Диктатура у режији Радмиле Војводић: ПМФ проглашен за државног непријатеља

Када су професори Природно-математичког факултета (ПМФ) крајем прошле године предложили да реформисани модел студирања буде 4+1, нијесу ни слутили да ће до краја 2016. године бити проглашени за државне непријатеље.

Они ће, тврде, ову годину памтити, као годину када је на Универзитету Црне Горе (УЦГ) уведена диктатура.

ПМФ је ове године, тврди бивши проректор за наставу и несуђени декан Стеван Шћепановић, остварио ванредно добар упис. На појединим студијским програмима било је двапут више пријављених кандидата од броја тражених конкурсом.

„То значи да нам грађани вјерују, да нам родитељи вјерују, да студенти вјерују да ми можемо да им пружимо квалитетно знање. Због тога је на нама огромна одговорност“, казао је Шћепановић.

УЦГ је, међутим, током протекле године учинио два преседана у историји те установе, како би насилно реформисали ПМФ, шта је на крају довело до в.д. стања у тој установи.

Пораз или побједа?

Прво је у јулу УЦГ формирао Комисију, која је независно од управе ПМФ-а донијела предлог модела 3+2 за тај факултет, а исти, без Вијећа ПМФ, усвојио Сенат УЦГ. Професори ПМФ тврде да је то први пут да се на тај начин поништава воља Вијећа једне универзитетске јединице.

Али УЦГ се није зауставио само на томе. Након што је Вијеће ПМФ великом већином изабрало професора Стевана Шћепановића за декана тог факултета, то није било по вољи ректорке Радмиле Војводић. Она је то касније потврдила на сједници Управног одбора (УО) УЦГ, када је била уздржана на избор Шћепановића, због чега је УО и поништио његов избор и увео в.д. стање на ПМФ. Тада се и први пут у јавном документу УЦГ, односно у Одлуци УО, пише да је Шћепановић одбијен јер је „лош примјер студентима“ и јер није добро сарађивао са Ректоратом. Професори ПМФ сматрају да се то може тумачити и као „неподобан“.

Иако је УЦГ преиначио све битне одлуке ПМФ и увео в.д. стање, на челу са бившим ректором предрагом Мираииовићем, који је ближи ректорату, професор Владимир Божовић не сматра да су они поражена страна.

„Побиједили смо у свакој размјени аргумената, а тиме и на сваком гласању унутар колектива. Руководство УЦГ је пословичном злоупотребом печата насилно преиначавало наше одлуке. Примјећујем да сад желе да нас искористе као васпитни примјер за ‘непослушне’. Наивна је та представа и то не може промијенити вољу ниједног храброг и слободног човјека. Радили смо у складу са Законом, који не познаје 3+2, у складу са нашим статутом, а најприје у складу са потребама и интересима студената ПМФ. А то доказује и снажна студентска подршка досадашњем руководству ПМФ-а“, казао је Божовић.

Без права на супротно мишљење

Професор Данило Мрдак сматра да такве одлуке и образложења пролазе само у диктаторским режимима, док један такав Војводићева успјешно спроводи на УЦГ.

„Само смо урадили оно шта је од нас тражено, одлучили се за један од два понуђена система и то смо одлучили готово       плебисцитарном већином на вијећу, одлучили смо се за програм, који ће студентима омогућити квалитетно знање. Када је дошло до проблема, били смо спремни за дијалог, да чујемо аргументе за 3+2, али више нико није желио да разговара са нама. Представљени смо као непријатељи, конзервативци, поништили су нам декана. Успостављено је такво стање да не смије бити супротног мишљења, то је забиљежено само у стаљинистичком систему“, казао је Мрдак.

Професорица Мара Шћепановић била је у тиму за прављење модела, а за Вијести прича како је ректорица Радмила Војводић „под плаштом демократије, увела диктатуру на Универзитет“.

„Да су нам одмах рекли да прилагодимо студије за модел 3+2, ми бисмо то учинили. Међутим, нама је из Ректората дато да одаберемо између модела 3+2 и 4+1. Након бројних консултација и састанака, установили смо да би студенти квалитетније знање добили из модела 4+1 и предложили низ реформи и новина за студијске програме. Међутим, на састанку са ректорком, наш рад је оцијењен као конзервативан, а ми као тврдоглави и неотворени за промјене. Наша колегиница са друге универзитетске јединице је била на том састанку и питала их зашто нам нијесу рекли да ускладимо наш програм са моделом 3+2, него су нам да ли да бирамо. Одговорено је да саме универзитетске јединице ‘треба да дођу до тог закључка’“, казала је Шћепановић.

Она је истакла да су професори са многих факултета, када је почео процес акредитације кроз реакредитацију, били за модел 4+1, али да јој није јасно како је њихово Вијеће на крају изгласало тај модел.

„То ми не личи на аутономију универзитетских јединица. А и УЦГ више не помиње аутономан, већ интегрисан универзитет. Изгледа да појам интегрисани универзитет ректорат тумачи као диктатуру ка унутра, аутономија споља“, казала је Шћепановић.

Борба се наставља

Шћепановић је казао да ова борба није лична, већ је борба за систем црногорског образовања.

„На нашем факултету образујемо будуће професоре и наставнике природних наука. Истраживање ЦАНУ-а је показало да у школама недостаје тог кадра, односно да немају младих професора и наставника“, појаснила је Шћепановић.

Мрдак је појаснио да природне науке уписују људи који воле науку и желе да буду научници, па и њима морају бити примјер.

Професори су међутим разочарани (не)подршком, коју су добили од колега са других факултета.

„Добијамо тапшање по рамену, често по ходницима или ћошковима, али нико да нас јавно подржи. Такав је неки страх у академској јавности, а знам да су многи незадовољни реформама“, казао је Мрдак.

УЦГ не жели да одговара на питања

Мрдак је казао да, судећи по скорашњим написима у новинама, УЦГ пере руке од свега и друге људе гура да бију њихове битке.

У прилог томе иде и ћутање УЦГ на питања Вијести.

Они нијесу жељели да кажу да ли су увели диктатуру на УЦГ. да ли је оцјенама да Шћепановић „није добар примјер“ студентима мјесто у званичном рјешењу УЦГ, нити на који начин је модел 3+2 уведен на ПМФ-у.

Они су новинара упутили на в.д. декана ПМФ-а, иако су се питања односила на УЦГ.

Божовић: План је да студенте усмјере на УДГ

Божовић сумња да иза свега стоји покушај да се студенти са УЦГ упуте на Универзитет Доња Горица (УДГ).

„По моделу 3+2 студент би могао да се запосли тек након пет година студирања. Са три године (180 кредита) не може се запослити готово нигдје, јер се људи запошљавају са 240 кредита (четири године), а ми ту диплому нећемо имати. Али зато ће је имати УДГ, факултет Мила Ђукановића, који производи диплому по моделу 4+1“, казао је Божовић.

Мрдак је истакао да су стекли утисак да је био битнији број, него квалитет студирања.

„Тако се на крају испоставило. Комисија у непознатом саставу која није имала комуникацију са ПМФ-ом (можда са појединцима) је за два дана начинила програм који суштински не представља никакав квалитативни помак, једино је битно да је 3+2. То је мени невјероватно“, казао је Мрдак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: