Дискреционо право: Министри троше милијарду евра по свом нахођењу

Са просечним примањима мањим од хиљаду евра српски министри добијају релативно мале плате узимајући у обзир тежину и одговорност посла који обављају, али привлачност министарске фотеље чини и низ привилегија које иде уз функцију, међу којима посебну драж има и право првог човека ресора да распоређује одређена средства из буџета према свом нахођењу, пишу   франкфуртске „Вести“ у он лајн издању.

Буџет за 2015. годину предвидео је да српски министри по основу овог дискреционог права располажу са милијарду евра буџетских средстава! До те рачунице је дошао бивши државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић.

Према његовим речима, Министарство за државну управу и локалну самоуправу има више од 5,5 милијарди динара (45,8 милиона евра) за реструктурирање јавне управе, али није јасно како ће ова средства бити коришћена.

 Вулиново Министарство за рад има чак 16 милијарди динара (133 милиона евра) за такозвани транзициони фонд. Наслућује се да је то за отпремнине, али то у буџету није наведено.

Министарство привреде предвиђа 14,5 милијарди динара (120 милиона евра) за подстицање привреде, од чега 6,5 милијарди (54 милиона евра) за подстицаје инвеститорима и још три милијарде динара за субвенционисање камата за кредите привреди.

„Та средства ће бити распоређена према одлуци владе и министра. Значајна средства на крају године остану и она се одлукама владе, обично у последњим данима текуће године, пребацују у буџетску резерву, а затим дискреционо расподељују другим буџетским корисницима. Ако је министарство мање потрошило него што му је додељено, тумачи се да му тај новац не треба и следеће године ће добити мање – објашњава  Радосављевић.

Познати економиста и експерт за страна улагања Милан Ковачевић каже за он лajн издање „Вести“ да је тих дискреционих ставки било и раније, па чак и више, а да је та пракса нетранспарентног трошења новца настављена и овогодишњим буџетом.

„И да се не заваравамо, то ће и свака будућа власт да ради, све док је јавност не натера да буде другачије. Има тога и у другим земљама, али не у толиком проценту“ – истиче Ковачевић.
Он решење за трошење државних пара по нахођењу министара види у обелодањивању на шта је новац потрошен.

„Важно је да се одмах на сајту министарства појави ставка на шта је и како новац утрошен“ – прецизира Ковачевић.

То се без притиска јавности, међутим, не може очекивати у скорије време. Уосталом, како примећује наш саговорник, постоји низ буџетских година за које није извршена анализа трошкова, односно ревизија, нити грађани могу да сазнају где је отишао државни новац, јер скупштина није разматрала колико се стварно потрошило средстава из државне касе.

Скупштина заобиђена!

Једна од занимљивих и недокучивих ставки овогодишњег буџета јесте и цифра до око 50 милиона евра која је планирана за „набавку домаће финансијске имовине“.

„То су скривене субвенције државним и приватним предузећима, па и физичким лицима. Држава, на пример, даје позајмице јавним предузећима, а затим, отписује дуговања претварајући их у капитал тог предузећа. Новим Законом о буџету то може да се уради без сагласности Скупштине, што додатно смањује транспарентност коришћења тих средстава“ – објашњава Горан Радосављевић.

Вулин „најсумњивији“

„Видели смо пред крај године како је министар за рад Александар Вулин средства која су била намењена за једну сврху, за невладине организације, преко ноћи одлучио да пребаци за друге потребе, овога пута за лечење тешко оболеле деце. Та превелика дискрециона права остављају огроман простор за корупцију“ – примећује Милан Ковачевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: