Насловна Политика ДФ: Доље НАТО пакт, доље НАТО убице!

ДФ: Доље НАТО пакт, доље НАТО убице!

10
ПОДИЈЕЛИ

Уколико би се сад организовао референдум о НАТО, већинска Црна Гора би рекла ДА, а противници чланства не би признали исход, оцијенио је посланик ДПС-а Халил Дуковић током скупштинске расправе о резолуцији о учлањењу у НАТО.

“Ви бисте поновили исту причу као послије сваких избора, и опет не би признали резултате. Које сте ви то резултате икад признали? Никад ниједне. Морам мало да вас нервирам, што ћу?”, рекао је Дуковић обраћајући се посланицима Демократског фронта.

Дуковић подсјећа и да дан-данас има оних који нијесу прихватили да је Црна Гора независна држава.

“Они гаје притајену наду да ће постати дио других државних аранжмана о којима још сањају. Нарочитио кад се помиње мајка Русија”, рекао је Дуковић.

Узвратио је Јанко Вучинић из ДФ-а који је поручио да Црној Гори свјетски бандити и убице нијесу друштво.

“Доље НАТО пакт, доље НАТО убице! Живјела слободна Црна Гора, доље издајници!”, повикао је Вучинић, наког чега је добио аплауз страначких колега.

10 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    13

    Уколико би се сад организовао референдум о НАТО, већинска Црна Гора би рекла ДА, а противници чланства не би признали исход, оцијенио је посланик ДПС-а Халил Дуковић током скупштинске расправе о резолуцији о учлањењу у НАТО.

    Ово је тачно.“Црна Фора је пошла у Јудине сватове“, и ту помоћи нема.

    Срби,свога посла!

  2. 4
    1

    Priznaćeš mi, uvaženi i dokoni moj, ovaj poslanik Duković neki šarmantan dasa, vidiš molim te – voli i da nervira, i to jednom logikom koja je svojstvena isključivo DPS-u, zar ne, koji za skoro tri decenije nikako da savlada (ne baš u Hartmanovom stilu (A/B), oh, ne baš u njegovom!), nesvodivu razliku između Da i Ne, i uvijek pokušavajući, evo i ti se sjećaš, u korist ličnog interesa, nekad Da pretvoriti u Ne, i Ne u Da, zavisno od toga koju vanjsku politiku pokorno slušaju, i kopka me, šta A. ambasadorka misli o Da/Ne, kakva je njena percepcija kad je u pitanju pozitivno i negativno, uopšte ono suprotno, kao priroda/kultura, razum/nagon, sloboda/demokratija;… zanima me, nadalje, šta bi, nažalost, pomenuti Duković o tome imao reći, koji se, iznad svega, ponosi rezultatima izbora koji govore sve o partiji kojoj pripada (i ne samo da se ponosi, već se njima i kiti, a od istih đinđuva, bogme i dobro masti „brke“), koja je još od svojih davnih početaka, radila po svome, dakle, ne poštujući volju i izbor naroda! – Ko narod išta pita, te prema tome – teraj dalje! (Mala maksima DPS-a.)
    I ovog nam je, poslepodneva, više nego prijatno u Njegoševom parku: naša klupa je, na svu sreću bila prazna (da se još jednom, u znak zahvalnosti, prekrstim), predio ne škrtari na izdašnosti prirode, ptice se naštimovano nadovezuju učestvujući u našem osnivanju Ministarstva dokončenja, i, dobro si primjetio – svjetlost je duboka nekom intimom o kojoj gotovo da se ne da ništa reći, osim, možda: postoje trenuci u kojim osjećamo neku drukčiju povezanost sa stvarima i njihovom ulogom, što će, na kontu toga, reći, takvo iznenadno osjećanje (koje, po riječima jednog pesimiste – njeguju samo sveci i epileptičari!) ne treba kvariti sa nekim političkim upadima, ali, šta da se radi, ti si zapeo kod teme o „ulasku“ u NATO, baš ti stalo do toga, ništa manje nego što je Dukoviću do neslanih šala, i šta mi preostaje, kad si već narušio zlatni trenutak koji sam gradio cijelim bićem, reći ću ti: kakav crni ulazak u NATO, i ko išta pita Crnu Goru i njen narod, kao što se najmanje interesuje za „viziju“ njene pozicije, i sve za šta izgara današnja geopolitička scena, jeste geografija, pa ćemo tako, u lijepu nam našu grudu, doseliti sve sam oružani otpad, zastarele i uništene modele, imaćemo se tako, u skorije vrijeme, podičiti sa mnogim materijalom, kao što je pozobani i sprženi helikopter, polupani dron, i ponižena pametna raketa; da, uvaženi moj, biće ti uskoro ova slana brda, rasadnik postapokaliptične deponije, gdje (đe će!) će ti se mnogo tehnološkog otpada udružiti u ozbiljnom ugrožavanju čiste arije, jer, tako stvari trenutno stoje, Crnu Goru treba po svaku cijenu urbanizovati, to jest: učiniti je terenom gdje će (đe će) postoružje zaokružiti svoje groblje…
    Ne znam koliko si obaviješten (budući da primjećujem kako te zanima samo i jedino poezija, naročito takozvani ukleti pjesnici, među čije se redove za stalo učlanio i prefinjeni Momčilo Nastasijević, zasjenčeni flautista) mada, trebalo bi da znaš – Crna Gora ti stoji rame uz rame sa Monte Karlom!; da, dobro si čuo, i stoga se ne čudi, dok se sunčaš na terasi nekog od mrtvih hotela uz egzotični koktelčić sa suncobranom pobodenim u oblakolikoj čaši, poput diplomate u tenisicama, ili sad već onim pjesnikom sa pendrekom što nalazi zamjerke starom, moračkom siru, morabiti da si maksimalno zadovoljan, ovaj krš se presvlači u dijamant, sve zahvaljući onima na vrhu vlasti, čiji ti je ukus tako odvaspitan da mu zavide i pjegavi plemići, oni koji su podignuti na kulturi Prusta, prosto da ne povjeruješ, je l’ da, blještimo k’o luster, naš ti prazni trbuh drži jedino do parfema, ili poslednjeg od telefona u pametnoj generaciji, preferirajući i neku od ekstra krpice zbog koje je pogubljena još jedna antilopa! Nemoj da si mi asketa, pusti ti savjete Pjer Burdijea (što je dao intervju za umjereno slobodne Vijesti), daj da se, već jednom, razgolitimo do kraja, u humoru Dukovića, i kampanji za NATO, jer to je budućnost koju za sebe bira crveni novocrnogorac, koji se stidi od tradicije, upinjući se, jadan ne bio, da je abdejtuje, i to upravo na onaj način, sve miksujući arhaizam sa psovkom, a sve što nije u konekciji pegiš-bu2, treba staviti na marginu, šta će ti to, npr. sjever, koga interesuje Mojkovac pored prestižnog Žabljaka, gdje zimuju samo „izabrani“, kao što je kvazi rektorka čija torbica namijenjena za jedan izlazak na kafu, vrijedi mnogo više od našeg godišnjeg budžeta. Međutim, uvaženi moj – raja treba još malo da priteže kaiš, ako misli imati elitu, to jest, one koji Zapad ljube u dupe, i to sve, radi našeg dobra i emancipacije ove djece, koja polako stasavajući, počinju da upadaju u depresiju izgubljene perspektive. Zato, molim te, mani me takvog „patriotizma“, radije biram da se pošteno iscerekam na humor Dukovića! Ipak, bez ovog šarmantnog dase, „naša“ bi Skupština spala na Pajkija, kome sadašnja i kratkotrajna pozicija dozvoljava tek da mu uši rastu!
    Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!

  3. 1
    5

    koje nato ubice pa vi srbi ste više poubijali 90-tih nego cijelo otamansko carstvo šta je sa vama (ne)ljudi dosta više…pakujte prnje pa u šumadiju ako vam ovdje nije voljka, sikter

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here