Насловна Друштво Демократе: Конобари су нам професори и доктори

Демократе: Конобари су нам професори и доктори

1
ПОДИЈЕЛИ

Проблем незапослености у Црној Гори узрокован је много значајнијим и дубљим разлозима него што је то сама економска ситуација у држави, оцијенио је секретар младих Демократа Ђорђе Оташевић.

Саопштење Оташевића преносимо у цјелости:

Прво и основно, потребно је игнорисати бесмислене тврдње како наша држава цвјета и како смо демократска утопија у којој сви живе од свог рада и у зноју лица свог зарађују довољно за лијепо и угодно бивствовање. Најжалосније од свега је то што нам је свима јасно да то није тачно, сви то видимо и осјећамо на сопственој кожи, али опет је лакше бити уљуљкан у блаженом непризнавању, него се реално суочити са очигледним чињеницама.

Демократија у Црној Гори доиста јесте идеал, али само идеал и ништа више. Наша држава готово да нема средњу класу. Ако си радник и ако си поштен, налазиш се на дну ланца исхране. На врху су скоројевићи који никад нису дигли ништа теже од кашичице за дојч кафу, нити прочитали нешто комплексније од буквара. Међу многима сам који су покушали да оду из ове земље, у потрази за бољим животом и приликом за рад. Цијењени Премијер је обећао 40.000 нових радних мјеста.

Епилог тог обећања је 8.000 радних мјеста мање и све мање воље и жеље за аплицирањем на непоштене конкурсе. Универзитет Црне Горе је постао прелазна фаза у сакупљању харача за изборне баханалије и пуњење државне касе, па се сваке године све више студената упише на прву годину и критеријуми су све слабији да би се пролонгирала агонија плаћања школарине и финансирање државних фотељоугодника и намјештеника. Из тог разлога, на бироу је 26.000 високошколаца, магистара, доктора наука. Џаба је просјек, знање, образовање, ако не постоје партијско-рођачко-кумовске везе. Без тога, поштовани академски грађани, своју диплому можете ставити ад ацта.

Очекујемо и сад салву обећања, заклињања и самопрекоријевања пред изборе. Опет ће се додјељивати једнократна помоћ од 50 еура или уговор на три мјесеца без могућности продужавања. Наше ће диплома бити величане, радницима ће бити обећане исплате заосталих примања. Штавише, убијеђен сам да ће наједном да се деси нека капитална инвестиција која ће “ријешити” КАП или неки проблем тог калибра. Чак ће се и у Заводу за запошљавање и Управи за кадрове појавити по који конкурс за који могу гарантовати да није намјештен, па ће се број високошколаца на грбачи државе смањити за читавих 0,0000001 одсто и то ће се сматрати лидерством у региону и европским стандардом, стандардом те исте Европе за коју се тврде да су јој потребни баш наши политиколози, инжињери, доктори, техничари. Све у свему, драма Ежена Јонескуа.

“Дајте Цезару што Цезару припада”. Ми високошколци не тражимо посебан третман, само поштене конкурсе. Тражимо да нам се да прилика да своје знање и уложени труд покажемо на радним мјестима за која смо се школовали, да смјена генерација најзад почне и да нечија партијска припадност или поријекло не одређују колико ће бити успјешан. Уколико се то не догоди, наставићемо да слушамо како у подгоричким локалима конобаре ословљају са докторе или са професоре, не због неког интерног и само њима знаног разлога, већ због тога што они по струци то заиста и јесу.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here