Седамнаест година после убиства, Садам Хусеин и даље „прогања“ САД

Седамнаест година након убиства ирачког лидера Садама Хусеина, његов дух и даље прогања Вашингтон, подсећајући на његове пропале амбиције да донесе мир и демократију на Блиски исток.

Када је Хусеин обешен у Багдаду на данашњи дан 2006. године, тадашњи председник САД Џорџ В. Буш већ је знао да инвазија на Ирак, током које је тада већ страдало 30.000 америчких војника, није Вашингтону донела жељени напредак, указује француска агенција.

„Чека нас много тешких избора и нових жртви. Ипак, безбедност и сигурност америчког народа захтева да не посустанемо у осигуравању да млада ирачка демократија настави да напредује“, рекао је тада Буш.

Демократски Ирак из Бушове визије остао је, како се испоставило, његова пуста жеља, јер Американци нису успели да зауставе погубну спиралу секташког насиља у земљи.

Сунитска мањина, која је некада владала Ираком, била је све огорченија на претежно шиитску владу, а тај гнев је подстакао успон ултрарадикалне Исламске државе у чијим редовима су и бивши Садамови војни званичници.

Више од 5.000 америчких војника и даље се налази у Ираку и пружа кључну подршку ирачкој војсци која још није у могућности да се сама бори против екстремиста.

У међувремену, америчка јавност, која је 2003. пружила снажну подршку инвазији на Ирак на челу са САД, и даље се опоравља од ратних траума.

Неуспех у Ираку, оцењује АФП у чланку од прије 10 година, имао је великог утицаја на одлуку председника САД Барака Обаме да не предузме војну интервенцију против сиријског председника Башара ал-Асада у крвавом градјанском рату који ће ускоро ући у шесту годину.

За то време, Обамин наследник Доналд Трамп своју председничку кампању градио је делом на обећању да се САД никада више неће мешати у „промене режима“ или „изградње националних држава“.

Уз то, Трамп је више пута изјавио да је он, за разлику од своје демократске противнице Хилари Клинтон, био против рата у Ираку, мада је, како примећује француска агенција, у интервјуу који је 2002. дао Хауарду Стерну рекао да ће подржати инвазију.

Више од десет година касније, неки амерички доносиоци одлука и даље покушавају да схвате разлоге неуспеха у Ираку.

Џон Никсон, први аналитичар ЦИА-е који је испитивао Садама Хусеина након што је ухваћен у децембру 2003. године, у својој новој књизи каже да су обавештајне службе САД и званичници Беле куће имали погрешна видјења о ирачком лидеру.

Он пише да Садам Хусеин, далеко од тога да је био свемоћни диктатор, током последњих година власти „изгледа није имао појма шта се дешава у Ираку“.

„Није обраћао пажњу шта ради његова влада, није имао истински план за одбрану Ирака и није могао да схвати размере олује која се приближавала“, тврди Никсон, додајући да је Садам био заузет писањем романа 2003. године и да више није управљао владом.

Међутим, објашња Никсон, високи званичници САД чврсто су веровали да ће свргавање режима Садама Хусеина донети мир у Ираку.

С тим у вези, Никсон прича причу о Бушовом брифингу у Овалној соби 2007. године која, како наводи, можда објашњава због чега су САД биле осудјене на пропаст у Ираку.

Буш је, наиме, тада питао Никсона да му опише карактер Садама Хусеина.

„Рекао сам му да је на први поглед деловао разоражавајуће шармантно, умањујући сопствени значај како би вас опустио“, каже Никсон.

Према његовим речима, амерички председник је изгледао као да ће се разбеснети, па му је Никсон брзо објаснио да је прави Садам заправо „саркастичан, арогантан и садистички настројен, што је Буша, изгледа, смирило“.

Он каже да је Буш кривио ЦИА за све што је кренуло по злу и њене анализе називао „нагађањима“, а у исто време је чуо само оно што је желео да чује.

Бивши аналитичар ЦИА-е представља сложену слику Садама као бруталног диктатора који кроз методе као што су убиства, претње и застрашивање ипак успева да успостави равнотежу у етнички разноликом Ираку.

„Тешко да би група попут Исламске државе могла да постигне овакав успех под његовим репресивним режимом“, закључује Никсон.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: