Друго држављанство као сигурносни појас
1 min readПише: Јасмин Агић
Тврдња генералног конзула Србије у Бањој Луци Владимира Николића како је више од 50.000 људи са подручја бх. ентитета Република Српска тражило србијанско држављанство мало кога је зачудило. Лоша економска ситуација и бесперспективност, које већ годинама владају у РС-у, најчешћи су разлози због којих се грађани одлучују тражити држављанство неке друге земље, а чињеница да се у све већем броју одлучују предати захтјев како би добили пасош Србије подједнако говори о незавидној политичко-економској ситуацији у БиХ и све бољем позиционирању Србије на политичком спектру овог дијела Европе.
Процес одлива бх. држављана почео је још у годинама рата када је велики број грађана земље прихватио држављанства земаља у које су доспјели као избјеглице, а наставио се у послијератном периоду када су, махом грађани хрватске националноасти, из разних разлога, прихватали држављанство сусједне Хрватске, каже политички аналитичар из Бање Луке Срђан Пухало, апострофирајући како је главни разлог бх. Хрвата за узимање хрватског пасоша била могућност слободног путовања.
Тешка економска ситуација, резервни план
Када говори о мотивима због којих грађани Републике Српске, у посљедње вријеме, у толико масовном броју аплицирају за србијанско држављанство наводи неколико разлога.
„Сада имамо тај феномен да велики број Срба – 50.000 их је затражило, односно добило држављанство Србије, и то се може на различите начине интерпретирати. Врло је тешко рећи шта је главни мотив, али у сваком случају можемо размишљати о неколико ствари. С једне стране имате политику у РС-у која БиХ проблематизује као државу и доводи у питање њену државност, и то није од јучер већ траје већ десетак година. Вјерујем да је то један од мотива зашто људи траже србијанско држављанство.
С друге стране имате велики број људи који због тешке економске ситуације напуштају РС и мислим да и они траже држављанство просто да би олакшали свој живот у Србији. Ми немамо податак колико је људи из РС-а отишло у Србију, али вјерујем да је то велики број. Такође веома важна ствар је, и то морамо имати у виду, плаховита политичка ситуација, која траје од ’95, што свакако уноси несигурност међу грађане па и становнике РС-а и да је можда тај захтјев за држављанством негдје и излазна стратегија за могућност неког новог конфликта. Односно да људи кажу – имам пасош Србије, то није нека скупа инвестиција, али ми даје сигурност да сутра могу отићи негдје као грађанин Србије.“
Када се покушава схватити зашто толико велики број грађана Републике Српске настоји постати држављаном сусједне земље мора се имати у обзир неколико ствари, каже политичка аналитичарка из Сарајева Ивана Марић. Сличан процес се одвијао у послијератним годинама када су бх. Хрвати масовно постајали држављани Републике Хрватске и, по њеном мишљењу, разлози грађана Републике Српске готово су истовјетни онима који су грађане хрватске националности мотивисали да прихвате држављанство друге земље. То је лични интерес више него неки неодређени осјећај патриотизма, каже Марић.
Резервни план
„Велики број грађана БиХ прихватио је држављанство Хрватске и неки би то назвали патриотизмом према Хрватској, али у већини случаја ту се крије неки интерес. Посебно је то било значајно у периоду када се за пасош БиХ морала тражити, чекати и плаћати виза, а било је неизвјесно њено добивање и то је био излаз за бх. Хрвате, али и све оне остале који су успјели добити путовницу. Мислим да је слична ситуација са српским пасошем, јер да се ради само о патриотизму бх. Срба према Србији они би то урадили раније јер су испуњавали услове. Међутим, сада овај нови замах у Србији под Вучићевим водством, који је успио да се наметне као лидер и који је то успио продати странцима, посебно Европској унији и Американцима, па осјећају да Србија, не само да осјећају него је и чињеница да Србија напредује брже према ЕУ него БиХ. Мислим да се иза тога крије неки интерес, а тек онда тај неки патриотизам према своме народу“.
И Марић, баш као и Пухало, мисли да је тако масовно тражење србијанских пасоша заправо начин да се осигура резервни план у случају ако у БиХ политичка или економска ситуација почне драстично погоршавати.
„То је очит знак да у ствари постоји опасност да тај брод потоне, па се људи осигуравају стављањем сигурносних појаса, а у овом случају сигурносни појас је држављанство, односно пасош Србије, како би могли имати неки излаз у случају да се било шта деси у БиХ, или да се економска ситуација настави погоршавати. Мислим да неће бити ратних сукоба, јер видјели смо да бар ту реагује и међународна заједница тако да на вријеме то заустави, али због тих сукоба политичара трпи економија и трпе грађани који на овај начин покушавају изнаћи неки излаз и вјероватно се надају да ће Србија ући у ЕУ тако да ће и они моћи потражити свој спас у Њемачкој, или некој другој европској земљи“.
Корупција у свим сферама живота
Један од разлога који могу објаснити феномен тако великог броја захтјева грађана ентитета Република Српска за пасошима друге државе свакако је широко распрострањена корупција у свим друштвеним сферама, каже Ивана Корајлић из Танспаренцy Интернатионала. У каквом се „хаосу“ налази БиХ најилустративније говори управо чињеница да се грађани одлучују тражити пасош земље која није у много бољем економском и друштвеном стању од њихове матичне.
„С једне стране то говори о потпуном разочарењу сопственом државом. С друге стране, говори о томе да чак узимају и прибјегавају србијанском пасошу иако Србија није у много бољој ситуацији него БиХ, што говори да људи овдје не виде да функционише држава, да функционише систем, не виде никакву врсту сигурности, а посебно у погледу запошљавања. Када погледате структуру људи који одлазе из БиХ, то су високообразовани људи који овдје не могу добити шансе јер је све мањи број радних мјеста, а шансе добивају политички подобни или они који имају родбинске везе. Свако онај ко жели на поштен начин доћи до посла то му је вишеструко отежано. И због чињенице да не виде да се ишта мијења на боље и да се ико труди да осигура будућност државе, функционисање институција система, здравства и слично – ништа не функционише. То је разлог што имамо већи број него икада људи који узимају друга држављанства, одлазе из БиХ и траже боље прилике него их имају овдје“.
Овај феномен нема дубљи политички смисао, није политички диригиран и највише говори о стању у двије земље, при чему је јасно да Србија нити на један начин није потицала грађане Републике Српске да прихватају њено држављанство, каже Пухало који понашање својих суграђана објашњава жељом да стицањем србијанског држављанства осигурају себи боље животне перспективе.
Србија не мотивише грађане РС-а
„Прије свега ја нисам сигуран да је званична политика Србије та која афирмише или мотивише људе у РС-у да узимају њихово држављанство. Прије свега, нисмо чули ни један отворен и јавни позив, а с друге стране чини ми се да данас Србија и политика у Србији просто настоје ићи према Европској унији односно много је конструктивнија према ЕУ него је то, рецимо, власт у Републици Српској и нисам сигуран да се њихова политика може данас интерпретирати као позив Србима из РС-а да узимају њихово држављанство. Ја вјерујем да је мотив много баналнији, односно да људи процјењују да ће можда Србија за пет или десет година бити много просперитетнија и боља земља за живот, сигурнија земља за живот него БиХ, односно РС. Они то гледају као једну дугорочну инвестицију и рецимо да им је то неки резервни план у случају да се нешто лоше деси у БиХ односно у РС-у“.
Босна и Херцеговина је земља у којој се проблеми само производе и гомилају, а политичка криза је постала перманетно друштвено стање и док се, у атмосфери непрекидне посвађаности, политичари боре за предизборне поене грађани на својој кожи осјете да земља тоне у економски и политички амбис, каже Ивана Марић.
Од проблема са референдумом око уласка земље у НАТО, до сасвим излишног проблематизовања градње Пељешког моста, бх. политичари губе курс, а у њиховим међусобним свађама и јавном реторичком надметању нема мјеста да се помињу реални проблеми грађана. Стога, објашњава Марић, феномен толико масовног тражења србијанских пасоша не смије никога зачудити:
„То говори да код нас економска ситуација не да стагнира већ чак могли бисмо рећи и назадује. Видјели смо с каквим су одушевљењем власти дочекале исплату клирнишког дуга. То их је спасило да не избију немири и посебно за измирење дуга према пољопривредницима и других дугова. Иако су тврдили да тим новцем неће покривати буџетске рупе ипак се десило управо то“.
Извор: Ал Јазеера
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: