Дрецун: Прећуткивана истина о екстремизму на Косову

Прећуткивана истина о екстремизму на Косову
У тексту Њујорк тајмса о утицају Саудијске Арабије на исламисте и ширењу вехабизма описано је чињенично стање на Косову о коме медији до сада нису писали. То је изјавио досадашњи председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун.

Гостујући у Дневнику РТС-а Милован Дрецун је рекао да се у тексту Њујорк тајмса говори о утицају Саудијске Арабије на исламисте и вехабизму, уместо о томе да би требало да се сасече финансирање џихадиста.

„Ово јесте чињенично стање о чему се пише, али и стање да су медији прећуткивали ту истину после 2007. године, када сам дошао до документа који је непознат јавности, а у коме је разоткривена мрежа радикалног ислама, иза која је стајала Саудијска Арабија“, каже Дрецун.

У документу до ког је дошао Дрецун, идентификовани су, како наводи, појединци и гомила невладиних организација, које је предводила Саудијска Арабија, а чији су лидери радили са Бин Ладеном. Те организације, истиче, промовишу образовање и медицинску помоћ, а од тог новца се граде џамије.

Додаје да је интересантно да је КФОР хапсио 12 припадника те организације, а да она није забрањена.

„Организација је преименована када сам објавио документ, али они су оснивали локалне организације, регрутују људе. То је ‘Ал харами’ из Саудијске Арабије која је 2002. стављена на листу, а Харадинај је довео на Косово и он има директне везе са Ал Каидом“, додаје Дрецун.

Истиче да је Томас Генд, шеф службе ОЕБС-а од 1999. до 2004. јавно говорио да Саудијска служба даје инструкције на Косову.

„Улога Саудијске Арабије није непозната, сада се дешава да Њујорк тајмс пише о деловању Саудијске Арабије, а заборави да каже да мора да се сасече финансирање и да то није урађено. Није случајно да се последњих шест месеци води расправа о улози званичника Саудијске Арабије у 11. септембру, где се говори о извештају који није објављен“, истиче Дрецун.

Говорећи о најављеном формирању војске на Косову, за шта званичници у Приштини кажу да је корак ка чланству у НАТО, Дрецун је истакао да би званично то могли да ураде ако добију 23 одсто подршке у парламенту.

Косово би, истиче Дрецун, могло преко законских измена без промене назива Косовских безбедносних служби да прошири мандат тој формацији.

„Претпостављам да ће покушати да преко измена и допуна закона, без промене имена, али да им се прошири мандат да би вероватно могли да учествују у мисијма НАТО-а и пошаљу захтев за чланство у ‘Партнерству за мир'“, рекао је Дрецун.

Дрецун каже да та трансформација не би била могућа преко промене косовског устава, будући да је за то потребна двотрећинска већина и да међу Србима у тамошњем парламенту нема воље за то.

Зато ће, према мишљењу Дрецуна, прибећи заобилазној тактици – да се без промене назива тој формацији прошири мандат, да постану оружана сила.

За законске промене им је довољна проста већина, додао је Дрецун, наводећи да Косовске безбедносне снаге већ функционишу по НАТО моделу по коме се организује војска, они су структуирани као војска, имају хеликоптере, обавештајну службу.

„Променила би се се само форма, веома брзо би добили пешадију и борбена возила, али већ их обучавају НАТО официри, они учествују на вежбама које организује НАТО у појединим земљама“, навео је Дрецун.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: