Насловна Друштво ДВЕРИ: Влада Србије нема стратегију развоја

ДВЕРИ: Влада Србије нема стратегију развоја

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: др Предраг Митровић*

Госпођа Брнабић не може да води економску политику Републике Србије на основу захтева и препорука интересних група или наднационалних институција. Држава има превасходно важну улогу у стварању предуслова за привредни развој, дефинисањем стратегија и кључних циљева развоја, као и изградњом механизама за спровођење различитих јавних политика у циљу одрживог социо-економског развоја.

Развој Републике Србије је кумулативан друштвени процес. Његово одвијање у прошлости основа је за будућност, а наметнуте нам привредно системске промјене и све погрешне економске мјере носе са собом несагледиве последице по грађане, привреду и државу.

Најгоре је то што од 2000. године Србија иде погрешним путем, те су све реформе и економске мјере, ма колико позитивно оцењене од ММФ или Свјетске банке, суштински у пракси биле нелогичне и непримјењиве, а за последицу су имале оно што власти не желе да признају: енормно повећање јавног дуга Републике Србије, девастацију српске привреде, забрињавајућу незапосленост, као и врло неповољне тенденције у демографским кретањима које се огледају у смањењу укупног броја становника, паду наталитета, природној депопулацији, миграционим процесима и демографском старењу становништва које детерминише прилично ограничавајући популациони оквир формирања радног контингента и активног становништва и уједно све већи притисак на највећи фискални терет државе – пензиони фонд.

Поред одласка младих и образованих људи из земље, интензивне унутрашње миграције становништва довеле су до крупних промјена у размештају становништва Републике Србије, кроз изразиту концентрацију становништва, на једној и систематско пражњење и депопулацију широких простора Републике Србије, на другој страни.

Тиме су, велики и стратешки важни простори, уз стварање великог безбједоносног ризика, остали популационо непокривени, њихови ресурси неискоришћени, док истовремено, у развијенијим центрима долази до прекомјерне концентрације становништва и привреде, што производи негативне последице у економској, социјалној, просторној и еколошкој сфери.

Најновија истраживања Српског покрета Двери показују да на 20% укупне територије Републике Србије, обухваћене последњим званичним пописом становништва, живи више од 60% становника Србије. На 80% остатка територије Србије живи преосталих близу 40% становника. Са друге стране, у укупном бруто друштвеном производу Србије становништво које живи на 20% територије Србије учествује са 80%, док остатак становништва које живи на 80% територије Србије, учествује у бруто друштвеном производу Републике Србије са 20%!

unnamed 2 409x272 ДВЕРИ: Влада Србије нема стратегију развоја

Регионалне разлике, посматране на нивоу округа, мјерене индексом развојне угрожености износе 1:7, што показује да је Београд, примера ради, готово 7 пута развијенији у свим сегментима анализе од Јабланичког округа.

Незапосленост је један од највећих економских и социјалних проблема у Републици Србији. Екстремну стопу незапослености пре свих, бележе општине Житорађа 72,7%, Лебане 67,5%, Бојник 66%, Прешево 64,7%, Мерошина 64%.

На југу Србије, убрзани пад запослености, наслеђени инфраструктурни проблеми и неразвијеност привреде, највише су погодили општину Бојник, која је у односу на 2002. годину, изгубила 89% радника у привреди (нефинансијски сектор), а следе Лебане (-83%), Бела Паланка и Владичин Хан (-77%) и Сурдулица (-73%). У овим и оваквим случајевима, постојећи модел развоја привлачењем страних инвеститора НЕ МОЖЕ ДАТИ РЕЗУЛТАТЕ. Ко ће, тржишним механизмима вођен, инвестирати у поменуте општине? Да није можда решење Владином логиком тржишта и до сад спровођеним мјерама да се људи из тих мјеста иселе – оду за Београд, веће градове у Србији или ван земље, или једноставно помру?

Српски покрет Двери сматра да су изражене неравномерности у развоју толико дубоке да је нереално очекивати да ће, уз владајући економски модел, заснован на либералној економској философији и дерегулацији, нестати у догледно време. Изражени проблеми економског развоја упућују на чињеницу да само држава, са својим ресурсима, институцијама и законском регулативом, може на адекватан начин да иницира, усмери и реализује решавање истих. Из наведеног се закључује да се мора унапредити стратешко планирање на свим нивоима и детерминисати јединствени стратешки оквир развоја наше земље. Код таквог приступа држава мора да идентификује стратешке развојне правце, усмерава и помаже гране и предузећа која имају перспективу. Реч је о активној држави која уме стратешки да мисли. Та политика не иде против тржишта. Напротив, она максимално подстиче тржиште и конкурентност, али у оквиру јасне развојне политике и заштите националних интереса.

Држава Србија мора престати да проналази стране „инвеститоре“ и да им плаћа да „инвестирају“ у српску привреду. Та новчана средства морају бити прусмерена ка подстицању домаћих предузећа и предузетника, у циљу повећања запослености. Држава на све начине и из свих расположивих извора – повољним кредитима, пореским олакшицама, извозним подстицајима, стратешком развојном политиком, мора да помогне опоравак домаће прерађивачке индустрије и пољопривреде. Потребне су непрекидне кампање и притисци кроз медије да се купују домаћи производи.

Приоритетно је важно уредити тржиште рада у Републици Србији, а систем образовања ускладити са његовим потребама. Важно је побољшати флексибилност, али и отклонити проблеме дуалности тржишта рада и дискриминацијске праксе на тржишту рада.

Реална нова радна места могу се створити кроз нови процес индустиријализације Репубике Србије и директно државно подстицање развоја домаће конкурентне и предузетничке привреде. То захтева увођење система царинске заштите и друге облике заштите домаћег тржишта.

Директним државним интервенцијама у неразвијена и девастирана подручја Републике Србије, јачањем институција и избором квалитетних кадрова на локалном нивоу покренути друштвено-економски развој у њима. Посебно је важно усагласити и координисати подстицајне механизме са програмским мерама и приоритетима на нивоу државе (секторски, инвестициони).

Поред хитне изградње свих сегмената инфраструктуре на националном нивоу, започети и са програмом обнове градова и мањих места у унутрашњости Републике Србије, а посебно у пограничним местима. Уместо градње станова у великим центрима Републике Србије, које више нема ко да купи, поправљати оно чиме становништво у унутрашњости располаже, а што пропада. Тиме ћемо упослити домаћу оперативу и сектор грађевинарства и индустрије грађевинског материјала. Држава треба да откупи напуштене куће и имања у напуштеним и девастираним крајевима Републике Србије и тиме покуша да макар делимично реши растуће стамбене проблеме становништва у градовима. По сваку цену треба зауставити даље процесе депопулације, поготово из девастираних и пограничних крајева Републике Србије. Државно земљиште не сме бити продавано странцима.

Порески систем базирати на ослобађању плаћања пореза и доприноса за новооснована домаћа предузећа у иницијалним годинама рада. Такође, сматрамо корисним да се уведу прогресивне пореске стопе за иновативна и извозно оријентисана привредна друштва која привредну делатност обављају у девастираним подручјима Републике Србије. Спречити све манипулативне технике избегавања плаћања пореза на свим нивоима и исисавања капитала из Републике Србије.

Госпођа Брнабић не може да води економску политику Републике Србије на основу захтева и препорука интересних група или наднационалних институција. Држава има превасходно важну улогу у стварању предуслова за привредни развој, дефинисањем стратегија и кључних циљева развоја, као и изградњом механизама за спровођење различитих јавних политика у циљу одрживог социо-економског развоја.

Знамо да су сви овде изнети ставови и предложене мере против постулата и идеологије либералне доктрине и светских моћника. Пред Владом је избор – да решава проблеме који очигледно постоје и на које смо указали или да по налогу ММФ и Светске банке лобира у решавању проблема који они сматрају да су њихови проблеми, а у циљу постизања потпуне доминације, окупације свих ресурса и уништења српске државе, привреде и коначно и народа.

др Предраг Митровић, потпредсједник Српског покрета Двери

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here