Ђурић: Срби на Косову и Метохији ни данас нијесу слободни

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић упозорио је да, једанаест година после мартовског погрома, Срби на КиМ још нијесу слободни и изразио очекивање да ће они који су одговорни за ту „голготу“ српског народа најзад бити кажњени.

„Срби на КиМ ни данас нијесу слободни на онај начин на који би требало да буду слободни људи у 21. вијеку на једној територији коју ми не признајемо и никада нећемо признати као државу. На том подручју, на тој територији није у потпуности загарантована безбједност, а о томе можете најбоље да питате Србе у Метохији којих је остало у симболичном броју и који данас живе у страху и под великим притисцима сваког дана“, изјавио је Ђурић у интервјуу за лист „Јединство“.

Организовани напад на Србе 17. марта 2004. године био је, према његовим ријечима, љага на образ Европе и читаве међународне заједнице, али и оних екстремних Албанаца који су тај погром у политичком смислу индиректно подржали, а неки од њих и непосредно учестовали у његовој организацији и спровођењу.

„За нас је јако важно да људи, не само они који су учестовали у том програму, него и они који су учестовали у ратним злочинима и протјеривању наших људи са КиМ, одговарају“, навео је Ђурић.

Он је подсјетио да је пет година прије 17. марта стотине хиљада Срба протјерано са КиМ, да су читави градови остали без Срба – од Приштине, Ђаковице, Пећи, Призрена, Гњилана, Подујева.

„Сви највећи градови на КиМ остали су практично потпуно без српске популације, а да за то још увијек нико није сносио ни кривичну, ни моралну, ни политичку одговорност“, казао је Ђурић.

Данас се, како је упозорио, притисци на Србе на Косово и Метохију настављају покушајима да се одговорност за катастрофално економско стање у покрајини са албанске политичке елите пребаци на српску заједницу.

„За то што за 15 година нијесу успјели да створе озбиљну економију, за то што су све институције корумпиране, за то што људи немају осјећај перспективе, пребацује се одговорност на Србе. Политичари који су за то најодговорнији и најкривљи покушавају да окриве српски народ на КиМ који је, нажалост, сведен на јако мали број и који нема никаквог реалног утицаја ни моћи да утиче на догађаје„, објаснио је Ђурић.

У међувремену је, међутим, према његовим ријечима, Србија подигла свој углед у међународној заједници у односу на период када се догодио погром 2004. године, тако да српски народ више нико у иностранству не доживљава као фактор дестабилизације, већ као неизоставни дио будућности на Косову и Метохији.

„Данас се неке од земаља које су највеће присталице независности КиМ раме уз раме са земљама које су највећи противници независности КиМ залажу за вијећа права Срба на КиМ. Дакле, државе које се данас у свијету не слажу готово ни око чега, слажу се око тога да Србе на КиМ треба заштитити и сачувати. Мислим да је то за нас добро“, рекао је Ђурић.

Он је изразио забринутост због чињенице да су темпо и размјере повратка протјераних Срба на незадовољавајућем нивоу, истакавши да је разлог за то, прије свега, одсуство воље оних који су Србе протјеривали, као и инертност и недовољна организованост међународне заједнице која је имала обавезу и новац да створи услове за тако нешто.

„За нас је неприхватљиво и то што се дио људи и неке организације, иако се декларативно залажу за повратак, уствари фокусирају на оно што називају интеграцијом расељених у постојећу средину. Лијепо је што хоћете да помогнете људима који су протјерани, али ако се задовољимо тиме да помогнемо људима који су избјегли у Краљево, Куршумлију, Прокупље, Београд или у Ниш да трајно остану тамо, зар не помажемо тиме остваривању циљева оних који су Србима онемогућили да живе на КиМ“, казао је Ђурић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: