Брано Мандић – Очајни натовац из шпајиза

Пише: Милан Кнежевић  Манично-депресивна психоза, или биполарни афективни поремећај је озбиљна здравствена аномалија с великим бројем обољелих, и с високом стопом морталитета.

Карактерише је понављање епизода маније и депресије и доживотна рањивост менталног склопа. Терапија маничне фазе углавном подразумијева хоспитализацију уз хитан љекарски третман. Ипак постоје изузеци, као у случају обољелог Б. М.-а, који је сам себи одредио терапију, да након суботњих делиријума, визија и депресивних еуфорија у свом шпајизу, објави колумну која је у сразмјери са 100 грама нечег што му стално фали. А, да се бар могу уочити икакви наговјештаји оздрављења код поменутог Б. М., лично бих финансирао сабрана дјела његових поремећаја.

Али, авај, пошто болест код Б. М.-а напредује као Асадове трупе у Сирији, у мојим Мојановићима, које Б. М. помиње у својој колумни посвећеној мени, за њега бисмо рекли по зетски: „То треба исфрскати прутићем“. Међутим, пошто се Б.М. као ходајућа авангарда воздигао из црногорске жабокречине до бруклинских мансарди, било какво домаћинско и љековито фрскање прутићем не би дало резултата, нити би имало смисла.Тим прије што у колумни Б. М. постоји читав спектар гадости и примитивизама, на које човјек не може, и не треба никако одговарати, а камоли ломити прутеве.

А то, што ме Б.М. упућује да се окренем пољопривредном дјеловању у Мојановићима, упалим трактор (ИМТ-542 мог брата од стрица) и заорем ливаде којих хвала Богу, и мојим прецима, имам, прихватам са задовољством. И притом нудим Б. М.-у да код мене буде сезонски најамник, пошто му се новинарско најамништво свело на дириговано пљување, а веома често и на повраћање. Али пошто он не зна разлику између парадајиза и паприке, краставца и тиквице, Б.М.-у је боље да сачека да прође иницијатива Андрије Поповића о легализацији лаких и тешких дрога, и да га види Петар Ивановић, кад већ не може Пабло Ескобар. А да не би неко помислио како имам нешто против Б. М., очајног Натовца из шпајиза, желим да с јавношћу подијелим један мотивационо безбједносни детаљ послије читања његове недјељне скрабаније. Након што ме Б. М., или 100 грама било чега за смирење, у својој колумни назвао русофилом, ја сам, у страху да не дођу трупе САЈ-а, и одведу ме на Грможур, кренуо да спаљујем своје примјерке руских књига, од чијег пламена се гријало пола Мојановића. А кад је на ред дошао Достојевски, одлучио сам да направим изузетак и само спасим “Идиота”, којег ћу послати горепоменутом Б. М.-у, не би ли се некако пронашао. Али да јавно обећа да неће побјећи од самог себе ако се једном буде препознао.

За почетак, пошто упорно одбија терапију, спреман сам да му предложим алтернативне методе лијечења, те да за почетак напусти СДП, јер је та странка огранак ИСИЛ-а у Црној Гори. Истог оног ИСИЛ-а, са чијим се лидером Абу Бакр ел Багдадијем срео Џон Мекејн. А тај Ел Багдади није баш срца каменога као што показују окрутности са јутјуба, јер је имао разумијевања за одржавање Конгреса СДП-а, па је на одсуство послао један дио својих бораца како би гласали за Ранка, и били на “правој” страни историје.

А што се Ранко прије неколико дана срео с Мекејном, који се раније сретао с Ел Багдадијем, и још раније с Ђукановићем обилазио Свети Стефан и остале црногорске атракције, у ствари, представља роман паралелних радњи код Толстоја, које колумниста НД „Вијести“ тешко може пратити. Али пошто је Б. М. одавно прихватио епизодну улогу ватрогасца у „Ћелавој пјевачици“, то је сад проблем ћелаве пјевачице а не злехудог ватрогасца који из шпајиза гаси пожар без шмрка. Или, што би рекла моја покојна баба из Мојановића: „Доме, немој никад да се рваш са свињом, ем се изглибаш, ем је свињи лијепо.“ Бог да јој душу прости, за све је била у праву, само што она сад не би могла ни претпоставити, да ни свиње више нијесу оно што су биле.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: