Дивизма: Мелем за кожу, плућа, срце
Од давнина позната по свом чудотворном, љековитом дејству, дивизма је у античко вријеме сматрана магичном биљком.
Легенда каже да ју је Одисеј носио да би се заштитио од чини чаробнице Кирке, стари Римљани су је брали изговарајући магичне ријечи, док су хришћани освјештаним букетићима, у којима се обавезно налазила и дивизма, кадили куће на Јовандан. Због издужене стабљике и крупних жутих цвјетова, у народу је зову и краљевска свијећа. Расте по шумским чистинама, слабо плодним земљиштима, али и пјесковитим обалама ријека и потока.
Цијела биљка је љековита, с тим што се корен вади у марту, а цвјетови и листови беру се током цијелог љета и јесени, по сувом и сунчаном времену, најбоље ујутру чим испари роса. Свјежи цвјетови се суше у танком слоју у хладу, на прозрачном мјесту како би се очувала боја. После сушења, требало би да се чувају у стакленим посудама на тамном мјесту, да не би повукли влагу. Занимљиво је да тек убрани цвјетови прилично непријатног мириса, док су осушени пријатнији и подсјећају на мед.
Дивизма у виду чаја, облога, уља или тинктуре, један је од најбољих природних љекова код запаљења дисајних путева, промуклости, кашља, катара бронхија, бронхитиса, запаљења плућа. Чај се препоручује против астме, сметњи у срчаном ритму, грчева у стомаку, болова у желуцу, неуралгија, али и код нервозе, тескобе, дрхтања. Иситњени и згњечени листови помијешани са медом у виду облога хладе опекотине и извлаче бол.
Дивизма је своју ефикасност показала и у лијечењу екцема, упалних промјена и других кожних оболења, хемороида, као и у случају инфекција ока – коњуктивитиса, сузења, иритираности… Уље од ове биљке примјењује се у лијечењу болести очију, ушију, костобоље и реуме.
РЕЦЕПТИ
Чај – Двије кашичице цвјетова прелије се са 300 милилитара кључале воде, остави да одстоји три минута, проциједи и пије најмање два пута дневно по једна шоља. Чај је још ефикаснији уколико се наведена количина прелије кључалим млијеком, проциједи и пије више пута на дан по једна шољица.
Обје врсте чаја нарочито су дјелотворне код сувог катара, који је праћен јаким надражајем на кашаљ. За ноћне нападе најбоље је чај засладити медом по сопственом нахођењу, сипати у термос и узимати чим се кашаљ јави.
Облоге – Двије кашичице цвјетова кувају се у млијеку два минута. Садржај се затим проциједи и расхлади до температуре подношљивости коже на коју се облози стављају.
Уље – Свјеже убрани цвјетови, у количини по сопственом нахођењу, ставе се у стаклену посуду, добро затворе и оставе да стоје на сунцу. Након извјесног времена из цвјетова почиње да се издваја уљни раствор, којим се мажу болна мјеста захваћена гихтом и реуматизмом. Ово уље корисно је и за лијечење спољних рана на које се ставља по неколико капи и потом сачека да се осуше. Ефикасно је и у терапији унутрашњих крварења а у том случају узима се по једна чајна кашичица три пута на дан, при чему мора да се води рачуна да је уље увјек свјеже.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
