ДЕМОС Никшић: Да су челници ДПС-а вјеровали опозицији не би именовали Радојичића
1 min readДа су челници ДПС-а вјеровали опозицији а не свом нестручном кадру, и да се ДПС власт придржавала Катоновог правила засигурно не би послије једног мандата дала прилику Небојши Радојичићу да још један мандат врши власт у Никшић, саопштено је данас из Општинског одбора ДЕМОС Никшић. Они су нагласили да „не може Радојичић који је уништио буџет Општине Никшић у првом мандату исти тај буџет консолидовати у другом“ и да „не може Радојичић који је незаконито запошљавао у првом мандату законито регулисати вишак запослених у другом мандату“ те изразили наду да за Никшић неће важити налик на Катоново правило: „Што се Грбо роди, шта смо ти скривили, те нас овако нагрди, да се више као град нећемо никада опоравити“.
Саопштење ОО ДЕМОС Никшић преносимо у цјелости:
Свједоци смо да се правила из Римског права могу у Црној Гори потврдити и примијенити и у 21. вијеку. Тако и Катоново правило које у преводу гласи: „Оно што је неваљано од почетка не може се оснажити протоком времена“.
Чувени правник Валтазар Богишић превео је Катоново правило на наш језик: „Што се грбо роди ни вријеме не исправи“. Исто тако Богишић је ово правило примјењивао и у праву „сматрајући што је с почетка незаконито, то временом самим законито не постаје“. Ово правило се примљењивало и одржало у важности, па исто се може примијенити и на никшићку ДПС збиљу.
Да се ДПС власт придржавала Катоновог правила засигурно не би послије једног мандата дала прилику Небојши Радојичићу да још један мандат врши власт у Никшићу. Да су челници ДПС-а више вјеровали опозицији, а не свом неспособном кадру видјели би да је Небојша Радојичић који је преузео власт у Никшићу 2005. године, од опозиције наслиједио 21 777,00 евра обавеза по кредитима. За четири године првог мандата предсједник општине Радојичић је направио више од 4 милиона кредитних обавеза. Да су читали Катоново правило не би се дала могућност Радојичићу да добије други мандат и да учетворостручи обавезе по кредитима из првог мандата, односно да општина дугује 16 милиона евра на дан 31.12. 2012. године, а да укупне обавезе Општине Никшић износе преко 40 милиона евра.
Катоново правило код Радојичића се може превести „не може Радојичић који је уништио буџет Општине Никшић у првом мандату исти тај буџет консолидовати у другом“ или „не може Радојичић који је намјештао тендере у првом мандату радити у складу са Законом о јавним набавкама у другом мандату“ или „не може Радојичић који је незаконито запошљавао у првом мандату законито регулисати вишак запослених у другом мандату“ итд.
Катоново правило се може примијенити и код предсједника који је замијенио Радојичића, Веселина Грбовића, и то прије него што ће отпочети са вршењем другог мандата, односно на почетку његове срамне кандидатуре за мјесто предсједника Општине Никшић гдје је исход избора познат пошто опозиција не жели да учествује у овим срамним изборима.
Да су челници ДПС читали наша обраћања јавности видјели би да послије четири године мандата Грбовића дуг општине износи више од 40 милиона евра, а не онако како је предсједник Грбовић после преузимања функције обећао: „Да ће обавезе општине за двије године бити на позитивној нули“.
Да не пате од амнезије челници ДПС-а би такође видјели да их је Грбовић прије двије године обмануо, да је дуг општине смањен за 10 милиона евра, а сада каже његов одбјегли шеф финансија Кривокапић „да немају магични штапић да врате 40 милиона евра обавеза“, што је направио њихов партијски друг Радојичић.
Грбовић оне који га предложише за други мандат превари и да је „консолидовао буџет и постигао пуну финансијску стабилност“ и то при обавезама од 40 мил. евра, а он доби за 4 године владавине од пореских обвезника (Егализационог фонда) милостињу од 23,6 милиона евра на име што му општина спада у ранг неразвијених општина, а од донатора око 1,2 милиона евра. Исто тако, Грбовић за 4 године хајдучије по црногорским друмовима и никшићким улицама продаде имовине у вриједности од 740 000,00 евра и подиже и он колико и његов предходник кредита да не би општина банкротирала.
Грбовић, између осталог, обећа кад преузе функцију априла 2013. године „да ће се ријешити 300 радника вишка у локалној управи и јавним установама чији је оснивач Општина Никшић“, који су углавном примљени незаконито уочи избора 2012. године, међутим и он исти 2016. године прими незаконито у предизборне сврхе 120 радника и то послије исплате отпремнина за 105 радника који су споразумно напустили општину.
Исто тако, Грбовић, као човјек из привреде, обећа „да ће све урадити да привреда Никшића стане на ноге као и да се окончају стечајни поступци у појединим предузећима како би дошло до запошљавања младих људи са овог подручја“. Као резултат његовог „ангажовања“ данас у Никшићу званично имамо 2000 незапослених више него када је он дошао на мјесто предсједника Општине, а незванично та је цифра пуно већа због неуплаћивања пореза и доприноса на зараде код великог броја запослених, па се самим тим ова лица налазе у фактичком радном односу.
Исто тако имамо по први пут у историји града Никшића да је природни прираштај становништва негативан, односно да више од 80 грађана Никшића умре него што се их роди у току године. Такође, имамо феномен за његовог мандата да се из Никшића у потрази за бољим животом више исели његових становника, и то искључиво младих, него што у наш град дође становника из других крајева Црне Горе.
Обећа Грбовић и наравно не испуни да ће процесуирати све оне који су довели до оваквог стања локалну управу и који су се огријешили о законе ове државе, вјероватно знајући да ће их Специјално државно тужилаштво аболирати од одговорности.
Катоново правило се код Грбовића већ и при његовој кандидатури за поновног предсједника Општине Никшић, може примијенити у контексту да: „не може Грбовић који у првом мандату све што је обећао, па блаже речено, и све преварио, у другом мандату одржати ријеч и испунити лажна обећања“ исто тако „не може неко ко се огријешио о неком или погријешио у нечему у прошлости, у будућности радити по Божјој правди и у складу са законима ове државе““.
Видјеће Никшићани да смо били у праву, као и за Радојичића, у вези са Катоновим правилом: „Што се грбо роди, ни вријеме не исправи“, а наша највеће стрепња је само да се не догоди да ће то правило за Никшићане гласити: „Што се Грбо роди, шта смо ти скривили, те нас овако нагрди, да се више као град нећемо никада опоравити“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: