Ђого: Римована горчина
Награда „Миодраг Ћупић“ припала је познатом песнику Гојку Ђогу за књигу изабраних и нових пјесама „Грана од облака„, у издању новосадског „Орфеуса“.
Жири који је радио у саставу Андрија Радуловић, Милица Бакрач и Будимир Дубак, донео је једногласну одлуку, а награда која се састоји из дипломе, плакете (рад вајара Света Радовића) и новчаног износа од хиљаду евра, биће лауреату уручена у Подгорици 9. маја.
„Пријатно ме изненадила Ћупићева награда. Дело овог писца је остало помало у сенци романа „Јади Горчина Петровића“, који је пре 40 година забрањен и уништен, а он осуђен на пет година условног затвора„, каже за „Новости“ Ђого, на вијест о награди.
Па и тај роман је предуго био „узапћен“, тако да до данас није ваљано прочитан ни вреднован како заслужује. А сам писац је неколике деценије био под епитимијом једног и другог режима, најпре као дисидент, потом као српски националиста.
У саопштењу жирија наводи се да је пјесништво Гојка Ђога деценијама у врху савремене српске поезије, што је аутор потврдио и најновијом књигом. „Грана од облака“ представља својеврсну синтезу Ђоговог аутентичног поетског трагања за светлошћу и истином кроз простор језика, митологије и историје са препознатљивим личним печатом.
Пјесник, по оцјени тумача, слиједи ону златну нит српске поезије, која се испреда од народног пјесништва преко Настасијевића и Попе, па све до европских пјесника попут Хелдерлина и Малармеа.
„Језик ове поезије је особен, видовит, сликовит, метафоричан, ироничан, редукован и богат значењима. Зато се Ђогове пјесме памте и воле. Иако је књижевна критика високо оцијенила његово мјесто у савременој поезији, овај пјесник је у једном периоду био гоњен и искључен из културног живота„, наводе чланови жирија.
Пјесникова култна књига „Вунена времена“ била је забрањена, а пјесник осуђен, и утолико прије, како је истакнуто, Ђогу припада награда „Миодраг Ћупић„, јер је сличну судбину имао и писац Ћупић, чији је роман „Јади Горчина Петровића„, био забрањен, а тираж уништен седамдесетих година прошлог вијека.
Име Ћупићевог главног јунака, Горчина, по Ђоговим ријечима, својом етимологијом и семантиком сугерише горчину, главну ознаку његова карактера, и свакако није без предумишљаја тако крштен.
„Чак и да нема аутобиографских спојница, а има, у роману се осећа да је писац делио ту горчину са својим јунаком. Као да су им се судбине дозивале. Исти је то пут само што је једно фикција, а друго живот. Миодраг Ћупић је до краја достојно носио свој крст и својим животом оверио своје дело. Књижевна критика је остала дужна овом изванредном писцу и тај дуг би, за добро наше књижевности, ваљало намирити„, каже Ђого.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
