Додик: Срби хоће да заштите свој идентитет, писмо, језик и државе
1 min readТреба јасно рећи да Срби хоће да заштите свој национални идентитет, писмо, језик и своје две државе. И ми ћемо суверено да одлучујемо како ће оне да сарађују, а нећемо да нам ико говори шта је за нас добро, а шта није, нити да нам на Дрини неко прави границу, нећемо ни у НАТО, казао је предсједник републике Српске Милорад Додик.
Председник Републике Српске Милорад Додик вратио се из Москве веома задовољан резултатима разговора са руским министром иностраних послова и контактима које је имао током ове посете. Одмах по слетању на београдски аеродром, дао је интервју Спутњику.
„То је заиста био један важан и добар састанак имајући у виду концентрацију разних догађаја који су се десили последњих месеци и потребу за разним консултацијама управо на овом нивоу. А пре свега је то потврдило нашу добру и пријатељску сарадњу и потврдило да Руска Федерација и руски људи, министар Лавров, дубоко разумеју све што се овде догађа и познају до детаља ситуацију у области спровођења Дејтонског споразума, где Русија игра веома важну улогу као чланица Савета за имплементацију мира. Као што је познато, Русија је одиграла једну од кључних улога везано за тзв. вештачку ревизију тужбе коју је сазвало Веће за имплементацију мира и рекла свој став веома јасно и децидно. Да Русија то није разумела и да тако није реаговала, то се не би ни десило.“
То је први пут било да она реагује на ту ситуацију?
„Да, први пут и у веома важном тренутку. Лавров је говорио о томе да у Босни и Херцеговини нико не може да узурпира право да представља друге и у суштини то је то. Русија остаје привржена поштовању међународних споразума, а на нашем простору Дејтонског мировног споразума не жели да види урушавање права у Републици Српској. Рекла је веома јасно, како је то и сам Лавров напоменуо, да западни партнери праве одређене грешке у тумачењима и настојањима да наметну решења која у суштини девалвирају право у Републици Српској. Ту остаје мера у којој смо се ми кретали што се тиче тих политичких дешавања. Наравно, ја сам имао прилику да се захвалим за континуирано праћење и подршку Русије у многим важним питањима.
За ово време и ову политичку генерацију остаје доминантна ствар то што је Русија уложила вето у Савету безбедности када су хтели да Србима наметну одговорност за геноцид који уопште није постојао. Да то није спречено, ми бисмо били једини народ који је због релевантне резолуције Уједињених нација дошао у ситуацију да на тај начин буде квалификован. У сваком случају, Русија не пропушта да прати и веома је укључена у многа дешавања. Ја сам и напоменуо да је развој политичке ситуације у Босни и Херцеговини лош, да тамо постоји фингирање о свему томе, да је велика прича западне заједнице, па чак и Европске уније, о тзв. реформској агенди срушена чињеницом да Федерација БиХ не извршава обавезе из аранжмана са ММФ-ом, и да тај ММФ остаје мртав, мада је то кључна тачка реформске агенде. Руси то знају и они то добро процењују.“
БиХ, као и Србија је под сталним притиском да уведе санкције Русији. Да ли је било речи и о томе?
„Наравно, разговарали смо и о томе, увек када се обнављају санкције Русији од стране Европске уније и Запада, увек је притисак у Босни и Херцеговини да та БиХ то уради.
Трпимо притисак, али увек смо то одбили, и министар Лавров је рекао да је захвалан на том принципијелном ставу и Републике Српске али и Србије, која је исто тако изложена, и премијеру Вучићу који је децидно и јасно рекао да нема намеру да прихвати увођење санкције Русији и то је била једна од тема о којој смо причали.“
Из Москве нам је стигла вест да сте одустали од идеје о спровођењу референдума о независности Републике Српске. Шта вас је навело на такву одлуку?
„Оно што постоји написано у партијским документима, ту остаје, а оно што су биле шпекулације, никада није ни било моје власништво. Дакле, ми смо јасно рекли да Босна и Херцеговина има прилику да се врати на изворни Дејтон и да ми не можемо да прихватимо оно што је насиљем одузето. СНСД као политичка партија, која је наведена као будући организатор неког референдума и ја, јасно смо рекли да нисмо авантуристи, да нећемо креирати насиље, да ћемо разматрати ситуацију, али нико нам не може утерати страх да не поставимо то на дневни ред. Босна и Херцеговина са отетим надлежностима од Републике Српске не може да преживи будућност.“
Дакле, нисте рекли да неће бити референдума?
„Ја сам јасно рекао: нисмо авантуристи, нећемо допринети насиљу, желимо мир стабилизацију али од наших права нећемо одустати. Ако их не будемо реализовали 2018., сигурно ћемо бирати прилику да то урадимо неке године која долази. Иначе, моје је мишљење веома познато у том погледу.
Мислим да је српски народ на Балкану у прошлом веку највише страдао у ратовима који су однели огромне жртве. Срби су дали животе за слободу, не само српског народа, него и народа у окружењу који су, чим су имали прилику, разбили бившу Југославију.
И ја мислим да су ове деценије које долазе, и то не мора бити ова 2018. година, време кад се мора интегрално посматрати српско национално питање. И да ми Срби, ова генерација политичара, и елите, интелектуалаца, треба да у неком процесу интелектуалном, политичком и сваком другом дефинишемо јасно политичке циљеве Срба у овом веку. И да ми знамо, ја припадам оним људима који мисле да Срби имају право да развију своју интегралну причу везано за Републику Српску и Србију. Ја верујем да ће се у ово веку то остварити. Можда ја то нећу доживети, али кад будем умирао умираћу са мишљу да се то мора десити.“
Несумњиво да је ревизија тужбе БиХ против Србије подигла велику прашину у региону али последње информације говоре да нема шанси да успе. То потврђује интерни документ бившег хашког тужиоца Џефрија Најса и професорке Невенке Тромп. Иако заговорници ревизије, они сумњају у њен успјех и легитимитет агента Сакиба Софтића.
„Суд је то требало већ да одбаци, ово су све шпекулантске игре од тога да пишете писмо Председништву, понижавате, окупљате Председништво. Суд је морао да види шта пише у правилима, да ли постоји формална процена за даљи процес или не, и ако нема — да то врати као недопустиво. Али, они со одлучили да анкетирају чланове Председништва, и то је фарса. Она говори о БиХ. Сада одавде идем да се сретнем са Федериком Могерини и треба да дам подршку некој причи о Босни и Херцеговини. Састанак који ће за нас неколико лидера који тамо долазимо трајати сат времена и који суштински не може ништа да реши већ само да нас услика и да прикаже неку параду.“
Шта ћете ви да јој поручите?
„Мислим да је управо тако периферно бављење питањима БиХ доводи у ову ситуацију. Без обзира како то Европа схватала, она због својих унутрашњих проблема помало губи свој кредибилитет. То се најбоље види на проблему Македоније где је Европа веома јединствено села на причу да Ђорђе Иванов треба нешто да учини али, тамо постоје легитимно изабрани представници и то треба поштовати. Мислим да ни у БиХ не можете једноставно рећи ‘ово се није десило’. Не можете рећи да се није десила политичка злоупотреба судства, тужилаштва и осталог и ви причате о правној држави? Која правна држава? Босна је никаква држава, а тек онда не може бити ни правна држава.“
Да ли очекујете да Могерини може да донесе решење за смиривање тензија на Балкану?
„Фино је имати поруке али смо се много порука наслушали свих ових година па није од њих било ништа. Она је за мене један уважени функционер ЕУ. Из поштовања према њој, сада ћу сести у ауто и из Београда отићи у Сарајево на састанак са њом. Сарајево је једно уклето политичко место које нема шансе да реши било шта осим своје злобе и мржње према Србији.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: