ИН4С

ИН4С портал

Дмитровић: Значи ли све ово да је Милошевић био у праву?

1 min read
Моје ослобађање је победа Албанаца, казао је Рамуш Харадинај када су га пре три дана пустили из француског притвора. Не, Рамуш, ви Албанци сте у овој дугој причи средство, твоје ослобађање је само још један пораз Европе.

Пише Ратко Дмитровић,

Моје ослобађање је победа Албанаца, казао је Рамуш Харадинај када су га пре три дана пустили из француског притвора. Не, Рамуш, ви Албанци сте у овој дугој причи средство, твоје ослобађање је само још један пораз Европе. Оне која, плашимо се, ту пред нашим очима заувек нестаје. Европе створене на француским револуционарним идејама слободе, једнакости, братства; Европе која се дивила величанственој улози мале, храбре Србије у Великом рату; Европе чији су највећи умови певали у славу те Србије; Европе која је у одсудним тренуцима знала да изабере пут части и сопственог спаса. И увек је на том путу била и Србија.

Сада је Европа против Србије, одавно је против Србије. Зашто? Ако је „она Србија“, Милошевићева, заслужила да буде изопштена, изолована, понижена (а није заслужила) чиме то заслужује ова Србија, данашња? Или она Ђинђићева, Коштуничина, Тадићева? Значи ли све ово да је Милошевић био у праву када је уочи хапшења казао да пресудни део међународне заједнице није и нема ништа против њега, већ јесте и има против Србије? Смејали су се многи када су то чули. Смеју ли се данас?

Шта је мотивисало Француску да клекне пред вишеструким убицом, монструмом, да пљуне у лице онима чију је децу, мајке, он, Харадинај, убијао и силовао? Ради ли се овде о новцу, уносној продаји образа, или нечем много озбиљнијем?

Зашто Француска, ево већ пуних 20 година (да се не спуштамо дубље у прошлост) скупа с другима испуњава све жеље Албанаца, зашто им прашта најстрашније злочине? Да ли само зато што су жртве Срби? Постоји ли другачије објашњење и како гласи? И Хашим Тачи је вишеструки убица. Зна се место на којем је 17. јуна 1997. године на путу Косовска Митровица – Пећ убио три српска полицајца (да не спомињемо остало) па таквог Тачија, као и Харадинаја, Француска и остали кључни делови „слободољубиве Европе“ славе као да је реинкарнација Јованке Орлеанке.

Да је Харадинаја пустила нека друга држава, Немачка на пример, Срби то не би примили с оволиком муком као у случају Француске, јер и даље верују да их Француска воли, да су Французи само нешто малчице љути, али проћи ће их. Волели су нас, помагали нам пре, за време и после Великог рата – прича и мисли већина Срба. Нису, то је само један од српских митова. Било је сасвим другачије, али није то тема.

Ако ових дана видите некога да окреће главу, пролазећи поред Споменика захвалности Француској, на београдском Калемегдану, сматрајте то чином добре воље, доказом широке српске душе. Надам се да ме разумете.

Вечерње новости, intermagazin.rs

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Дмитровић: Значи ли све ово да је Милошевић био у праву?

  1. Милошевић је све био у праву.Последњи Српски државник са ставом и стилом .На несрећу свих нас потпуно је издат од свих и својих и туђих.Сад пашчад као она Плавшићка лају а лажу о величини и политичком знању овог грандиозног човјека.Није био вјерник,кажу!Ја тврдим да лажу.Био је комуниста а то га од Господа не одваја и то што није вјеровао ритуално не значи да у срцу Бога није баштинио.Имао је проблема са лудом ћерком,сином који је био на моменст осилио и женом која је била утописта.Мада по срцу су и они добри били.Помогли су ђе су мислили да теба и вјерујте ми више је лажи него истина о њиховој бахатости.Неби митрополит Амфилохије говорио похвално о њему на сахрани брата му Борислава,дивног и поштеног човјека да није видио завјеру читавог свијета против Слободана Милошевића.Слобо је био и остао велики.Убијен је у Хагу након што је поразио трибунал,мондијалисте и сорошевце.А уствари је тад и тим чином купио себи царство небеско.И ово није утопија и мит већ гола истина и суштина.

  2. Eto razjasnio nam poljoprivredni proizvođač i globoter s kraja Podgorice!
    Lako je njemu da sve razumije.
    Pogledao u nebo i sve mu jasno!
    Montenegrinski ratar.
    … A ja sam za svaki slučaj konzumirao probitik!

    1. Juče je bila izjava iz Nato-a da će im dobro doći savjeti iz Crne Gore u vezi situacije u našem regionu. Vidiš da i mi možemo da budemo njima od koristi.
      Tebe ćemo prvog predložiti za odstrel.

      1. Svaka tranja kvislinška i izdajnička od koristi je okupatoru!
        Tako je od kada je svijeta i vijeka.
        … Još se i svaki takav ponosi izdajom!???
        Opet, nijesam načisto … Može biti da ovo Komlene nije sasvim samo!
        Bez medicinskog nadzora i nege, prepušteno stihijama života!
        … Još ćemo i dušu da ogriješimo š njim!

  3. Koliko glume i prdnjave. Prepostavimo da su francuzi nazvali Vučića i pitali ga:
    “Šta da radimo sa ovim Haradinajem?“
    Vjerovatno bi im odgovorio:
    “Meni ne treba ništa, imam i bez njega dovoljno problema.“
    I zaista šta bi radio sa njim? Sudio mu i poslao ga u zatvor? Nastao bi novi ciklus haosa na Balkanu, došlo bi do novog, možda i potpunog progona srba sa Kosova, bilo bi desetine otetih i ubijenih, stotine zapaljenih kuća, srpska vojska i pored svega ne bi smjela preći granicu Kosova. Ludak iz Kremlja bi dodavao ulje na vatru i gledao da zamuti što više, a jedine žrtve bi opet bili srbi.
    Vjerovatno se sve ovako i odigralo, Vučić je postupio pametno i još jednom dokazao da radi na miru u regionu, a sve velike riječi, zabrana putovanja u Francusku za tri mjeseca su predstava za glupi narod. Jednako koliko i priče o zavjeri protiv srba i uništenju Srbije.

  4. U Bratislavi,na sastanku Nato-a 2000-te je odlučeno da Srbija bude,ni manje ni više nego uništena!
    To znamo danas iz pisma koje je Willy Wimmer pisao svom tadašnjem kancelaru Gerhardu Schröderu.
    Milošević jeste pravio greške ali je u poređenju sa ovim današnjim vladarima bio zmaj!

    1. „Берлин, дана 02. мај 2000.
      Веома цењени господине Канцелару,
      Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији, коју су заједнички организовали Министарство иностраних послова САД и Спољнополитички институт Републиканске странке. Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО.
      Конференцији су присуствовали високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне: 1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово. 2. Организатори су саопштили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега, изван Завршног документа из Хелсинкија. 3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО. У том смислу, за примену и у Европи, знатно је погоднији амерички правни поредак. 4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.г. 5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би, де факто, превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а. 6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају. 7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави
      територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је
      постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и
      заузимало највеће територијално пространство.
      8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа
      демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде
      копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања
      несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искљученаиз
      европског развоја.
      9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над
      прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
      10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати
      предност над свим другим одредбама или правилима међународног
      права.
      11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва
      међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе
      међународног права – није оспоравана.
      После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и
      отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена,
      нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и
      организатора.
      Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због
      остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни
      поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку.
      Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу,
      треба га уклонити.
      Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат
      није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о
      сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.
      С пријатељским поздравом,
      Вили Вимер“

  5. Био је у праву, али је изгубио – то је једино важно, остало су само разгибавалице за мозак. У политици и рату правда је само и једино у побједи.
    Умјесто приплакивања и „калимерисања“, треба направити државу способну да „брата“ Рамуша доведе у ситуацију да моли да буде у каквом затвору јер му је ту најбезбједније. Што то не можемо и нећемо, нису криви ни Француска ни остатак Европе.
    Но, неће у том правцу гледати г. Дмитровић. Морао би да упре прстом у некога ко га је поставио ту гдје јесте.

    1. Да ли примјећујете да ваш „неуморни“ дефетизам није у сагласју са вашим моралним и политичким кредом?

      1. Прво, поштовани Гвоздене, ако се сматрате озбиљним човјеком, најприје морате доказати постојање мога дефетизма, па онда и доказати да је исти „неуморан“. Нећу Вам допустити да ми лијепите етикете тек тако -мораћете се мало помучити да их докажете. Ако нећете, овај коментар ће много говорити о Вама, ништа о мени.
        Друго, морате образложити како Ви видите мој политички и морални кредо и како се мој наводни дефетизам у њега (не) уклапа.
        Дотад, добро Вам здравље желим.

    2. други део одговора, апсолутно

      мени није значајно само појављивање неког коментара, будући да је истински смисао одговора да поделимо информације које би биле на заједничку корист, зар не?
      +Ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж, говорио је блаженопочивши владика Николај.

      брате, Правда и Побједа није оно што је побједа у рату (као продужетку политике, средством силе), процес и догађај су категорије времена … оно што нас наводи правилном размишљању је кад Платон каже да „само су мртви видели крај рата…“

      ово испод има штофа на тему, не замери што Ти дописујем

      уздравље, с Божијом помоћу+

      …………………………………………………………………….

      +Слава Теби Христе Боже, надо наша!

      +…“Вук Мићуновић се не боји смрти. Увек се јунаци хвале како се не боје смрти: неустрашиви су и ништа им није умрети, чине то врло лако. Али јунаштво и није лек од „смртног страха” (страха од смрти), него од страха од НЕМОЋИ. Јунак неће вечити живот или бесмртност. (И Ахил одлази међу сенке, међу мртве, у Невид, у Ад!) Јунак хоће МОЋ. Он се не боји смрти, него НЕМОЋИ. Јунаштвом се не лечи страх од смрти, него страх од НЕМОЋИ. Ако јунаку запретите смрћу, нисте му запретили правом опасношћу од које би се уплашио. Треба му запретити немоћу – па ће се онда открити суштина јунаштва и његове личности. Тада ће да пузи исто онако како ће да пузи кукавица (човек који се боји смрти) кад му запретите смрћу!…“, зборио је блаженопочивши Жарко Видовић

      У Херцеговини има она „није школа кењац“, а блаженопочивши владика Николај нам је растумачио да

      …“образован је онај ко има образа. Мала знања добијају се учењем. Велика знања добијају се вером и поштењем…“+

      +“Будимо Људи, и ако смо Срби!“, рекао је блаженопочивши патријарх Павле, не никако „иако смо Срби“, упућујући да, само ако као људи растемо до Људи, бићемо и добри Срби.

      https://www.youtube.com/watch?v=VjJYXmNleYs

      +…“обрана је с животом скопчана…“

      +“Богу је све Данас“

      https://www.youtube.com/watch?v=hj6xH4eRTso

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *