Ђукановић као постмодерни Павелић
1 min readПише: Драгомир Анђелковић:
Анте Павелић је у складу са „доктрином Будак“ намеравао да реши српско питање по следећој формули: један део Срба побити, један део раселити а један део превести у католичку веру и тако похрватити.
По том рецепту су у НДХ вршени масовни покољи, покрштавања и протеривања Срба. Циљ је био да у што краћем року Срби буду елиминисани са простора Босне, Херцеговине, Срема, Крајине, Далмације, Славоније. Да нестану као народ, а ако опстану као појединци да морају да постану Хрвати!
Слично као што је хтео и радио Павелић, жели и чини Мило Ђукановић. Само му је формула другачија: 95 процената Срба идентитетски препарирати и претворити у етничке Црногорце а 5 посто најупорнијих прихватити као националну мањину која служи као доказ да је Црна Гора мултиетничка. Ђукановић и Павелић суштински раде исто – спроводе геноцид над Србима.
Њихова делатност била је, односно сада је, усмерена ка затирању већег дела Срба на просторима којима су завладали. Разлика је само у томе што је током Другог светског рата Павелић могао физички да уништава Србе док Ђукановић данас то ипак и да хоће није у стању да то чини па их ликвидира „само“ духовно.
НДХ као узор Црној Гори
Све остало је готово исто. У НДХ су доношени тзв. расни закони усмерени против Срба, нашег језика, писма, цркве, културе. У Миловој Црној Гори се налик томе али перфидније, законски и неформално, ради на елиминисању српског језика (краде се и претвара у измишљени црногорски), ћирилице, Српске православне цркве. Уз то се спроводи опскурна политика „социјалног црногорства“. Та политика подразумева да ко пристане да се декларише као Црногорац има много веће шансе да се запосли у државним и парадржавним институцијама, развија бизнис, добије медијски простор и фондове под контролом режима те на други начин гради каријеру. С друге стране декларисани Срби се суочавају са разним врстама дискриминације и стигматизације. Принуђени су да скупо плаћају приврженост наслеђу предака.
Све то треба да присили грађане Црне Горе, који су у огромној већини свесни својих српских корена да прво у духу мимикрије пристану да се опредељују на начин који подразумева да се регионални црногорски идентитет претвара у измишљени национални. Упоредо се иде и даље – дубински се сасеца српског наслеђе Црне Горе, како би се после неког времена натурени позерски идентитет претворио у стварни а изворни српски корени били ишчупани.
Укратко, јасно је да Мило Ђукановић спроводи идентитетски геноцид над Србима, који се по крајњем резултату прижељкиваном од стране оних који га врше, не би разликовао од Павелићевог класичног (нож-метак-маљ) геноцида. Намера је у оба случаја да Срби буду овако или онако уништени. Но, док као што видимо између Ђукановићевог и Павелићевог режима нема велике разлике, огромна разлика постоји у ставу Србије према њима током Другог светског рата и данас.
Окупирана Недићева Србија чинила је све што је могла да помогне егзистенцијално угроженом српском народу на просторима под контролом монструозне НДХ. Недић и представници његове администрације упорно су протестовали код представника немачких окупационих структура и документовано указивали на усташке злочине, помагали су српским прогнаницима који су стизали или бежали на подручје под управом Београда, настојали су да се делови територије тзв. НДХ издвоје из њеног састава. Штавише, разним каналима помаган је и српски покрет отпора у нашим крајевима које је окупатор доделио НДХ, а у Србији је вођена жестока пропагандна акција против Павелића и његових усташких банди. Таман посла да је Павелић у Недићевој Србији имао своје српске помагаче!
Није тешко проверити ко су и колико су малобројни они који су се у Србији јасно а негативно одредили према малигном Ђукановићевом режиму. Србија је доведена до стања готово општег институционалног и медијског ћутања, док се у Црној Гори ударнички ради на затирању српског народа. А то стање је, напорима Ђукановићевих јуришника, сада доведено до кулминације. Режим у Подгорици је свестан да је на граници слома и хистерично покушава да елиминише све што би могло да помогне народноослободилачким (од етничке до демократске сфере) напорима грађана Црне Горе.
Глас за национални спас
Србија, која је по уставу матична држава српског народа, нема право да буде паралисана! Дужна је да дигне глас у прилог одбране не само елементарних националних права свог народа већ и основних демократских принципа! Ћутањем не само што игнорише геноцид већ у њему и саучествује. Ђукановићев режим жели да паралисањем Србије својим поданицима у Црној Гори пошаље поруке: „Србију није брига за вас“, „у Србији можемо што и у Црној Гори, ту смо ми а не ви своји на своме“. Ђукановићево афирмативно третирање у многим медијима у Србији, односно игнорисање страдања српског народа у Црној Гори, треба да сломи тамошње преостале Србе. Да српски народ у Црној Гори наведе да схвати да нема куд јер га је и Србија отписала; да га убеди да се препусти судбини по принципу боље живети као етнички Црногорац него се мучити као Србин.
Апелујем зато на српско друштво, на све добронамерне грађане који нису равнодушни када се ради о страхотама иза којих стоји Ђукановићев режим, на друштвене и политичке делатнике који имају и трунку морала и патриотског осећања, да дигну глас и подрже демократску борбу српског народа али и других грађана Црне Горе. Да подрже борбу против власти која као да је заостала из османлијских и НДХ времена или у Европу залутала из неке афричке земље док су тамо владале разне Бокасе! Немамо право да гурамо главе у песак док се наш народ затире у Црној Гори а баш то пречесто радимо, и то на најгори начин. Јер сада постоје реалне шансе да режим Ђукановића падне а ми му индиректно помажемо да опстане и настави своја недела.
Ђукановић и његови овдашњи сатрапи то добро схватају и зато желе више него икада раније да Србија окрене главу од Црне Горе, а ми напротив морамо да учиним супротно, и подржимо борбу српског народа за опстанак. Избори су већ за неколико дана, 16. октобра, и крајњи је моменат да то учинимо. Непоколебљиво, енергично, гласно. То је важно због избора али и наставка борбе за опстанак Срба у Црној Гори.
У демократском друштву свако има право да се изјашњава како год хоће и није нам циљ да било коме намећемо идентитет који не жели. Довољно је да у Подгорици на власт дођу људи демократских опредељења, који никога неће национално терорисати, и Срби у Црној Гори ће моћи нормално да живе не угрожавајући било кога другог. Да ли је нормално да ћутимо док им Ђукановић у 21. веку то брутално онемогућава?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Vuče Gorski“, razumijem to što Vi govorite, ali i „Miču Piču“ ima pravo kad govori neke činjenice! Dakle, žalosno je, ali i nesporno da srbijanski režim na čelu sa Vučićem ovom ovdašnjem daje ogromnu podršku, zbog čega je kao „peta kolona“ opozicije ovdje „instalirana“ nekakva „Srpska stranka“ koja, gle čuda, ima isti logo kao i Vučićev SNS! Da ne govorimo o tzv. „Drugoj Srbiji“ koja uvijek i na svakom mjestu podržava, ne samo režim u Podgorici, nego i one u Prištini, Tirani, Sarajevu, Zagrebu, Ankari, Džedi, Berlinu, Londonu, Briselu, Vašingtonu,… Jednom riječju, oni su uvijek i nepogrešivo protiv svoje države i naroda, koji mrze i preziru! Prema tome, mogu li Nataša Kandić, Jelena Milić, Žarko Korać,Čeda Jovanović ili konvertit Vuka Drašković, samo zbog činjenice da su iz Srbije, iako je sve što oni rade protivno nacionalnim interesima, biti ispred nekoga ko je iz Republike Srpske, Crne Gore, Krajine? Zbog toga se izrazito protivim namjeri nekih da uvedu ekavicu kao jedinu varijantu književnog srpskog jezika, iako ijekavicom govore, ne samo svi Srbi izvan Srbije, nego i čitava zapadna i jugozapadna Srbija! Na taj način, kompletna narodna književnost i značajan dio literature, kao i Vukov književni jezik bi bili „predati“ hrvatskom jeziku, ali, što je još gore, i onim izmišljenim „jezicima“ poput „bosanskog“ i „crnogorskog“!
Вуче Горски, нијесмо ми на супротним странама. Ја сам никшићанин, дакле старохерцеговац и из мог братства потиче мајка Вука Караџића. Кад сам у Србији ја се осјећам као код куће. Наравно волио бих и да се Срби и остали грађани Србије тако осјећају у Црној Гори. Овдје је проблем у нечему другом, а то је поимање метода борбе за права Срба у Црној Гори и неповјерење према онима попут Вучића, Дачића, Николића што ухапсише и послаше у Хаг, поред државног, војног и полицијског врха Србије који су бранили Косово и Метохију, још и Радована Караџића и Ратка Младића. Таква власт је произишла из воље грађана Србије и моје је право да то видим, памтим и да изјавим да не вјерујем таквима да ће се изборити за права црногорских Срба. Ја стрепим од њихове помоћи, а неби требала превише да им вјерује Република Српска. Дај Боже да гријешим.
„Србија, која је по уставу матична држава српског народа, нема право да буде паралисана!“
По чијем је то уставу Србија матична држава васколикога српског народа? Ко је Драгомир Анђелковић аутор текста? Овакав текст може само да користи Милу Ђукановићу, као потрвда негирања црногорске државе што је његово главно оружје у предизборној утакмици против опозиције.
Господине Анђелковићу, ја сам Србин и моја матична држава је Црне Гора. Срби у Црној Гори су своји на своме и воле и уважавају Републику Србију и саосјећају са својом браћом србијанцима. Већ 20-ак година јавно ратујем против непочинстава Ђукановићеве власти и стојички плаћам цијену.
На овим изборима Ђукановићу помажу Ваш лидер Вучић, Шешељ који је гурнуо црногорске радикале да самостално иду на изборе и тако проспу српске гласове у корист Ђукановића. Такође некаква српка партија извјесног др Живковића из Берана, уз подршку извјесних бораца из Србије за права српског народа у Црној Гори такође иде самостално на изборе уз логистичку подршку људи из државне црногорске државне безбједности и свјесно просипа српске гласове у корист Ђукановића.
Позабавите се Ви Анђелковићу велеидајником Србије и српског народа Вучићем, а нама не помажите негирањем црногорске државе и својатањем јер је овдје одувијек становала луча слободарства, а не у Србији. Да Вас само подсјетим на два ваша владара поријеклом из Црне Горе – Карађорђа и Милошевића. Продали сте им главе непријатељима српског народа Анђелковићу.
Није то баш тако пријатељу.
Тачно је да су луча лободарства у Црној Гори али и у Шумадији, Војводини, Космету, Херцеговини, Крајини и осталим српским земљама. Србија као политичко-територијална организација обједињује српски народ у свим српским земљама.
За вријеме краљевине СХС и прије Краљевине Србије, Црна Гора је била саставни дио Србије и то је природно. Такође је је природно користити изразе као српско приморје, Српска Спарта, југ Србије, српска Црна Гора.
Видите црногорци се ни почему не разликују од било којих других Срба, свуда су дизани устанци против турака, од Првог Српског устанка (1804-1813), Други Српски устанак (1815) у Шумадији, па у Невесињу-Херцеговини познати устанак Невесињска пушка (1875). Да је послије Другог Српског устанка ослобођена и Рашка тада би се и Црна Гора ослободила и наравно припојила Србији и ми данас не би имали овај проблем да Срби живе одвојени у више држава, али нажалост турски окупатори су се буквално речено укопали на простору Рашке (Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Прибој, Беране, Бијело Поље) јер им је то био коридор ка босанском санџаку гдје су масовно и насилно вршили потурчавање Срба у тим посљедњим годинама свог постојања.
Мислим да о бројевима не треба говорити јер узмите само и погледајте да је један милион Срба из Крајине, Херцеговине, Далмације страдао у НДХ (то је дакле дупло више него укупан тренутни број становника Црне Горе), исто као и у Првом свјетском рату Срба из Шумадије, Војводине, Космета и Старе Србије. Поента је дакле да о бројевима не треба говорити јер су Срби посвуда страдали и гинули за слободу и уједињење у јединствену српску државу.
Погледајте ситуацију данас у Српској Републици, 99.8% људи је гласало на референдуму за останак 9. јануара као Дана Републике (пошто су Бошњаци на челу са Бакиром покушали да у тзв. уставном суду БиХ тај датум пониште), исти постотак би био сутра кад буде референдум о независности Српске и припајању Србији! На питање зашто је такав постотак може се одговорити зато што је у Српској најизраженији српски национализам јер се само њиме Срби могу сачувати и опстати пошто су милиони страдали 1941-1945 и преко 30.000 Срба је дало своје животе на олтар слободе током одбрамбено отаџбинског рата од 1991-1995. То је дакле цијена слободе и то су вјечни темељи Српске! Тако исто и Црна Гора која се борила за уједињење и слободу васцијелог српског народа само треба да се присјети тих славних година заједничке борбе, а гдје ће бити веће сјећање него заједничка борба херцеговаца и црногораца против турака, а такође ту је и Мојковачка битка и сусрет две српске војске (Краљевине Србије и Црне Горе). Такође треба помињати српске великане са простора Црне Горе, као нпр. Лозу Немањића, Светог Петра Цетињског, Светог Јована Владимира, Петровићи, Карађорђевиће, Архијепископ Српски и вођа велике сеобе Срба Арсеније III Чарнојевић (родом из Бајице близу Цетиња), мајка оца српске писмености Вука Стефановића Караџића је поријеклом из Озринића код Никшића (Стара Херцеговина), први предсједник Српске Републике и оснивач Српске демократске странке проф. др Радован Караџић је родом из Петњице код Шавника, тренутном градоначелнику Бања Луке и борцу Војске Републике Српске, носиоцу Ордена Светог Саве господину Игор Радојичићу родитељи су поријеклом из Никшића! Такође не треба изоставити српске задужбине у виду црквава и манастира и једну од највећих светиња српских (поред Високих Дечана, Грачанице, Студенице) манастир Острог!
Као закључак ћу рећи да нама свима Србима мора бити јасно да наша држава није од Пљевље до Улциња, већ од Суботице на сјеверу до Улциња и Призрена на југу и од Новог Града и Бања Луке на западу до Неготина на истоку, са пријестолницом васцијелог српства Београдом!
До уједињења СССС!
Брате, заборавио си Скопље, Прилеп и Битољ. Да је било мало више памети, наша лука би била Солун, а не Бар. И то није никакво великосрпство: од Српских Моравица до Ђевђелије – ту је Србија.
A zaboravili ste egipat i dolinu nila….bagro jedna, nikad vi necete upravljati Crnom Gorom..
Нажалост то је масло великих сила, Енглеској није одговарало да Србија има излаз Егејско море, па су је приморали да повуче војску.
Маричка битка (1371) је прва битка Србије против Турака, а водила се на ријеци Марици код Једрена и Черномена (то је близу Константинопоња) и то је доказ да је Србија излазила и на Црно море код Бургаса. Ови данашњи Бугари су мјешавина Срба, Татара и Турака.
Позната је изрека која то описује: „Да се Дражин барјак вије не би било Албаније и била би Равна гора на сва три јужна српска мора“ – дакле Јадранско, Егејско и Црно море.
Велик поздрав за тебе Лука!
Нису се само турци укопали у старој Рашкој него је и Аустрија пријетила ратом ако се Србија и Црна Гора повежу. У Пљевљима су, на примјер, од анексије Босне и Херцеговине држали војну јединицу…
Србија јесте наша (макар дјела црногорских Срба) матична држава. То не значи да негирам Црну Гору, ни црногорску нацију. Свјестан сам да национални Црногорци постоје и да не желе да их нико назива Србима. Исто то тражим за себе, ја сам Србин а не Црногорац (у националном смислу).
Sa Lovcena Vila klice,
pasces Milo RAZBOJNICE.
Poslije 25 godina vladavine stvari u Crnoj Gori su svakim danom bolje i napredak je vidlji na svakom koraku.
У част славе Даниловграда и у славу свете првомученице Текле Равноапостолне, у недјељу 09.10.2016. године одржан је Први добротворни турнир у малом фудбалу. Турнир је организовало Православно братство Свети Арсеније из Даниловграда.
Турнир је игран под слоганом „Играј фудбал – помогни народне кухиње“.
Vjerovatno sledece izbore cemo docekati sa sloganom “ IGRAJ FUDBASL DA POMOGNEMO
SAHRANE“
Eto to je ta vlast,ali nije to vlast to je mrznja komunista koja se gaji evo 70 godina,ima li ovme kraju ,licno mislim da nema ,jer nema besudnije i losije zemlje od ove na ovoj planeti,a bezobraznijeg i pokvarenijeh narod;zato neka ide dalje kada se nema muda da mu se vrat zavrni kao stentu,neka ve jase i treba ,da zivte bolje i da ste na pravom putu!
Слава Богу и спас Српству! Да је вечна Његошева Црна Гора!
Подршка браћи и сестрама из Лазаревог Крушевца!
Dobar tekst!
ja sam pravoslavac i priznajem,, nema što bi ga snašlo da bi meni bilo žao