Дoђох, видјех, побјегох…

Да сам којим случајем туриста (што не могу бити празна џепа и без пребијене кинте, па планетом путујем превозним средством познатим као Google Earth), и ја бих се исред камере јавног сервиса кад се тучимо церио из свега мозга, дубоким уздахом сумирајући утиске о гордим и слободарским планинама брћкајући се у барокној Боки, али (ух, то вјечито али!), шта да се ради, не могу сињи кукакац скрпити се ни за шинобус до Сутомора, да се тамо смочим и задана назад а све на салами подригуши и о флашици воде напуњене на градској чесми… Јебаји га сад, не може свако бити рођен под благонаклоном звијездом, а кад нешто помислим на ову додијељену ми, одмах сконтам да је она црна падалица, осуђена на стрмопизд бамбара у Црну Гору.

Немам ништа против туриста, што не значи да ми нису дозла свега досадни, наликујући на блескасте тинејџере, никад нисам успио разумјети ту потребу да се вазда некуд шипчи: срести Финца у Братоножићима, са е-мапом и шаторем у ранцу отегнутом до испод гузова, представља сусрет треће врсте.

Међутим, туризам је а приори космополитски расположен и без трунке предрасуде, па према томе – ако већ не путујеш, не значи да у свакој стрвојебини нећеш набасати на свакојаке туристе, црне, жуте, црневе, итд. Јер, ипак се окреће!

Црна Гора, факат, јесте липа наша, па ипак, није нимало препоручљиво по десет година, накратко, из ње се ванка негдје не искобељати. Патриотизам се, ваљда, не мјери још и по томе – остати равнодушан према земаљском шару како што је то успјело Канту.

И, тако, док се сезоне смјењују (како нас обавјештавају: свака боља од оне претходне да је то за невјеровати, али, ипак, медији такву слику шаљу, као што ево, свака-друга вијест вели да су пожари под контролом и да до подне неће бити актуелни), и с њим свакојаки бјелосвјетски туристи, грдан једном годишње угледам сиње море, а снијег, ако га љути сјевер сљегне низ кањон, да обијели јутро и потраје таман до прве, прљаве, предвечерње, подгоричке кишурине… Јесте, очајам надам се да се улудо не вели: љепота је у малим стварима!

Путовање је, прије свега, израз културе!

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: