Дрљевићев текст “Срби на окуп” руши спиновану историју федералиста
1 min read
Секула Дрљевић
У претходном тексту, под насловом “Грубачев заборав црногорског мучилишта (1919-1941)”, господин Новак Аџић је рекао да тај текст представља “Одговор на полемички текст господина Војина Грубача објављен под насловом “Секула Дрљевић је ‘оболио’ под Петровићима, а ‘оздравио’ под Павелићем?”
Послије читања тога штива, констатовао сам да је г. Аџић побјегао од полемике, радикално промијенивши тему. Ипак, иако је одлетио изван теме, Аџићев последњи текст сматрам изузетно значајним јер даје битне и довољно тачне податке о страдањима једне стране у временима Божићне побуне и Комитског устанка.
Те чињенице темељно поништавају све фалсификоване информације које су раније предостављане од стране манипулатора, међу којима је, нажалост, био и г. Аџић.
На крају се испоставило да је број жртава тога конфликта осам пута мањи од нетачног податка који је бесомучно понављан годинама, а број спаљених кућа чак 40 пута мањи у односу на оно што се раније фабриковало спиновањем јавности.
У том смислу, мислим да се г. Аџићу може честитати на добро обављеном послу брижљивог сакупљања информација о жртвама и страдањима током побуне комита, иако ти подаци темељно поништавају све оно што је Аџић говорио до сада у току наше полемике. Рушећи себе, господин Аџић је дошао до истине.
На тему о страдањима у периоду Комитског устанка ћу се оширније осврнути у посебном тексту, иако мислим да г. Аџић има обавезу да јавности презентује и податке о страдањима противника комита у том периоду, како чиновника тако и цивила, да би слика била потпуно објективна.
Како цифре страдања нису једино важне, ја бих се ипак вратио теми и направио осврт на неке фалсификате које је, у уводу прошлог одговора, г. Аџић опет поновио – што је недостојно за човјека који се бави некаквим научним радом.
Ко скрнави чињенице о Дрљевићу и федералистима?
У свом претходном тексту сам позвао господине Новака Аџића да призна да му не смета што је Секула Дрљевић био Србин када је писао „Ловћенски поклич“, бранио генерала Вешовића, пропагандно скакао по костима пострадале породице Звицер, сматрајући да тек послије тога г. Аџић добија право да критикује друге.
Умјесто одговора, г. Аџић у задњем обраћању каже: ”Господин Војин Грубач је наставио да скрнави историјске чињенице везане за др Секулу Дрљевића и политички и идеолошки покрет Црногорске странке (федералиста) од 1919. до 1945. године.”
Послије те неосноване оптужбе, г. Аџић је поново устврдио да је Дрљевић “у својим многобројним политичким наступима износио чињенице о великосрпском терору у Црној Гори”, те да се “одупирао тлачењу Црне Горе и негирању њеног државног, националног и другог идентитета”!?
Одмах да кажем да је ово што је написао г. Аџић апсолутно нетачно, а мислим да Аџић одлично зна да је то неистина. Наиме, Секула Дрљевић и функционери Црногорске странке федералиста нису оптуживали Србе за терор у Црној Гори, већ су за тај терор оптуживали несрбе који држе власт у Београду.
Тачније, црногорски федералисти и Секула Дрљевић су сматрали да “управни слој” у Србији чине Цинцари, Јермени и Јевреји, који се представљају као Срби, и који су одговорни за све злочине власти – укључујући паљевине и убиства по Црној Гори у периоду послије 1918. г.
О таквом ставу и правцу размишљања Дрљевића и Црногорске странке федералиста говорили су многи аутори, али да не би било спора око извора података, позваћу се на књигу “Политичка мисао др Секуле Дрљевића”, коју је написао др Данило Радојевић, идеолошки истомишљеник г. Новака Аџића.
Секула Дрљевић: “Срби на окуп!” (1925. г.)
У књизи “Политичка мисао др Секуле Дрљевића”, др Данило Радојевић се, између осталог, осврће на једну изузетно важну политичку и идеолошку линију црногорских федералиста, која представља својеврсни феномен, па тај осврт предостављам у цјелости.
Др Радојевић у том осврту дословно каже следеће: “Потребно је скренути пажњу на уводник, објављен марта исте године у листу „Црногорац“ („Црногорац“, бр. 11, 7. март 1925. /оп. а ) у коме су присутне и неке тезе које је раније истицао С. Дрљевић, што наводи на закључак да је он аутор.
Тај текст представља коментар шовинистичког исказа војвођанског публицисте и политичара Јаше Томића, да је „српство“ у већој опасности након Првог свјетског рата, него што је икад било.
Аутор поменутог уводника („Срби на окуп“) сматра да је апел Ј. Томића „пророчки“ и прихвата његову тезу о „угрожености“, правдајући је изказом да у томе важном историјском моменту државу воде „они чији преци нијесу били у српском табору на Косову“.
Даље вели да су Турци заузели све „српске земље“, изузев Црне Горе, па да је петовјековном владавином освајач у покореном народу „израдио једну нарочиту душу“ која није разумљива онима који су одрасли у слободи, а нарочито Црногорцима.
Потомци те (турске) раје имитирају „своје освајаче, њихове поступке према себи, као правило за заједницу“, нову државу.
Даље стоји, да су душе потомака раје деформисане и „историјски неагилне“. При анализи друштвене улоге градског и сеоског становништва, и овђе је дата предност сељаштву. Становници српских градова, вели аутор, формирани су од „несрпских народа“, од Грка, Цинцара, Армена, Јевреја, Цигана и др.
Кад је ослобођен Београд, у Првом српском устанку, у граду није било Срба, осим „неколико носача“. Поменуто „анационално“ (тј. несрпско) варошко становништво, школовало је своју ђецу и тако је формиран нови управни слој који је замијенио „власт дахија“ над српским сељацима.
У чланку се закључује да су у посљедњем стољећу готово сви српски државници били несрби (Армени, Цинцари, Јевреји и др).
Из „расне припадности“ носилаца српске власти, и њихове оптерећености дугом традицијом робовања- изведен је закључак да је једино тако „могуће објаснити крвнички став према црногорском народу“, који је клеветама одбачен са мировне конференције, лишен накнаде ратне штете, „запаљено му безброј сиромашких домова“.
Аутор уводника „Срби на окуп“ изнио је став Црногорске странке, када је кривце за злочине према црногорском народу свео на „несрбе“, амнестирајући на тај начин „чисте“ Србе.
Зато није неочекивана и расистичка порука којом је аутор испољио романтичарско несхватање властитог народног бића:
„И ми Црногорци довикујемо: Срби на окуп, али не под цинцарско-јерменско-јеврејским барјаком, развијеним за пљачкање, варање, угњетавање, вођење крваве борбе“, већ „под барјаком српског народа, под којим је извојевана заједничка држава Јужних Словена, а са девизом слобода, једнакост, равноправност и братство.”
Како превести спиновање историчара Радојевића на јасан језик
Сигуран сам да је пасус из књиге др Радојевића, којег сам управо навео, прилично нејасан читаоцима, јер је др Радојевић све рекао али и све замутио до непрепознавања. Наравно, историчар Радојевић воли да спинује јавност.
Рецимо, др Данило Радојевић се на текст “Срби на окуп” осврће овако: ”Тај текст представља коментар шовинистичког исказа војвођанског публицисте и политичара Јаше Томића…”, што може неке читаоце навести на помисао да је текст писао некакав Јаша Томић.
Да појасним, Јаков „Јаша” Томић је био српски новинар, политичар и књижевник, по политичком убјеђењу социјалиста, који је познат по томе што је 23. децембра 1889. (4. јануара 1890. по новом календару) убио политичара Мишу Димитријевића, због новинарских полемика које су добиле лични карактер. Умро је 22. октобра 1922.г. Као мртав човјек он није могао написати текст “Срби на окуп”, који је објављен у федералистичком листу „Црногорац“ 1925.г.
Дакле, прво и основно је да је текст “Срби на окуп” написао Секула Дрљевић и објавио га као уводни текст у листу „Црногорац“, бр. 11, и то 7. марта 1925. године. Јаша Томић у тој причи фигурише искључиво као идеолошки гуру посебног вида српског национализма, чији је следбеник био и Секула Дрљевић.
Секула Дрљевић је у том тексту рекао да су се у Србе инфилтрирали: Грци, Цинцари, Јермени, Јевпеји, Цигани, и да су они ти који владају у последњих сто година Србима “што им не смета да стално вичу „Срби на окуп , „Срби у борбу“, и директно оптужио политичаре из редова тих народа да су једини и главни кривци за злочине према Црној Гори.
Историчар Радојевић је навео један јако важан детаљ – да је те ставове Дрљевић имао и раније, као и то да су они уједно били официјални идеолошки ставови Црногорске странке федералиста.
Да напоменем, др Радојевић и Новак Аџић годинама папагајски понављају да су црногорски федералисти говорили да су Срби кривци за злочине у Црној Гори 1919-1925. г., а лидер федералиста Секула Дрљевић у име федералиста, у овом тексту из 1925. г., јасно говори да Срби уопште нису одговорни за те злочине, већ су искључиви кривци неки други народи, које децидно наводи.
Немајући простор за маневар, др Радојевић је био принуђен да констатује следеће: ”Аутор уводника ‘Срби на окуп’ (Секула Дрљевић оп. а.) изнио је став Црногорске странке, када је кривце за злочине према црногорском народу свео на ‘несрбе’, амнестирајући на тај начин ‘чисте’ Србе.”
И тако – др Радојевић износи правилан закључак да су црногорски федералисти апсолутно амнестирали Србе, као нацију, за све што се дешавало у Црној Гори за вријеме побуне комита, али на другој страни то коментарише са негодовањем- јер би желио да је све било сасвим другачије.
Управо зато сам у ранијим текстовима говорио да су Секула Дрљевић и црногорски федералисти у својим наступима говорили о: “србијанском терору”, “србијанској окупацији”, “злочиначком режиму у Београду”, немајући претензије према Србима, а Новак Аџић сво вријеме упорно приписује федералистима да су говорили о “српском и великосрпском терору и окупацији”.
Црногорски федералисти нису могли говорити на начин како то “препричава” Аџић, и нису то говорили – јер су, напросто, били Срби, и са таквим националним осјећајем скидали сву одговорност са Срба, оптужујући за све недаће искључиво несрбе што, са очајем, констатује и др Радојевић.
“Срби на окуп” објашњава “Ловћенски поклич”
На основу свега наведеног, могу смјело закључити да Секула Дрљевић и припадници Црногорске странке за све недаће које су се дешавале Црној Гори у периоду од 1919. г. до 1925. г., уопште нису оптуживали Србе, те да је све што је написано о федералистима у последњих 25. година од стране идеолошких истомишљеника г. Аџића на нивоу апсолутне неистине и грубог фалсификата намијењеног спиновању јавности.
Тачно је да су лидери Црногорске странке (федералиста) сматрали да се десила “србијанска окупација Црне Горе”, али су под тим “окупантима – Србијанцима” подразумијевали Цинцаре, Јермене, Јевреје…, који су, по њиховом мишљењу, владали Краљевином СХС.
Историчар др Радојевић, у вези са Дрљевићевим чланком “Срби на окуп”, каже и следеће:
“ У чланку се закључује да су у посљедњем стољећу готово сви српски државници били несрби (Армени, Цинцари, Јевреји и др). Из „расне припадности“ носилаца српске власти, и њихове оптерећености дугом традицијом робовања – изведен је закључак да је једино тако ‘могуће објаснити крвнички став према црногорском народу’, који је клеветама одбачен са мировне конференције, лишен накнаде ратне штете, ‘запаљено му безброј сиромашких домова’.“
Из овог слиједи да су Секула Дрљевић и Црногорски федералисти били апсолутно убијеђени да Београдом и Србијом влада цинцарско-јерменско-јеврејски клан, и сматрали да тај клан чини “управни слој”, слој управљача који је оријентисан на “варање, угњетавање, вођење крваве борбе” са свима, а поготово са Црном Гором и Црногорцима, те да је тај клан крив за све недаће и све невоље.
Уједно, несумњиво је да је Дрљевић, у тексту “Срби на окуп” – Цинцаре, Јермене и Јевреје третирао и квалификовао – “потомцима турске раје”, утврђујући да су “њихове душе деформисане” и „историјски неагилне“, “оптерећене дугом традицијом робовања”. Са таквим идеолошким ставовима, Дрљевић је написао екстремистичку пјесму “Ловћенски поклич” и објавио је 1923. г. под псеудонимом “Хајдук Перо”.
Рацимо, када у пјесми “Ловћенски поклич” Дрљевић каже ово: “Црногорче царе мали/ Не дај да ти дворе пали./ Да слободи копа гробље/ Подивљало турско робље…”, или “ Зар ћеш моћи слушат мирно/ Непобједни лаве стари,/ Кад те буду робом звали/ Јучер турски измећари?” – непогријешиво се може рећи да Дрљевић под тим “подивљалим турским робљем” и “турским измећарима” подразумјевао несрбе који владају Србијом, или тачније- припаднике владајућег цинцарско-јерменско-јеврејског националног клана.
Дакако, такав став црногорских федералиста и Секуле Дрљевића се може третирати расизмом, као што то квалификује др Радојевић. Међутим, тумачење да је Секула Дрљевић у пјесми “Ловћенски поклич” под “турским измећарима” и “подивљалим турским робљем” подразумијевао Србе- представља брутални фалсификат незнавених ликова- пројектован из лоших намјера као отворени расизам.
Др Радојевић: Федералисти су обољели од романтичарског несхватања свог бића
Да је то тако како сам образложио, свједочи главни позив који је Секула Дрљевић написао у тексту о којем говорим, гдје је кликнуо следеће: ”И ми Црногорци довикујемо ‘Срби на окуп’, али не под цинцарско- јепменско- јеврејским бапјаком, развијеним за пљачкање, варање, угњетавање, вођење крваве борбе, већ под барјаком српског народа, под којим је извојевана заједничка држава Јужних Словена, а са девизом слобода, једнакост, равноправност и братство.”
Шокиран овом изјавом, историчар Радојевић је, „препознавши“ расизам код Дрљевића, замуцао на овај начин: “Зато није неочекивана и расистичка порука којом је аутор испољио романтичарско несхватање властитог народног бића?!”
Овај коментар свједочи да је приликом писања свог научног штива, др Радојевић био потресен када је „открио“ како су црногорски федералисти били „расистички орјентисани Срби“.
Послије тога му је остало само да завапи како црногорски федералисти нису у националном смислу били самосвијесни као он, па их оптужује да су имали “романтичарско несхватање властитог народног бића?!”
Не може а да се не види како у својим освртима др Радојевић унесрећено и збуњено, са потпуним неразумијевањем ситуације, стоји пред текстом Секуле Дрљевића „Срби на окуп“, и порукама које је Дрљевић пласирао у њему.
Не чуди ме таква збуњеност Радојевића, јер тај текст Дрљевића темељно руши сваки покушај споновања историје црногорских федералиста.
Чини ми се да је овај дио идеолошких теза Црногорске странке федералисте требао да се појави у јавности много раније. Непознавање прошлости је само по себи изазвало отварање простора за мешетарење, прије свега од стране оних ликова који нас враћају на прошлост да би са те дистанце правили контролисани хаос у садашњости.
Зато се и десила чудна, нелогична и екстремно подла ситуација да господа Радојевић и Аџић годинама користе црногорске федералисте и комите за пројектовање мржње према Србији, Србима у Црној Гори, Србима уопште, а да црногорски федералисти нису били дио те приче.
И Секула Дрљевић није био дио те антисрпске приче, коју спинују Радојевић и Аџић са својим чудноватим истомишљеницима, све до момента када се својом вољом обрео у НДХ, а потом и политички оболио под патронатом Павелића у душевној болници на Зеленгају поред Загреба.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ako ko bude zajedao… ja Vama serdaru, a Vi meni vojvodo, neka Vas nije brige!
Ne zato, sto mi to i jesmo, nego sto oni, neznaveni, ne kontaju sto je to etikecija.
Oni jos uvjek misle, e je to ona krpica na donje rublje: D&G!
Dukljese… Do juce bjez gaca.
Nijesmo mi obicni crnogorski Srbi za bacanje, ne!
G. Djukicu, kompetencija se podazumjevala.
Cestitos, jos i ono dostojanstvo i smirenost u pisanju, brojim vam u covekoljublje!Kod ovoliko dukljesko-monteskih skribomana, neukih naucnika i falange nepismenjakovica, vase blogovanje ima isceljujuce, terapeutsko djelovanje.
Ako njima pomoci ima, kako sve grdje tonu u bescasni verbalizam i intelektualnu onaniju, tako i toliko, koliko „mozdane vijagre „za njih nema.
Onda… ima li im spasa?
Ima!Ako nas pazljivo slusaju i uce, uce, jadi ih njini znali.
Da ponesto, ako Bog da, i nauce:
Narod je kompleksna tvorevina, koja nastaje u posvemasnjem spontanitetu in continuo, izvan drustvenog dogovora i deklerativne inicijacije!!!
NAROD SE NE STVARA BILO KAKVIM DRUSTVENIM, PA NI POLITICKIM DOGOVOROM, DEKRETOM I DEKLERACIJOM!
NEPOUZDANA SJECANJA, PA I ISTORIJSKA, PSIHOLOSKE INVEKTIVE, EMPATIJA I SIMPATIJA, SUBJEKTIVNE PERCEPCIJE I DOZIVLJAJI, KVAZINAUCNA DOCIRANJA, POLITICKI I PRAGMATSKI IMPUTI – NIJESU, NITI MOGU BITI, POUZDANI SVJEDOCI NARODA.
NARODU JE JEDAN I JEDINI SVJEDOK, JEZIK.
SAMO JEZIK, I NISTA VISE.
JEEZIIK!!!
Narod je socijalna i tradicijska -LINGVISTICKA ZAJEDNICA!
Zajednica jednog jezika!
( Zato svi, svi koji govore stokavsku varijantu srpskog jezika, ZAKONITO JESU SRBI! )
Kako je u pitanju aksiomska definicija, koja se moze dovoditi u sumnju samo u predviduvom, oreciznom i odgovarajucem naucnom postupku, i kako se to do danas, jos nikom nije posrecilo.
A nije, da nije bilo ozbiljnih pokusaja, ozbiljnih i u svijetu prestiznih naucnih institucija, koje su dozivjele fijasko i naucnu blamazu.(Od cega je poceo, i na cemu je i bazirao svoju Odluku Haski Sud pravde koji je stao na stanoviste da niko ne moze da „ukrade“ jezik, i da ga “ drustvenim dogovorom“ PREIMENENUJE : ENGLESKI U AUSTRALIJSKI, NOVOZELANDSKI I KANADSKI!
Kako ovi mogu da se u etnickom smislu samoimenuju kako im volja, ali ne i da zloupotrebe tudji jezik u procesu identitetske konstitucije.
Drugim recima, mozete vi za sebe da kazete da ste Australijanci, Marsovci, sto god ( tzv. vestacke nacije, sto je u principu legalno, ali svakako nije i legitimno ), ali ne mozete tudji jezik da krstite svojom novokonstituisanom nacijom.
Onako kako Austrijancima nije padalo na pamet da njemacki preimenuju u austrijski jezik i da se odreknu svog germanskog narodonosnog korena!
Onako kako je bas to palo, zar na pamet, dukljo-montenegrinima!?
Da trepnuli nijesu.
Kako jos i istrazuju isti taj srpski jezik, koji progonom iz cirilicnog pisma, u latinicnoj varijanti, postaje crnogorski!?Uz dva pridata grafema.
Tako ispada, da kad srpskom jeziku pridodate dva nesuvisla grafema, on volsebno postaje novi, crnogorski jezik!!!
Crna nam majka.
Kako nam niko u velikom bijelom svijetu ne bi povjerovao, da je tako nesto uopste moguce.
Kako oni i ne slute, da negde tamo postoji Crna Gora!
Makondo.
Dje je svako Markes!
Dje smo svi magicni.
A nijesmo realni.
@Djikan
Хвала Вам на заиста похвалним речима, на које могу да узвратим да читам Ваше коментаре и сматрам да је Ваш допринос овој полемици такође хвале вредан! Потпуно се слажем са оним што сте написали о српском језику и о ћириличном писму, као и о покушајима да се српски језик преименује, искида, искриви и злоупотреба од разних чиргиличара. Кад год се недоучени политиканти дохвате озбиљних тема, па им се још уз то да и власт, имамоовакве апсурдне појаве попут: „црногорског језика“, „чиргилице“, „бошњачког језика“ и других сличних идиотлука. Поврх свега, да парадокс буде већи, заговорници „два графема“, који чине разлику на којој се базира тај тзв. „језик“, сами их и не користе у личној писаној и усменој комуникацији. По томе су montenegrini слични украјинским екстремистима, који сами ни не знају матерњи украјински језик, већ патолошку мржњу коју осећају против мрских им „москаља“ шире на чистом руском језику.
Испричали су ми, поодавно, да је један познати ДПС директор, из рода Павла Ђуришића, кад су га питали шта он, као рођак , мисли о њему, одговорио: „Добар је био стрика Павле, само је много србовао“. Очито је и Секуле „много србовао“, што се не може сакрити.
Хвала Војину Грубачу што је са нама поделио податке о Дрљевићевом тексту „Срби на окуп“. Могу да замислим др. Радоја Радојевића, када је први пут прочитао текст Дрљевића: „Срби на окуп“. Није му било лако, кад је дознао да је његов идол и 1925. године био „најбољи Србин“, какво ли је то разочарење за њега било! Секуле – „Отац нације“ (у припреми) – да напише текст: „Срби на окуп“!? Ипак, за разлику од г. Аџића, колико год му је овај податак из Секулине биографије био нелагодан, др. радоје Радојевић тај текст није прећутао, нити је сакрио информацију да је његов идол „много србовао“, што је за похвалу.
Како моја јавно више пута изнесена идеја да заједно организујемо јавно суђење Секули Дрљевићу, на којем би коначно утврдили да ли је био ратни злочинац, отпада и бар за сада, није опција (г. Аџић се препао те идеје), остаје опција да неко напише роман о Секули. На жалост, Миле Кордић, српски књижевник родом из Расова код Бијелог Поља, чији је литерарни јунак у више наврата био Секуле Дрљевић („Раскол“, „Ђенерал“), умро је 2003. у 59. години. Питам: Ко би се предузео посла писања романа о Секули? Верујем да би и г. Аџић, који пише докторат о Секули, радо помогао подацима будућем аутору романа. Пошто волим да кумујем, предлажем, за почетак, да онај ко се подухвати романизацији живота Секуле Дрљевића, макар као радни наслов, узме овај: „Секуле и његове жеље“. Знам да је то директна асоцијација на давнашњу филмску комедију у којој је играо Радош Бајић, али нека. Наслов који интригира истовремено позива неодлучног читаоца да књигу купи и прочита (можда би Радош Бајић могао да игра Секулу у задњим годинама у филмској екранизацији? Могао би да прође, расно су исти тип – Срби динарци, што би и Секули било битно).
Назив „Секуле и његове жеље“ је примерен роману о егзистенцији Секуле Дрљевића, који је, по свему, био „умник и страсник“ (А.Б. Шимић), с тим да је код њега страст увек на крају превагнула над умом. Његош је, за такве карактере, написао: „Потурчи се плахи и лакоми“. Дрљевић је није потурчио, али је био тако плаховит и сујетан, нагао и непромишљен у реакцији, да му чак ни један Станиша Црнојевић – „Скендербег“ није раван. Сав од страсти, од замаха и амбиције, млађани Дрљевић жели знање и успех и то постиже – завршава високе школе и постаје доктор правних наука – прва му је жеља тиме остварена! Убрзо, постаје најмлађи министар правде у маленој Црној Гори, остварује тиме и другу жељу. У наговештају је стварање велике државе Јужних Словена, у којој би Црне Гора била важна коцкица – он одушевљено пристаје уз ту идеју, јер жели да и у тој држави буде министар. Убрзо, настаје СХС и стиже позив у Београд – трећа жеља нашег Секуле се остварује, наизглед. Требало је да постане први министар правде те нове, велике државе, али… У Београду, политичка елита остаје хладна и уздржана пред тим „новим човеком“ (homo novus) Секулом Дрљевићем. Он је, за њих, само још један у град пристигли „новак“, коме „празилук вири из ушију“ Његов докторат и репутација нису толико цењени у Београду, као што су били у Морачи или Цетињу, јер нису били изузетак. Велика жеља Секулина – да постане први министар правде СХС, остаде само „санак пусти“. Утешно место чиновника у Министарству праде он убрзо напушта и иде у периферни Земун, да се бави адвокатуром и одатле завидно гледа српску престоницу Београд, који га је ујео за срце! Нормално је да тада, огорчен, тражи разлоге свог неуспеха и налази их у томе што они, који га нису примили у своје окриље као најбољег, нису „прави“ Срби (као он), него су били пореклом, неко други. Тако, затекао је ту Србе пореклом Цинцаре, као што су били, на пример: капетан Миша Анастасијевић, Драгутин Димитријевић-Апис, Владан Ђорђевић, Лазар Пачу, Бранислав Нушић, Михајло Пупин, Александар Цинцар-Марковић, Стевана Мокрањца, Коча Поповић, Ташко Начић, Филота Фила, Милтон Манаки… Затекао је Србе пореклом Јевреје, попут: браће Барух, Геце Кона, Станислава Винавера, Секе Саблић, Енрика Јосифа, браће Пијаде… Затекао је и Србе пореклом Јермене, попут: Вартекса Баронијана, Ашхен Атаљанц, Слободана Глигоријевића, Согомона Телиријана… Ако уз то додамо „словенце“, попут Стева Жигона или Рибникара, „немце“ Ђорђа Ваферта и Милана грола, Лужичког Србина Павла Јуришића Штурма, није ни чудо што је љутити Секуле прешао на расне теорије као објашњење пропасти својих жеља.
Непобитно је да се Секуле, из „најбољег Србина“, због своје плахости и повређене сујете, одметнуо у националног Црногорца, тј. монтенегрина, а да је поживио, ко зна шта би још постао? Братоубица може бити све што пожели! Посебно после дуготрајне језуитске „обраде“ у Зеленгају. Ништа необично, то да се Србин из Црне Горе у Београду преметне у србомрсца, то се касније дешавало много пута. И Јеврем Брковић је некада био Србин, али га је Београд од тога „излечио“. Да парафразирам: Београд фризерима не верује.
Umjesto da vam pozelim laku noc…
Da vidimo, kako to sto nikako ne biva,bez nas, ipak moze da nam se dogodi !?
Da dukljasi, sve zajedno sa montesama, ukradu sopstveni, a tudji jezik, jos izmisle nepostojecu, a svoju naciju, koja je njihova zato sto nije nasa, koja je nicija, zato sto je njihova, dukljasko-montenegrinska, u koju se prekoredno upisuju ( mimo sjecanja, roditelja, pameti, smisla, pogotovo smisla).
E, tako kako je ovdje, u Crnoj Gori, nemoguce moguce, i obrnuto…KAKO JE TO, MOGUCE-NEMOGUCE, NEMOGUCE ,SAMO TAKO IZMISLITI!
Kako je jednom prilikom, bas to, veliki fudbalski mag, obijasnio, velikom piscu magicnog realizma…Pa se ovaj zaprepastio, grdno se taj zaprepastio, umalo slog nije fasovao:
-Zbilja, pa jel to moguce, gospodine Miljanicu!?
-Moguce je, gospodine Markes!
-I nista nije izmisljeno?
-Nije!
-I ta zemlja, kako rekoste, odista postoji?
-Zao mi je gospodine pisac, postoji!
-Montenegro?
-Montenegro, Montenegro!
-Makondo?
-Montenegro, Makondo…Montekondo, takoreci!
-Tako, g.Miljanicu?
-Tako, ali nikako, g.Markes!
-To znaci da sam ja zalud smisljao, sto godina nijesam zaspao, dok sam Makondo izmisljao!?
-Kao prvo, nijeste zalud smisljali, nego za pare!Drugo, da ste imali srece, rodili bi ste se u Montenegro.Makar bi se cestito naspavali… Jos je, da izvinete, tamo je sve, sve je tamo, vec stoput izmisljeno!
-Mene onda ne bi bilo, g. Miljanicu!
-Kako ni mi nijesmo stvarni, g. Markes…Ne po svaku cijenu, Gospodine, ako razumijete sta hocu da kazem?
-Moram li?
… Jednog dana, u jednoj kafanici, na jednom skritom mjestu, na obodu Bogote, kako je dobri Bog udesio da se sretnu.U sretni cas, da mu ovi nas obijasni da je zalud smisljao, zalud pisao!…Kako nije znao da tamo negde postoji Crna Gora
… Montenegro?
… Montenegro,Montenegro!
Opet, nije moguce, da je nemoguce moguce!
O cemu, izmedju ostalog, svjedoci jedna, vec davnasnja Odluka, konacna presuda Haskog Suda pravde.Ne ovog zlocinackog i laznog, koji samo Srbe presudjuje, vec pravog Suda pravde, znanog kao Raselovog.Taj sud je naime, na upit Australije, N.Zelanda i Kanade, presudio da je pravno neutemeljeno i nedopustivo preimenovanje jezika.U ovom slucaju engleskog u australijski, novozelandski i kanadski… Jos je receno, da bi to bio zlocin protiv covjecnosti, jer jezik je najvece covjekovo blago i jedini pravi imetak.
Pa kako je to onda moguce na Balkanu, kako je to moguce u Crnoj Gori!?
…Tako! Bas tako, tako nekako, kako je Miljanic obijasnio Markesu!
A Markes ko Markes, on he shvatio i ono sto nije razumeo.
A vi?
Убудуће бих молио г. Аџића да пише своје текстове на српском језику како би га цио свијет разумио јер читаоци овог портала читају и пишу српским језиком па би мало незгодно било да шаље много неразумљиве текстове из његове науке…
Јако добар текст г. Грубача, нисам знао за ове изворе, али потврђују доста мојих слутњи од Дрљевићевој личности. Премда, није ми јасно где је Дрљевић нашао Армене (Јермене) ? Знамо за Јевреје (нпр. Ђорђе Вајферт) , Цинцаре (Апис, Пачу, Пашић и сл.) , али ко је Јерменин из политичке врхушке у Београду тог доба? Теорија (као и сваки расизам) свакако климава, па свако може да се присети барем неколико црногорских братстава који воде порекло од „турског робља“ у Албанији (Дрекаловићи, Шоћи, Звицери, вероватно и многи Србљаци, а и сви Бјелопавлићи, да не говоримо о „цинцарском елементу“ који сигурно постоји код нпр. Климената – Цинцарска престоница, Москопоље, била је на територији данашње Албаније, била је много ближа, а и вероватно утицајнија у Црној Гори , уосталом преко везе с Климентима иду и „теорије завере“ о цинцарском пореклу Карађорђевића) . Потпуно је јасно зашто су баш Цинцари и Јевреји „координисали“ уједињење Југославије, ради се о (као и данас, уосталом) пословном подухвату своје врсте, али да не бисмо ненамерно зашли на поље расизма, толико о томе…
Континутиет дукљанске нације никако није хиљадугодишњи, он је двестагодишњи са великим дисконтинуитетом до овог новог (десетогодишњег) континуитета. Дукљанска „нација“ је (једино могуће решење) пре седам-осам векова потонула у езотерично, па је након Референдума поново испливала у област егзотеричног (из преисподњих слојева стварности) . Ја то зовем „устанком палих духова Дукље“. У једном су нео-Дукљани у праву: премда јесу Срби (што се види по исувише много особина, а нарочито да код њих уопште постоје овакве размирице) , Црногорци могу да живе без Српства. Али, тако, сведенима на племенску подоснову, на Дукљи не остаје много више од, ако бих да будем злурад, запаљене „шкоде“ и једне празне снајперске пушке. Можда то, да се још мало нашалим, сад стварно постане место ходочашћа Црногораца.
Но, племенски витализам Црногораца, Брђана и Херцеговаца очувао је Српство у време великих гибања након Косовског боја, преко Морејских и Кандијских ратова, па све до Века просвећености. Глупо је (како то ради наречени проф. Радојевић) јадати се на „романтичарска несхватања“, кад би без тога (без свести о Косову и изгубљеном царству) Црногорци били прикључени ко зна ком (вероватно Турском или Арнаутском) етничком корпусу. Онда не би имао ко да прича ни о Дукљи.
@Djikan
Слажем се потпуно са свиме изреченим, у сред среде! Бог воли меке прелазе, као што су Власи меки прелаз од Срба ка Румунима (и ниско је да их и једни и други својатају на империјалне начине) , тако су и Црногорци прелаз од Срба ка нечему што се својевременим, рекао бих, стратешким спиновањем Млетачке републике називало „илирским“, а ја бих га назвао исламизовано-латинизованим грко-цинцарско-словеносрпским меланжом, који данас називамо Албанцима. Тако да не треба наседати на идеју о врло привременим државним границама као нечему апсолутном и производити административне међе у психолошке, па из психолошких у расне.
Moze i tako da se kaze.
Bila bi to u svakom slucaju grijeska.
Najmanja … moguca.
Nema cistih SRBA od nas Crnogoraca i da zavrsimo tu pricu.
Kao sto sam i obecao…
KRATKO UPUTSTVO ZA UCENE BUDALE:
Uzmes dva grafema, koji su analogno slabo artikulantni fonemi, pa ih na taste zeludca ubrkas, u bilo koji postojeci jezik, u ovom slucaju srpski, i dobices novi jezik, crnogorski!!?
Kada vec imas novi genericki jezik, nista lakse nego da kreiras novi genericki narod-naciju, crnogorsku!!?
I kao sto vidis, nista lakse i bezbolnije.
Samo potez – dva lahkog pera i jos lakseg zaborava, bezumnice!
Sve ostalo, mozes lako da falsifikujes, manipulises i dopises na novom jeziku, novog naroda.
Koji ce svi razumeti, tako, bas tako, kako govoris srpski, da te cijeli svijet razume.
Umobolnice, dukljanski.
Evo, i ja zbog toga crvenim i stidim se, gade svakojaki.
Ti si kazna Bozja za sva nasa sagresjenja, koja nama Srbima nijesu u manjku.
“ u Srbe se infiltrirali : Grci, Cincari, Jevreji“ etc. …
Buduci je „identitetsko pitanje „, pitanje svih nasih pianja, hajde onda da to, makar na ovom blogu, jednom za uvijek, rascistimo.
UPUTSTVO ZA RAZUMNE:
Ljudi, svi ljudi, povezani su na vise nacina:
1. genski, tj. bioloski, tj. krvno;
2. ekonomski, kulturoloski, istorijski, socijalno, tradicijski… fizicki;
Moderna je nauka nedvosmisleno i egzaktno utvrdila sledece:
1.NE POSTOJE, SEM IZUZETAKA, JEDINSTVENE, UTILITARNE GENSKE MAPE( cisti genski halpotipovi);
Sve i svi su mjesavina koja zavisi od dugotrajnog kretanja, koje je disolucijsko, reverzibilno, metanastazicko… u osnovi prilicno neartikulusano…Tako se, izmedju ostalog dogodilo, da su u centralnoj Africi, najblizi genski, bioloski i krvno, fizicki najudaljeniji halpotipovi!!!…Koji, poodavno ne pripadaju istoj kulturi, ISTOM JEZIKU, ISTOM NARODU.Kako se i dogodilo, da SRBI, recimo, imaju najvise zajednickih gena, od svih naroda Evrope, racunajuci tu i susjede slovenskog korena, sa DANCIMA!!!
… A ipak nijesu DANCI!Kao sto ni Danci nijesu SRBI!
… KAKO JE NAROD ZAJEDNICA JEZIKA!Jednog jezika, kojim govori, veca ili manja, skupina ljudi.Zato SRBI NIJESU DANCI, kako to nikada nece ni da budu: jedan narod!
Dakle, sta je ozbiljna nauka utvrdila, i sta iz ovoga pametan moze da zakljuci:NAROD JE SOCIJALNA I TRADICIJSKA ZAJEDNICA JEZIKA.
Sve ostalo je, ili bezumno prebrajanje krvnih zrnaca( fasizam) ili sizofreni inzinjering( kroato-dukljanizam), kako to cine poneki, ama i povise njih, svjetskih strucnjaka za etnogenezu:Kroata, dukljana i bosnjaka!,
Kako im pamet i znanja, jednako i jedno i drugo, nimali ne smetaju.
Sto manje znaju, ti vise predu i tkaju.
Jer, znanje, ono obavezuje, kako oni nisu na nista obavezni.
Kada su nasi protopredje naseljavali Balkan, pa i ove primorske prostore, i to u vise navrata, dolazili, pa se onda vrcali, zaticali su, u zavisnosti od perioda doseljavanja, razne eticke skupine, svakako i Romeje, i Aromune, i citav niz drugih skupina, sa kojima su se mjesali, i konacno ih, kako mi ne znamo precizno, ni kada ni kako, usisali u sebe, asimilivali u jedan socijalni i tradicijski krug, omedjen zajednickim JEZIKIM, koji je srpski, pa su svi unutar kruga SRBI, koji govore srpski…. sasvim nezavisno od halpotipova i genskog materijala.
Kako je to slucaj i kod svih drugih naroda, osim ako nijesu u pitanju moderne nacije, nastale u skorasnjem mealting potu.
Dakle, skiro da nema genski cistih naroda ni nacija, postoje sami ciste lungvisticke zajednice.ZAJEDNICA JEZIKA…NAROD!
Kako dukljesima nece biti tesko da icas oisla smisle jezik dukljanski, taman kako montenegrini smislise crnogorski, vesela im glava.
Kako se budala nicega ne stidi!
…. ovo je bio dio za razumne… slijedi nastavak za budale
Tako je Đika , današnji crnogorci , bošnjaci , hrvati i srbi su jedan te isti narod , jer zbore istim slovenskim jezikom , e problem je što bi srbi da se svi ostale istorijske nacije prozovu srbima , e pa Đika mi nijesmo srbi nego crnogorci baš zbog hiljadugodišnjeg državnog i istorijskog kontinuiteta i to je to !
A vi čeprkajte i dokazujte nedokazivo , posrbljujte žive i mrtve , sve nam je to smiješno .
Мишја – Шора -Шале,а да ти није тај „континуитет“ ипак био мало испрекидан ?Смањи мало ту иљаду.Немој сад и ти да спинујеш ка енглески новинар.Немој,није лијепо од вас усправнијех и неовиснијех Дукљана овај Зећана,овај Црногорацах овај Монтенегрина.
Ако не престанете да објављујете коментаре овој доконој болештини од Ћосовића (Мишја, Шјале, Иво расрбица и други никови) озбиљно ћу размотрити да престанем да плаћам претплату на ваш портал. Ако вам је толико мио нађите му неку краву или козу да му одузме невиност.
Niko nema pravo zabraniti Cosovicu da bude Mi$ja $ora Ivo ili sto mu volja!
Mislis li ti, dobri moj, da njima argumenti, cinjenice, fakti … nesto znace!?
Bas ces da ih prosvetlis i opametis.
Ne uceruju se oni, bez svake, u pamet.
Jos su onda odustali od naopake srpske proslosti, pa pisu i tulmace ljepsu, jos i stariju, dukljansku!?
Nista drugo i nerade.Kako ih je Bog dao avetne i neuke, njima je lako da narisuju novu proslost i crvotoce staru buducnost dukljanije.
Uostalom, oni se nikom nijesu obavezali.Da istinito svjedoce.
Najamnici! Placa njima kazuje, sta im valja ciniti.
A mastoviti, mastoviti… preko svake mjere.
Obaska, smijesni… jadi ih znali.
Vazda spremni da covjeka slatko nasmiju.
Niie se na njih ljutiti.
Zbilja, mislis li ti , Grubacu, da oni znaju sta rade.
Ne precenjuj ih!
Ne trosi se zalud.
Njihova je “ nauka “ bezpogovorna!
To je ona ista nauka, sjeti se, koja je ucila da se sunce i citav univerzum okrecu oko zemlje.
Jos je i kaznjavala, na grdne muke stavljala, sumnjicave i drugomislece!
Zato je njhova dukljanska “ nauka „, oslobodjena svake korespodencije sa cinjenicama, zapravo bolesna i sizofrena doktrina… religija.
A tamo dje je nauka puko vjerovanje, ljudi hodaju oborenih glava.
Takva nam je danas Crna Gora.
Pognuta.
Dobro si rekao , ove budalaštine koje pokušavate poturiti kao činjenice , niko učen ne shvata ozbiljno , manipulativno štivo namjenjeno ruralnoj populaciji .
Mislis li Sale da je dukljanski istoricar Radojica Radojevic nagrdio svojom pricom vas posa’?
„рекао да су се у Србе инфилтрирали: Грци, Цинцари, Јермени, Јевпеји, Цигани, и да су они ти који владају у последњих сто година “ !!!
Što jes-jes , jedino je ovo od čitavog teksta ispravno i istinito , ostalo su politička gatanja i nagađanja .
Ivo, nedaj da te srcika opali.
Umri dostojanstveno.
Bojane , ja od kada sam se posrbio ima par godina samo vjerujem Grubaču i ostalim posrbicama , a i po prirodi volim bajke pa mi je ova srpska legla ko pivo uz picu .
Zato se ne sekiraj , svi smo mi danas srbi , što kaže : Грци, Цинцари, Јермени, Јевпеји, Цигани … sve srbi , jelte .
Ivo Ivane,
dobra si ti podukljica koja voli pite i tulumbe.
Novak Adzic se uvalio u krupne probleme. Novak pod pritiskom gazi dukljanske falsifikate, a Grubac ga lagano gura u provaliju po nekom novom sistemu. Bas cudno.