Ђекна у државном удару

Пише: Савић Радетић

Драги мој брате Мишо,

пише ти твоја сестра Мишур. Живим ти сама, немоћна, оронула, заборављена од своје ђеце. Супруг Радиша умро а родбина се као ти загубила по бијелом свијету и не зна једно за друго. Најчешће се мој брате сјетим тебе, нашег дјетинства а срце ме боли од нашег растанка када сам те испратила за Минхен.

Мој брате, вјерујем да ће те ово писмо расплакати кад прочиташ што се ових дана дешава у твојој родној и јединој домовини, ништа није као прије твог одласка. У наше село нема никога. Кад неко умре, покојника допреме и сахране гробари јер његова фамилија не говори једно са другим због актуелне изборне политике која се одвија ових дана у Црној Гори.

Сједећи сама размишљам о нашим покојним ђедом, баком, тајом и мајком. Била су то угледна и позната чељад ђе су се год кретали. Преко дана смо сви радили домаћинске послове, а ђедо је сваке ноћи уз свјетлост огњишта са нама разговарао. Савјетовао нас је да никада не покленемо пред домаћим и бјелосветским лажовима и преварантима. Једне ноћи у таквој бесједи, ђедо каже: „Знате ли ви моја чељади ко највише лаже а да му то нико не смије рећи?!“ Ми се умирили, јер не знамо док ће ђедо гласно: „ГОСПОДАР МОЈА ЧЕЉАДИ, ГОСПОДАР!“

Сваке ноћи је ђедо причао овакве народне изреке а неке од њих се дешавају нашем народу ових дана. Покојни ђедо је био добар и познат лелекач, а бака тужбалица. Кад су они то радили кад неко умре, гора се проламала а народ плакао.

Рекох ти брате да сам од дједових прича ових дана, „далеко се казало“ неке се догађају нашем напаћеном народу. Много је оних који осмишљају лажне планове и радње. Ту опет предњачи онај коме се не смије рећи. Покојни Петко се повампирио па на основу њихових лажи не оптужује већ тужи ли тужи и дању и ноћу. Тужи шуте јер не смије рогате. Са својим тужењем је превазишао баку која је била најбоља тужбалица. Дешавања као из Аладинове лампе. Туже мртви живе.

Ђедо би рекао: „Петко, пас те лиза, што се обрука?!“, јер у правном систему је разлика кад неко некога оптужи и кад неко некога тужи.

„Мој Пеле, другачије си говорио кад си заклетву полагао“. Присјети се да свака лаж има кратке ноге а они који пријете и дају подршку лажовима, доживотно ће остати црнога образа и изгубити углед код свога народа. Некад цијењени, мој Пеле, врати се од куда си дошао, поднеси оставку, пођи пред ћивот, поклони се и помоли Вишњем Богу да ти опрости гријех јер ти народ никад опростити неће.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: