Диктаторски плес: Мило на Брионима

Пише: Чедомир Антић

Не знам да ли је Мило Ђукановић похађао злогласну „Кумровачку школу?! Ако није, то је знак да је та „Сорбона комунистичких бирократа ускраћена некоме ко би јој по таленту и каријери свакако морао бити први алумниста.

Нисам читао да је црногорски диктатор (у одласку) ходочастио у Кумровец. Некада је говорио о међурепубличким границама као о недјелу приучених бољшевика, али зар то није стари комунистички кетман. Ако је Стаљин могао да иде у савез са Хитлером и наздравља „антикоминтерновском Стаљину“, зар није могао један Ђукановић да се сакрије иза старијег и утицајнијег Милошевића, бар док се не накупи новца од санкција и рата и док се народ мало не расхлади?

За Ђукановића је довољно било да знојав измуца једно срамно и човјека недостојно извињење Хрватској. У том извињењу садржана је јасна Ђукановићева жеља да постане „политичар-сарадник, нека врста савременог квислинга. Њега су смјеста прогласили „најевропљанином, а српски народ су обесправили. Сва прича о томе да Хашки трибунал и друга из САД и ЕУ спонзорисана суђења за ратне злочине нису усмјерени против цјелокупног српског народа падају на случају Мила Ђукановића и врха ДПС-а.

Од како је ушла у НАТО Црна Гора Мила Ђукановића и Душка Марковића хапси и изручује пензионере по Црној Гори, официре који не би урадили ништа што им власт Мила Ђукановића (или она коју је он омогућио и јавно подржавао) није наредила. Ђукановић и Марковић су постали послушни и све им је опроштено. И када неки сарајевски муџахедин противуставно тужи Србију за геноцид он смјеста заборави да је Србија током трајања грађанског рата у Босни и Херцеговини била у заједничкој држави са Црном Гором. Ђинђић, Коштунуца, Тадић и Вучић тада су били у опозицији, а Ђукановић је и тада и сада био на власти.

Умјесто да ходочасти у Кумровец, без кога таквих као што је он не би било, Ђукановић је отишао на Брионе. Шта ће он тамо? Нестало ексклузивних дестинација? Да види колико је превазишао свог политичког дједа? Да се провоза у скупоцјеном аутомобилу чије изнајмљивање кошта колико и једна просјечна плата запосленог грађанина Црне Горе?

И док Ђукановић ужива у сјетним реминисценцијама које тако подсјећају на дане пред егзил или нешто горе, предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић тврди да је „Црна Гора лидер региона…“.

По чему је лидер региона? По економској моћи?! Да: дрхте економије Хрватске и Србије од снажне црногорске индустрије. Италија заводи санкције, само да јој глисерима не пренесу нешто произведено у балканској Кини по имену Црна Гора… По напредној администрацији? Која по капацитету може да се такмичи са косовском или албанском… По високом стандарду? Па јесте… Заиста. Једна боља бојкот кампања у Србији против љетовања у земљи у којој је српски народ обесправљен и поново ће нам овдје долазити по двадесетак хиљада радника годишње „на прехрану (како се то говорило у 19. вијеку). По НАТО и европским интеграцијма? Ах, извињавам се… Ту Црна Гора заиста предњачи. Ушла је у НАТО… Замислите… Србија и БиХ не желе да уђу у НАТО пошто им НАТО негира основна права првој на постојање, другој на суверенитет. Македонији у НАТО не дају Грци… Баш је Црна Гора један „шампион НАТО-а“. Притом, њена власт није смјела да пита народ о томе…

У интервјуу који је најављен на насловној страни једног нискотиражног недјељника који излази у Србији, премијер Душко Марковић рекао је још много тога што би код сваког ко је писмен и разуман истовремено изазвало и смијех и презрење. Између осталог, рече како су националне мањине интегрисане у друштво Црне Горе и са њима нема проблема. За Марковића је то питање, дакле, суштински непостојеће.

Ђукановићев политички прадједа би рекао „Нема човјека нема проблема“. Истина, какав проблем представљају Срби када чине трећину становништва док половина грађана Црне Горе припада српској култури, а у државној управи и локалној самоуправи Срби нигдје не чине више од пет одсто запослених! Какав проблем може представљати народ чији су писмо, култура и вјера систематски обесправљивани и гушени од стране недемократске великоцрногорске државе? Нема отпора. Српски злочин је само постојање. А и Албанци су баш срећни. Национални приоритети су на Косову у македонској „Илириди“… Али ја не знам за државу у Европи гдје је посланик јавно, у скупштини, уништавао правопис народа по коме је држава названа… Код Душка Марковића све је могуће. Он је у НАТО-у. Том савезу повјерио је државу и грађане, како би била очувана власт групе којој припада.

Недавне изјаве предсједника Републике Српске Милорада Додика показују да ће, ако НАТО настави овако, Србија и Српска бити све одлучније да у његово чланство никада не ступе. На путу демократизације Црне Горе изгледа да неће стајати само један декадентни и дегенерисани режим, већ и НАТО. Током његове историје многе државе су у НАТО улазиле, по логици ствари нека би могла и да изађе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: