Међутим, изгледа да је одговор на ово и слична питања дао управо поменути Велимировић који је у судски овјереној изјави у јануару ове године навео да је комплетну причу измислио Миливоје Катнић, а да је он под његовим притиском и пријетњама то потом испричао на суђењу.

Шта наводи „званични“ тужилачки сценарио о оружју? То оружје је наводно требало да заврши у рукама 500 неидентификованих терориста, како се каже у оптужници Миливоја Катнића. По Катнићевом опису, Велимировић је морао да покаже Синђелићу слике купљеног оружја, а пошто није имао слике оног којег је „купио“ и одмах „уништио“ на КиМ, у помоћ му је прискочила црногорска полиција.

По одобрењу Драгана Пејановића, иначе координатора за НАТО, полиција је 14.10.2016. издала на реверс 45 аутоматских пушака и нешто сандука муниције како би Велимировић исто фотографисао. И ту долазимо до „заплета“! У списима се не налази, како се очекује само документ-реверс о издатом оружју, већ ФОТО-ЕЛАБОРАТ о ПРОНАЂЕНОМ оружју у некој кући на Старом Аеродрому.

Чему служи фото-елаборат за оружје које је издато на реверс и откуд екслицитан исказ о ПРОНАЂЕНОМ оружју?

Потпуно је јасно да су сценаристи оригинално имали намјеру да инсценирају „проналажење“ оружја, али тек након што би у ту јефтину замку упецали генерала Дикића! Подсјећамо, њега је на то навлачио управо Мирко Велимировић, позвавши га да „попију ракију“ у тој кући на Старом Аеродрому.

У Извјештају Савјета за грађанску контролу полиције, генерал Дикић је тим поводом рекао:

„Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје.“

Како Дикић, осјетивши замку, није ушао у кућу ка којој је навођен, полиција је прешла на други план, па потом израђује и доставља реверс о издавању оружја. Ипак, остали су трагови претходно смишљеног сценарија. И то какви!

Како се види из достављене документације, АНБ и Тужилаштво су се потрудили да оружје у кући представе као „проналазак“. Од тога да су пушке усликане у фрижидеру, који је неуредно затрпан стварима, до тога да су муницију „пронашли“ испод пакета, па иза гарнитуре за сједење… Човјек који је направио фото-елаборат је то урадио професионално и вјероватно са пуним увјерењем да је ту заправо било скривено оружје.

Власник куће – шеф полиције!

Оно што даје посебан куриозитет цијелој причи је кућа на Старом Аеродрому у којој је направљен фото-елаборат о „пронађеном“ оружју, а које је издато на реверс.

Наиме, ради се о кући тадашњег високог функционера Полиције – Синише Стојковића.

Стојковић је у вријеме осмишљавања и реализације афере „државни удар“ био шеф криминалистике за Подгорицу. Међутим, по незваничним информацијама које смо добили од особе блиске Стојковићу, он негира било какво учешће у фарси, тврдивши да ником није издао кућу, односно да полиција није са његовом сагласношћу ушла у кућу.

Ако Стојковић и званично потврди ову причу, онда ће полицијски службеник Владан Лазовић, иначе братанић Зорана Лазовића – контроверзног пензионисаног службеника АНБ-а и једног од вођа клана „Гранд“, морати да кривично одговара, не само због учешћа у очигледном „монтирању доказа” , већ и због неовлашћеног упада у приватни посјед.

УПРАВА ПОЛИЦИЈЕ: Синђелић и Велимировић су професонални шверцери оружја

Да овдjе није крај доказа о полицијској монтажи доказа у афери „државни удар“ показује Интерни документ Специјалног полицисјког одјељења од 12.10.2016. године. У том акту се наводи да је Велимировић Мирко заправо изнајмио кућу на Старом Аеродрому, и то да би из те куће вршио дистрибуцију „оружја особама које су то ОРУЖЈЕ КУПИЛЕ ОД СИНЂА„!

Да су Саша Синђелић, одбјегли убица, и Мирко Велимировић имали дуг пословни однос у шверцу оружја, показује наставак истог документа, гдје се експлицитно тврди:

„Такође, према до сада прикупљеним оперативним сазнањима, дио оружја ће бити предат члановима криминалних група из Бара и Котора, ради вршења кривичних дјела са елементима насиља„.

Полиција у документу посебно истиче, да „Велимировић Мирко и лице са надимком Синђо набављају, држе и продају аутоматске пушке.. и то у већој количини„.

Документа која су приказана доказују да је једино оружје које је „пронађено“ у кући заправо полицијско оружје, али је Катнић пропустио да обавијести јавност: шта се то догодило са оружјем које су Велимировић и Синђелић, по тврдњи полиције, требалo да продају мафијашким клановима из Бара и Котора? И због чега њих двојица нису процесуирана за таква злодjела, када их за то оптужује званични полицијски документ?

Стојковић – хапшен за притисак на тужиоца, а потом унапријеђен

Синиша Стојковић је дошао у жижу јавности након што је ухапшен крајем децембра 2012. године на основу оптужбе да је вршио притисак на тужитељку Љиљану Кликовац да „застане у предмету“ против Миленка Рабреновића, бившег шефа обезбјеђења некадашњег директора полиције Веселина Вељовића.

Подсјетимо, Рабреновић је оптужен да је током 2011. године у два наврата пријетио новинарки „Вијести“ Оливери Лакић, и њеној породици након текстова Лакићеве о шверцу цигарета из фабрике „Тара“ у Мојковцу.

Међутим, 2013. године, суд без суђења одбацује оптужбе против Стојковића, уз образложење “да није могао противзаконито утицати на тужитељку јер за то није имао ауторитет своје службе, као ни битан социјални статус и положај у друштву.”

Тадашњи директор Управе полиције Славко Стојановић, недуго затим, одлучује да га врати на исту позицију коју је покривао и прије хапшења – мјесто шефа криминалистике у Будви. Након тога, идуће, 2015. године Стојковић „аванзује“ на мјесто шефа криминалистике подгоричке полиције, и то по жељи директора УП Славка Стојановића.

У 2016. години Стојковића јавно прозива инспектор Предраг Шуковић, некадашњи шеф Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције. Шуковић је, подсјетимо, 2016. условно осуђен због пријетњи премијеру Душку Марковићу које је упутио 2015. године преко портала Вијести под псеудонимом „Бос“. Он је након хапшења истицао да му је безбједност угрожена од „мојковачке криминалне групе“ и навео да је његово хапшење лично координирао Стојковић, и то с циљем да се „компромитује у јавности и да се пошаље упозорење због фабрике у Мојковцу“.

Убрзо након првостепене пресуде, на Шуковића је пуцано у строгом центру Подгорице, за шта се сумњичи бивши припадник војне обавјештајне службе Радован Алексић. Истрага још увијек траје, а Алексић је пуштен да се брани са слободе.

Суђење оптуженима у фарси „државни удар“ наставља се у сриједу 6. септембра у великој сали Вишег суда у Подгорици.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: