Ђорђевић: Много дугујем Даниловићу
Прво је био под знаком питања, али ће се, ипак, појавити вечерас у „Пиониру”. И не само ушетати већ и заиграти. Али, не питамо Александра Ђорђевића за минутажу, колико може да издржи на терену некадашњи легендарни плејмејкер, а садашњи селектор Србије, у дресу клуба коме су „међусобно” толико тога дали…Поред многобројних трофеја, један, једини непоновљиви, онај европски, највећег сјаја, чак и сада, а сљедећег мјесеца ће бити пуне 23 године од незаборавне истанбулске ноћи.
„Много дугујем Салету (Даниловићу), не само моја маленкост већ читава наша генерација. Зато када ме је позвао да дођем и да на овај начин помогнемо бившем клубу у акцији навијача, нисам могао да кажем „не”. То није долазило у обзир, иако сам већ имао карту за Минхен где је требало да гледам меч Еврокупа, Бајерн – Валенсија. Биће још утакмица, али овакве, па са каквим разлогом, тешко. Променио сам авио карту, одустао од пута у Њемачку, променио правац и, кренуо за Београд“ рекао је у телефонском разговору за „Спорт” Александар Ђорђевић, кога смо пронашли у његовом миланском дому.
Легенда и најбољи српски плејмејкер остаће у памћењу прошлим, али и будућим генерацијама гробара, прије свега, због оне чувене тројке која је обезбиједила европску клупску бесмртност. Са садашњим предсједником Предрагом Даниловићем, Ђорђевић је деведесетих година прошлог вијека чинио бековски дует највишег европског калибра.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
