Дренички касапин у Подгорици

Да заиста живимо у поремећеним временима (како би рекао писац „На Дрини ћуприја“) и да је Црна Гора постала легло историјског и политичког разврата, најбоље потврђује чињеница да ће 15. јануара у званичну посјету Црној Гори доћи нико други до дренички касапин Хашим Тачи.

Овај терориста из такозване Ослободилачке војске Косова и масовни убица биће први гост у Ђукановићевој приватној творевини, дукљанском Монтенегру, у Новој 2015. години. Осим Ђукановића, према програму ове срамотне посјете, дреничког касапина ће примити и предсједник Монтенегра Филип Вујановић, челник парламента Р. Кривокапић и министар спољних нослова Игор Лукшић.

Неко ће рећи, и свакако неће погријешити: каква држава такве и њене високе званице. Јасно је, наравно, да се истински државници не састају са зликовцима и масовним убицама. Али познато је какви су „државници“ поменути црногорски политичари који ће примити Хашима Тачија у званичну посјету: то свако зна, и то се питање не поставља. Међутим, питање које се само по себи намеће гласи: Какви су то људи? Имају ли они макар и елементарну представу о злу, гријеху, и сличним категоријама? Имају ли, дакле, моралну свијест и савјест? Је ли могуће да они живе с оне стране добра и зла, с оне стране истине и заблуде, с оне стране савјести и одговорности? Немогуће је само да су неинформисани, и да не знају ко је Хашим Тачи.

И Ћукановић, и Вујановић, и Кривокапић, и Лукшић добро знају да је монструм кога ће дочекати и угостити најзаслужнији што је од 1998. до 2004. године са Косова и Метохије, из равно 314 мјеста, протјерано више од 250 хиљада Срба (међу којима је било и тридесет хиљада оних који су се национално декларисали као Црногорци). Црногорска врхушка је, наравно, упозната и с чињеницом да ниједан од команданата тзв. ОВК то није могао постати а да претходно на својој територији, у зони своје одговорности, није имао логор за мучење и убијање Срба и националних Црногораца. О томе су се монтенегрински челници, Тачијеви домаћини, могли информисати и из књиге Момира Лазића и Славка Никића „Командантне убице (Приче из пакла)“ у којој су наведена имена 156 команданата тзв. ОВК (почев од Хашима Тачија па редом) од којих је сваки поред осталих злочина био „власник“ логора за мучење српске и црногорске нејачи. Ови монструми су патентирали метод вађења људских органа без анестезије, што је људском уму дотад било незамисливо.

Најмонструозније од свега било је силовање и касапљење дјеце наочиглед њихових родитеља, као што је то био случај са малом Јованом у селу Клечка, у општини Липљан. Ова дјевојчица од непуних 11 година била је заточена у логору у селу Клечка, заједно
са мајком и баком, 1998. године. Тај логор је био под непосредном контролом Хашима Тачија, који је редовно обилазио заточенике и вршио злочине. Када су 1999. Тачијеви најближи сарадници браћа Љуан и Беким Мазреку, ухапшени од стране наше полиције, испричали су како су малу Јовану силовали испред њене мајке и баке. Сатима су се иживљавали над десетогодишњом дјевојчицом, и када су је на тај начин масакрирали живу су је запалили, опет пред очима несрећне мајке и баке. Наша полиција је на лицу мјеста, на згаришту, затекла руку мале Јоване истргнуту из лакта, која је још димила. Шачица је била отворена, што значи даје тражила помоћ или је махала мајци и баки. На питање истражног судије Данице Маринковић како су сазнали да се дјевојчица коју су силовали и убили звала Јована, један од браће Мазреку је рекао: „Када сам истргао дјевојчицу из руке њене мајке, та жена је кукала до своје смрти изговарајући само то име. Бака је умрла одмах“. Дакле, они су признали и описали злочин који су извршили над малом Јованом, али нијесу смјсли признати да је у том злочину учествовао и Хашим Тачи, јер су се бојали за живот своје бројне породице. Све је то забиљежила судија Даница Маринковић, која им је узела изјаве, а то су забиљежиле и телевизијске камере, па је са тим злочином упознат цио свијет.

И многобројни други злочини Хашима Тачија и његове „Дреничке групе“ познати су како полицији Србије, тако и његовим овдашњим безочним домаћинима чије ће име због онога дочека заувијек бити обиљежено срамом и издајом. Чак је и тужилац ЕУЛЕКС-а Маурицио Салустро почетком новембра 2013. подигао оптужницу против тзв. „Дреничке групе“ због ратних злочина над цивилима, укључујући тортуру, злостављања затвореника и убиства.

А што се црногорских „државника“ тиче, ако се већ Бога не боје и људи не стиде, и ако немају душу (јер само бездушне особе могу да уважавају монструма), занимљиво је како се не боје за своје тијело; јер ако се у њиховом високом госту, не дај Боже, пробуди звијер могу лако остати без бубрега. Тачи је, кажу полицијски извори, био специјалиста за ове органе, и није правио разлику јесу ли српски, или црногорски.

 

БУДИМИР АЛЕКСИЋ