ДНП: Нападна медијска кампања за прикључење НАТО-у доживјела фијаско

Разрјешење Веска Гарчевића са мјеста вршиоца дужности генералног директора Генералног директората за НАТО и политику безбједности у Министарству вањских послова и европских интеграција, представља враћање у реалност, и мирење са чињеницом да је нападна медијска кампања за прикључење НАТО-у доживјела фијаско, изјавио је данас члан предсједништва Демократске народне партије Александар Секулић. Он истиче да су Веско Гарчевић и Влада Црне Горе морали да се коначно суоче са расположењем грађана који се противе насилном увођењу наше земље у овај војни савез. Секулић је нагласио да „нема тих лажних истраживања јавног мјења уз чију помоћ се нашим грађанима може продати лаж као истина и офанзивни империјалистички војни саваз западних држава представити као нешто што је добро за Црну Гору и наше грађане“.

Остатак саопштења преносимо у цјелости:

Напокон су и господин Веско Гарчевић и Влада Црне Горе морали да се пробуде из буновног сна пројектованих великих бројки подршке, које су кроз лажна истраживања јавног мјења сервирана нашој јавности и да се суоче са већинским расположењем грађана Црне Горе који се недвосмислено противе насилном увођењу наше земље у овај војни савез.

На сву срећу, господин Веско Гарчевић остаће упамћен као креатор једне од најнеуспјешнијих НАТО промотивних кампања, гдје упркос великој медијској халабуци и трошењу огромног новца пореских обвезника није било готово никаквих резултата, а проценат оних, на чије мишљење су додатно успјели утицати остао је на нивоу статистичке грешке.

Општа фарса потцјењивања интелекта наших грађана напокон је добила очекивани и неизбјежни епилог.

Свако ко се надао да се хиперпродукцијом лажних истраживања јавног мјења, може нашој јавности продавати рог за свијећу, заправо је само потврђивао сопствену наивност и непознавање духовних и моралних вриједности традиционалне Црне Горе.

Посебно ће остати упамћени промотивни НАТО спотови са познатим личностима у режији НАТО промотера, чије је премијере готово увијек пратило дистанцирање главних актера уз оптужбе да су преварени и злоупотријебљени а да за то нису дали пристанак. И наравно након тога, дугометражна претпарачка објашњења координатора Гарчевића у покушају амортизације и замагљивања ових тектонских промашаја кроз злоупотребу јавних личности и државних финансија.

Не желим да браним бившег координатора за прикључење Црне Горе НАТО-у, али ствари треба посматрати реално, јер нема те креативности, и тих лажних истраживања јавног мјења уз чију помоћ се нашим грађанима може продати лаж као истина и офанзивни империјалистички војни саваз западних држава представити као нешто што је добро за Црну Гору и наше грађане. Губитак контакта са реалношћу у циљу нападне промоције НАТО-а, често је био толико апсурдан да су деманти стизали и из самог сједишта Алијансе.

Посебно је упечатљив случај бајке о доласку страних инвеститора и маргиналним трошковима чланства у овај савез, од које су се и у Бриселу грохотом засмијали, па је вајне црногорске промотере на челу са господином Гарчевићем морао да демантује чак и генерални секретар НАТО-а експлицитно саопштавајући колико ће наши грађани МОРАТИ да издвајају за чланство.

Тренутак суочавања са истином је свакако велики дан за доминантно већинску Црну Гору која се отворено противи прикључењу НАТО-у, на жалост нереално је очекивати да се актуелни режим помири са реалношћу и одустане од безуспјешних покушаја насилног наметања воље нашим грађанима.

Свакако, данас би морало свима бити јасно да се о евентуалном прикључењу Црне Горе НАТО-у одлука може једино донијети на демократском референдуму гдје би грађани непосредно потврдили да не желе да Црна Гора постане дио војне Алијенсе. Свако друго решење било би увод у додатну радикализацију политичких прилика и продубљивање друштвено-политичке агоније у којој се захваљујући актуелном режиму налази наше друштво.

На основу реалних показатеља није тешко извући поуку, да ако је разрјешење господина Гарчевића сигнал да су и у Бриселу и у Подгорици постали свјесни да је већинска Црна Гора против учлањења онда има наде да ће ово питање бити ријешено на једини могући начин, кроз референдумски поступак као највећи израз демократије, чиме би се избјегла непотребна драматизација и потенцијална дестабилност са непредвидљивим и несагледивим последицама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: