Ђукић поводом Брајовићевић лажи: НАТО није „економски клуб“

Пише: Стефан Ђукић

Свједоци смо више иступа у последњим данима, међу којима су прије свега оно предсједника скупштине, Ивана Брајовића, у којима се поново пласира лажна теза да је НАТО економски клуб држава и да чланство у њему аутоматски повлачи и економски раст. Као и раније, аутори ових изјава нису покушавали да подацима образложе, подупру своју тезу већ су као и у свим питањима про-НАТО кампање остали на општим мјестима и лијепим жељама.

Најприродније је да за примјер узмемо двије последње чланице НАТО савеза, Хрватску и Албанију и да посматрамо неке од економских параметара. Напомињем да су обе ушле у савез 2009. године. БДП Хрватске је 2008 био 70.481 милијарди. Од 2009 године и уласка у алијансу, овај параметар је у слободном паду и 2015. је по подацима свјетске банке на далеко мањих 48.372 милијарди долара. Највећи пад Хрватска је забиљежила 2009. године када је била у рецесији од чак 7.384 процента. Падао је и ниво директних страних инвестиција (ФДИ), управо оно за шта нам наши НАТО пропагандисти сугеришу да ће расти. Тако је Хрватска 2008. имала 5.188 милијарди долара страних инвестиција, 2009. 3.1999 милијарди а 2010. тек 1.424 милијарде.

Још мање је добила 2013. да би 2015 забиљежила апсолутни негативни рекорд са свега нешто мање од 159 милиона што је најслабији резултат од 1996. године. Дуг Хрватске у односу на БДП је 2008 био 39.6 процената. У међувремену се више него удвостручио и на крају 2015. је био 86.7 посто. Крајем 2008. године, незапосленост у Хрватској је била на 12%, док је почетком 2016. она на 18 процената. Малтене сваки економски параметар указује на то да се у Хрватској горе живи данас него прије учлањења у НАТО савез.

Што се Албаније тиче, резултати нису много бољи. БДП је са 12.881 милијарде 2008. године пао на 11.398 милијарди. Директне стране инвестиције су прије уласке била 1.241 милијарде а на крају 2015. су на 991 милиону. Однос дуга према БДП-у се увећао са 55.14% на 72.13%. Незапосленост је са 13 скочила на 17 процената. Ако је НАТО заиста економски савез, онда је то врло лош савез. Ипак, морам изразити чуђење како се нешто може звати економским савезом, како га називају неки наши политичари, када у његовим оснивачким и другим актима нема нити једне ставке која се тиче царинских тарифа, односа увоза и извоза, не помиње се преферентна валута за трговину, нема приче о квотама. Једино што личи на економску причу је навођење да се смије производити и куповати искључиво један прописан тип наоружања и опреме, што ефективно смањује тржиште и повишава цијене те робе. Друга „економска ствар“ коју овај савез прописује је војна потрошња у износу од 2% БДП-а. Црна Гора је 2015 имала потрошњу од 1.627% што значи још више задуживања, више укидања од најугроженијих и мањи буџети за секторе као што су здравство и школство.

Имајући у виду да је НАТО „економски савез“ изразио бих чуђење да су највеће свјетске IТ компаније базиране у неутралној Ирској. Међу њима се убрајају гиганти као што су Apple, Amazon, AirBnB, IBM, Pay Pal, Facebook и многе друге. Врло је интересантно да ове компаније, чији годишњи обрти су далеко већи од читаве Црне Горе, бирају неутралну државу за своје европско или свјетско сједиште. Зато морамо закључити да НАТО чланство не ствара повољну економску климу, већ да то чине добри закони, добра пракса, паметна пореска политика и слично. Наравно, не треба сумњати да би чланством у НАТО имали прилика за још „повољних“ кредита у валутама као што је долар, кредите које наша Влада не би „хеџовала“, самим тим их оставила на милост и немилост курсних разлика и промјена те нам само на том параметру донијела још неколико милиона (или стотина милиона) дугова. Кинески кредит је ту био само вјежба. Имајући у виду да тако стручни људи воде економију није ни чудо што нам се потура лаж да је НАТО „економски савез“. Ако он то и јесте, онда је то економски савез лош по њене чланице.

Напомена: Као упоредни примјери су узети Хрватска и Албанија због временске блискости њиховог приступа, због исте територијалне позиције и због највеће сличности са нашом економијом нарочито узимајући у обзир прошлост из доба социјализма. Сви подаци су провјерљиви на сајту Свјетске банке data.worldbank.org док су неки узети са сајта www.tradingeconomics.com.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: