Ђукановићеве пропале приватизације (1): Милов кум уништио бисер Херцег Новог

Некада најзначајнијa компанија у Херцег Новом  хотелско-туристичко предузећe „Бока“ продата је крајем 2007. године тајкуну Драгану Брковићу, блиском премијеру Милу Ђукановићу, који је експресно уништио један од бисера туристичке понуде Црне Горе.

Уочи приватизације, у компанији су била запослена 222 радника, док је у власништву туристичког комплекса било преко 126 хиљада квадрата земљишта и близу 50 хиљада квадрата објеката, попут некада престижних хотела „Плажа“, „Тамарис“ и „Игало“, или ресторана „Жањице“ на Луштици, те „Галеба“ и „Левангера“ у Новом. Сви туристички објекти налазе се на атрактивним локацијама херцегновског залива.

У некада престижне хотеле, након приватизације, готово да ништа није уложено, а на појединим локацијама гдје је било планирано да буду саграђени нови хотели данас су паркинг простори. Радници мјесецима не примају плате и егзистенција њихових породица је угрожена, а у фирму купца је уведен стечај.

Вриједан туристички комплекс, продат је по неупоредиво мањој цијени него што је била његова тржишна вриједност, а Влада Црне Горе је са купцем закључила штетан уговор, којим га је фаворизовала на рачун јавног интереса.

ХТП „Бока“ је продат за 22,2 милиона евра, односно за готово 50 милиона евра мање него што је био процијењен акционарски капитал туристичког комплекса.

Брковић већ у старту није испунио уговорене обавезе, али то Влади није било довољно да раскине уговор са њим, већ му је додатно повлађивала и продужила рокове за испуњење инвестиционог плана. Међутим, инвеститор ни додатне рокове није реализовао.

Купац се обавезао да у року од три године инвестира 50 милиона евра, при чему је јасно дефинисано да са улагањима мора почети најкасније 1. новембра 2008. године. Конкретно, Брковићева компанија је у 2008. години морала да уложи 25 милиона евра, годину касније 15 милиона, а 2010. године додатних 10 милиона. Као одвојена опција остављена је могућност да подгорички бизнисмен додатно инвестира још 14 милиона, чиме би укупни износ инвестиција достигао суму од 64 милиона.

Поред тога, компанија „Вектра Монтенегро“ је прихватила да годишње улаже 200 хиљада евра у развој херцегновске општине, од чега се половина односила на развој спорта, а половина на комуналну инфраструктуру. У погледу социјалног програма, инвеститор се обавезао да у периоду од пет година неће отпустити ниједног радника, који је запослен у сталном радном односу.

Компанија Драгана Брковића је, међутим, кредитом купила хотелски комплекс у Херцег Новом, који касније није враћала, због чега је накнадно за инвестиције бизнисмен гарантовао својим некретнинама. Цијена тих некретнина је утврђена у знатно већем износу него што су тржишно вриједиле и није била довољна да гарантује инвестиције.

До 2011. године, односно пуне три године од потписивања купопродајног уговора, „Вектра Монтенегро“ није испунила своје инвестиционе обавезе, али је Влада Црне Горе све то толерисала.

Влада Црне Горе потом са Брковићем потписује анекс уговора, али тајкун крши и нове рокове,  па тако до краја 2012. године купац није испунио ни најновије преузете обавезе.

Тек средином јуна 2015. године, након поступка за отварање стечаја који је покренут још 2011. године, фирма “Вектра Бока” је званично уведена у стечај, а рјешење о покретању стечајног поступка донио је предсједник Привредног суда и стечајни судија Блажо Јованић.

Он је усвојио захтјев “Црногорске комерцијалне банке” из Подгорице, којим је крајем 2011. године тражила стечај због невраћеног кредита. За стечајног управника именован је Сретен Мрваљевић.

У тренутку увођења у стечај компанија “Вектра Бока” је дуговала запосленима три зараде и доприносе за пет година. Пред крај 2014. године Брковић је банкама дуговао износ од 200 милиона евра.

Данас су и некретнине хотелске групе „Бока“ оптерећене хипотекама, а читав низ потеза предузетих у тој инвестицији, коју је Влада приказала стратешком, указује на сумњу да је постојала намјера одговорних у извршној власти да се Брковићу омогући да дође до вриједне имовине, те да су биле на сцени грубе злоупотребе службене дужности које су у зони кривичне одговорности, због чега би било неопходно укључење државног тужилаштва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: