Драгослав Бокан: Колико траје Косовска битка?

Не, није грешка. Питање не гласи: „Колико је трајала…?“, већ: „КОЛИКО ТРАЈЕ косовска битка?“

Зато што је то заједничко, саборно и „кровно“ име за све наше битке у историји и надисторији.

Не борити се само за огољени „тријумф по сваку цену“; не подредити средства циљу (који их, наводно, „оправдава“); гледати величину онога што се брани, а не искључиво ону спољашњу, бројчану пропорцију између наших и непријатељских снага; осећати то да можемо бити побеђени само ако се сами предамо и престанемо да верујемо у своје идеале и свете завете; не плашити се панично (и нехришћански) смрти и знати да је издаја и губитак образа нешто много горе од ње; ићи за нашим вођама и пастирима из само наизглед далеке „прошлости“ у једном заједничком, 1219-те и 1389-те године заувек одређеном правцу; осећати пулсирање вечности у времену и истине у ономе за шта се боримо; имати братски однос према свим витешким (дакле – и чојственим, не само јуначким) саборцима… и ЗНАТИ ДА ДУХОВНИ РАТ НИКАД НЕ ПРЕСТАЈЕ, још од Адамовог пада и Каиновог злочина, срж је осећања које прати као анђеоска сенка сваког православног Србин кад помисли на Косовску битку (вођену за Царство Небеско, не само за нашу Свету Земљу).

Тако да поменуту битку наши преци продужише вековима, све до данас и оних који у тој бици ЗАИСТА УЧЕСТВУЈУ – увек, у свему и свугде.

И одговор на питање из наслова се зато из секунда у секунд мења и стално повећава (данас можемо да кажемо да ова летња битка из четрнаестог века траје већ пуних 628 година и да ће трајати и даље, све до краја времена и историје). То је и мера нашег духовног отпора злу, наша маратонска битка и термопилски кланац у исто време.

И као што постоји Христов мир и Христов рат (баш као и „антихристов мир“ и „антихристов рат“), све се и у нашем војевању увек показује као „продужетак косовске битке“ (или као обична битка без икакве везе са њим) са суштинским предзнаком на застави коју носимо високо над собом и у срцу и руци наших бајактара и предводника.

Из Боја на Косову је произашла и она вечна девиза „српске идеје“, која нас носи, крепи и оријентише од кад знамо за себе (као светолазаревски народ верности косовском завету), наш бојни и животни поклич: „ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!“

Он нас спасоносно и боготражитељски одваја од свих другачијих „идеала“ и „заклетви“ (без крста и златне слободе у Христу), и опредељује за неодустајне циљеве који су покретали и косовске јунаке оне давне и славне године.
Траје и трајаће косовска битка све док нас буде.
За нас, Србе, то је и најкраћи опис читаве наше историје спасења (једине историје која нас обавезује и има неког смисла).

P. S.
Зато су и српски бојеви на Мишару, Љубићу, Јавору, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану, Кошарама… само етапе једне дуге и речима неописиво важне битке. Битке за нашу душу, док висимо, на сопственим жилама, на Крсту, распети заједно са Господом – као покајани и својом вером оправдани и преображени разбојници.

(Драгослав Бокан је српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар и ратни командант. Извор: Фејсбук-профил аутора)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: