Досије АП Војводина

Отворен је конзулат Црне Горе на сјеверу Србије. Још једно дипломатско представништво на територији АП Војводине. Занимљиво, када Србија тражи да успостави своје конзулате у градовима на територији Црне Горе у којима су Срби апсолутна већина становништва, онда чујемо домишљате коментаре диносауруса из омладинеких комитета како „Црна Гора није Кина“. У АП ВојвоДини, разумије се, нема нити једног насељеног мјеста гдје су национални Црногорци већина. Национални Црногорци у Србији досад нису успјели да пређу ни повлашћени, позитивно дискриминативни праг за улазак у Народну скупштину. Послије двадесет година, пронађен је један свештеник који је показао жељу да се придружи невладиној организацији под називом „Црногорска православна црква“, али се и тај покајао и вратио у крило Српске православне цркве… Црна Гора можда није Кина, али раздаљина између српских конзулата и амбасаде свакако није 80 километара ауто-путем… Али, нема везе. Демократска држава се не плаши конзулата…

Пошто су национални Црногорци, малобројни али присутни у јавности и на позицијама политичке моћи, највећи заговорници АП Војводине, поставља се питање шта би било са Србима када би тражили аутономију на сјеверу Црне Горе или у Боки… Да ли би онда Србија уопште имала дипломатско представништво у Црној Гори?

АП Војводина која је створена од стране комунистичког недемократског и насилничког режима није укинута са демократизацијом Србије. Напротив, иако за аутономистичке странке никада није гласало више од десет одсто грађана АП Војводине, аутономија је обновљена, унесена у демократски Устав и данас уз помоћ СР Њемачке и ЕУ траје процес све већег осамостаљења српске покрајине. Извјесно је да ће с промјеном Устава наредних година бити проширена и аутономија АП Војводине.

Тај процес ће бити подстакнут из иностранетва, продубљен грамзивошћу српских елита и све тежом социјалном ситуацијом у земљи.

Прије неколико дана објављена је књига Досије АП Војводина”. У издању Напредног клуба из Београда група економиста, историчара, социолога, политиколога и новинара анализирала је тезе заговорника аутономије и њихових подржавалаца из ЕУ и САД. Некада су они који су оспоравали сувереност Југославије и Србије писали књиге сличне тематике. Сјетимо се Економске подлоге хрватског питања, историја Босне, Косова, Зундхаузенове историје и, у Британији недавно објављене, ”Историје Санцака“. Сада је група научника анализирала политичке, економске, социјалне, модернизацијеке и интеграцијеке аргументе у прилог укидању аутоџомије сјевера Србије.

Аутори су доказали да АП Војводина нема демократски легитимитет. Она је успостављана силом, одлуком недемокртаског, страног фактора или елита у Београду. У потпуности су нетачне тезе о експлоатацији Војводине, закидању царинеких и буџетских давања, сељењу индустрије, неповољним порезима и пљачкашким конверзијама валута. Аутори су не само доказали да ови наводи нису тачни, већ су указали на чињеницу да нити један школовани економиста није био спреман да стане иза њих. Чакје и покојни премијер Србије Зоран Ђинђић тврдио да АП Војводина не само да није била пљачкана, већ је била издржавана. Такође, у књизи су развејане и тезе о историјском утемељењу АП Војводине и наводној неспојивости њене културе са културом српског народа. Коначно, први пут је јасно показано да је у формирању идеологије савременог војвођанетва кључни утицај имала група ратних квислинга који су после 1945. радили за америчку и њемачку обавештајну службу. Уопште, траг СР Њемачке у овом нечасном послу је дубок од педесетих година 20. вијека и стварања ове идеје, преко савремене подршке невладином сектору који се залаже за већу самосталност АП Војводине (а притом не помажу много аутентичније и снажније покрете у Истри или Босни и Херцеговини), до несмотрене изјаве бившег њемачког амбасадора Цобела о будућем распаду Србије, њемачког држављанства главне интеренет-активисткиње у прилог независне Војводине и недавног притиска на Србију у вези са АП Војводином…

Суверенитет Србије на њеном сјеверу је у овој књизи добио интелектуалну подлогу. Нажалост, вријеме које долази носи тешка искушења и сасвим сигурно удар на суверенитет Србије, демократију, међународно право и равноправност српског народа. Према закључцима књиге Досије АП Војводина”, извјесно је да је један од главнИх мотора самосталности АП Војводина социјални радикализам већине грађана Србије, који су спремни да се ради одржања животног стандарда задуже код оних који желе распад њихове отаџбине, као и исквареност вођства велике већине наших парламентарних странака. Уклањањем ова два проблема започеће наш народни и државни препород.

Објављено у дневном листу Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: