Душко и Мишко

Пише: Равијојло Танкосић

Ерго, прескачемо ону стару дилему, шта вам је ближе: кошуља или подкошуља. Па, руку под пазух, скоро увијек је ближа подкошуља. Толико о томе јесу ли вам ближи Душко и Мишко од извјесног Амера и фиктивног Баћушке. Завуци руку и пипни – ближа је подкошуља. Мада има и оних који ће рећи да му је ближа руска рубашка од црногорског новокројеног трикоа.

Само да неко не помисли како загађујемо овдашње родољубиве мисли и осећања. (Овдје се може загадити и ђубриште, може се загадити и сјенка, али не и црногорско домољубље).

Није важно да ли је Трамп некултуран, да ли се на том саборишту понаша као канадски дрвосјеча, или тексашки возач комбајна, или кондуктер у возу до границе на Рио Гранде, ко те пита што се Трамп гура и лакта, све ће то остати на маргини историографије, у сваком случају Трамп је бизнисмен, и опет бизнисмен, и опет, и опет…

А бизнизсмени немају неких манира, нијесу бића естетике и културе (погледајте наше бизнисмене и утроба вам се помјери), али, што ви, друже предсједниче Владе, радите на отвореном путу, на отвореној писти, што се на вријеме не паркирате.

Откуда вам и примисао да уопште можете бити и близу првој степеници за фотографисање свјетских политичких предатора, како да немате икакав осјећај да се цурикнете – и зауставите, и останете тамо гдје вам је и мјесто – сасвим позади.

Ништа не може неку ситуацију да огади попут залуталог провинцијалца. Контакт између Трампа и предсједника црногорске Владе, не улази баш у ред оних на којима би се брусио протокол, али много је тога показао. Важно је, најважније је, да је речени предсједник Владе, одмах изјавио како је, заиста, и залутао на позорници, да је непозван изашао на сцену, и, коначно – да он и није примијетио шта се заправо десило!

Не, нимало се није наљутио на трапавог Трампа. О кеј, послије свега, то може да каже само неко ко нема личност. Али, шта би било да је црногорски предсједник Владе, демонстративно напустио састанак, и вратио се кући. Остао би упамћен за сва времена. О таквом шамару Трампу звечало би пола свијета. Тако би поступио онај стари, поносити Црногорац, тако би урадио сваки Брђанин кад би га Трамп подбио лактом у слабину.

Сјећате ли се приче шта је урадио српски дипломата, министар Мирослав Спалајковић у Москви, кад му је на сличном пријему Лењин пружио руку.

„Ја вам пљујем у бек“, брк у брк сасуо му је Господин Спалајковић. „Ви сте највећи изрод словенских народа“, завршио је овај поносити Србин.

Међутим, наш политички раденик, посткомунистичка сјенка, тзв. демократа, одн. партократа, не смије ни да писне, ни зубом да шкрине, већ пристаје на невиђено понижења. Такви су политичари чији је завичај проклета партократија.

Тако дјелују партократи који су се излегли у југословенским комунистичким инкубатима. Идеологија која је нарисовала Мирка и Славка, родила је и Душка и Мишка. У ствари, Трамп је баш тако, баш тим гестом хтио да честита добродошлицу Монтенегру у НАТО. Трампово гурање по бини као да је режирао Катнић.

Миодраг Вуковић – Шишков, је персона нон грата у Русији. Након свега, након издаје Русије у сваком смислу, након издаје историјских веза између Русије и Црне Горе, након издаје и преваре и лажавине на свим нивоима, и так даље, шта се друго могло и очекивати од Русије.

Сада би и Монтенегро морао да каже има ли персона нон грата и Руса, одн. да ли има Руса који не могу носа помолити у натовско Монтенегро. Пошто има, да обелоданите ко су ти типови.

Јавност зна да Александар Дугин, интелектуалац, филозоф, политиколог, савјетник Путинов, није могао да дође у Црну Гору и прими „Огледало српско“, награду Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине. Стоп. Ње можна. Стоп. Бар је тако објавио предсједник Жирија ове награде. Стоп! Па кад је тако, зашто се, другови партократе, љутите. Паћему. Скажите. Паћему. И да не би сасвим биле прекинуте везе између Русије и Монтенегра, јавили се чувени руски пранкери.

Ало, здјес Расија, алллоооо… Кто там. Ми хатјели товариша Марковича. Аллооо, Дуле, здјес Правда, аалллооо. Аллоо Джуканович, алллооо, Джуканович, гаварит Масква спрашивајет, ааллооо… Оно што је у телефонском разговору Джукановић обећао Украјинцима, некаквој мафији (гашење дивљих фирми и сл.), обавезује ли Катнића да се мало позабави тим дијалогом. Ало, Ката, аалллооо..!

(Да ли у Матичином Речнику српског језика има објашњења шта је – пранкер). Старије чељаде изубијано комунизмима и демократијама сјећа се како је Чкаља (први српски пранкер), за Нову Годину телефонисао Титу, Кардељу, Рибичичу, или каквом шумару – партизану. Ало, овде, Чкаља, аалллооо… У Монтенегру пранкери су извјесни мрсимуди Буксовци.

Да скратимо: овдје се нико (сем депеесоваца) не пита: зашто се монтенегрински политичари протјерују из Русије. Њет).

(У Матичином Речнику не налазимо ни ријечи: партократија, одн. партикратија. Да, и тај појам је новијег датума. Да, свагда ми драги учитељу свијетом осијани (са тополовим штапом), можда су се пранкери и партократе родили на новијим страницама историје бешчашћа. Њет. О кеј.

П. С.

Послије признавања лажне државе Косова од стране Монтенегра, и Србија је морала забранити монтенегринским политичарима и мафијашима улазак у Србију. Викендом не можете прошетати Кнез Михаиловом од простачина црногорских, црногорских провинцијалаца, политичара и политичке пратње, и пиревине, и мељаве, и штетљавине. Још се Кнез Михаиловом крецкају и тзв. умјетници. Опоганише ону мермерну љепотицу. Монтенегрини загадише и Златибор. Гдје год станете, а однегдје из четинара допире вика црногорских заврата: ааа, кад си оздољ, ааа..?

П. С.

Да је Демократски фронт имао икакве везе са тзв. државним ударом, и да је тај тзв. државни удар, тобоже, организовао са фиктивним Русима, онда би Фронт и тражио размјену: Чађа за Мишка.
Извини, Чађо, за ово неумјесно поређење…

Дасвидања..!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: