Економски страх ЕУ од грчких избора

У Европској унији преовладавају бојазни од нестабилности и слабе владе после сутрашњих избора у Грчкој и не верује се у сценарио излашка те земље из евра.

Подвлачи се, међутим, да не може бити говора о обустави програма „стезања каиша“ и отписивању око 150 милијарди грчких дугова, што тражи вероватни победник избора, грчка левичарска странка Сириза.

Грчка представља два одсто целокупног бруто домаћег производа чланица зоне евра, а ЕУ је после кризе 2008. створила финансијске фондове и механизме који јамче да више не може бити неке веће кризе јединствене европске валуте.

Ипак је јасно да би „домино ефекат“ доласка левице на власт у Грчкој учврстио ионако видљива очекивања у политичким круговима других земаља из зоне евра да би могли да се преиспитају темељи на којима почива стабилност заједничке европске валуте.

То значи да се уз строгу буџетску дисциплину, смањивање дугова и структурне реформе у цију постизања економске конкурентности, упоредо покрену велике, такође јавне инвестиције и мере подстицаја привредног раста и запошљавања.

Зато се у Бриселу наглашава спремност да се са сваком будућом грчком владом преговара о олакшицама за штедњу и реформе да би Атина могла рачунати на нове десетине милијарди евра помоћи ЕУ и Међународног монетарног фонда (ММФ).

Европски комесар за економију Пјер Московиси је ставове ЕУ сажео у поруци да „демократија налаже да се испоштује избор грчких грађана“, и наводи да Грци морају поштовати пакт који су склопили са ЕУ и ММФ да би и даље добијали финансијску подршку, без које би свака грчка влада врло убрзо морала да се суочи с државним банкротом.

Грчкој је потребно седам и по милијарди евра већ до краја марта да плати доспеле дугове, а до краја године равно двадесет милијарди евра у ситуацији кад је државна благајна празна.

Медији и аналитичари у земљама ЕУ су сагласни да нико не жели излазак Грчке из евра.

Томе није склона ни Немачка која је као императив за извлачење из кризе јужних чланица поставила даље кресање буџетског дефицита, дугова, структурне реформе у циљу јачања конкурентности.

А и Сириза наглашава да Грчка треба да остане у зони евра, али тражи отписивање и репрограмирање дугова и њихову отплату тек кад привреда стане на ноге и почне раст.

Левичарске странке у Европи, али и многи народни слојеви, у програму Сиризе препознају и своја хтења, сумње и незадовољство „диктатом Брисела и Немачке“.

Сириза у важном делу свог програма власти наглашава решеност да покрене производњу и запошљавање, врати социјалне олакшице најсиромашнијим слојевима, крене у темељит обрачун с корупцијом у држави и традиционалним политичким партијама и учини све да нарочито богати плаћају порез.

Бриселски центар за европска питања Бројгел сматра да ће, ако Сириза уопште успе да формира владу, бити јако тешко да нађе нагодбу с ЕУ и ММФ, али подвлачи да обе стране итекако имају интереса да се нагоде.

Вођа Сиризе Алексис Ципрас је изјавио лондонском листу Фајненшел тајмс да „Грчка може уравнотежити своје државне рачуне а да не убије демократију“ и нагласио да „имамо обавезу да отворено, поштено и на равној нози преговарамо с нашим европским партнерима“.

Директорка ММФ Кристин Лагард поручила је да су „дугови уговорна обавеза и обустава отплате или промена ставки таквог уговора имала би неминовне последице“.

Француски лист Монд упозорава да би обустава од ЕУ и ММФ наметнутог драстичног „стезања каиша“, што је изборни програм Сиризе, значио потпуни раскид с политиком зоне евра и ЕУ.

Монд подвлачи да би „излазак Грчке имао велику цену за зону евра“ јер би уздрмао структуре на којима почива евро и унео страх међу инвеститоре и нарочито повериоце грчког дуга, а то су водеће државе еврозоне.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је јасно поручила да жели да „Грчка и даље буде део европске приче“, уз опаску да „добро познаје тешкоће с којима је сучељена Грчка, али је нужно имати на уму темеље наше солидарности“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: