„Дечанска хроника“ промовисана у Сутомору
1 min readНа сликовит и увјерљив начин, заснована на историјским фактима, књига „Дечанска хроника“, аутора Милана Н.Бацковића, свједочи о историји Срба, нарочито оних на простору данашње аутономне покрајине Косово и Метохија. Недавно постхумно штампано издање ове књиге познатог дечанског професора, које је промовисано на сутоморским „Данима Заграђа“, приредио је његов син Бранислав Бацковић, који данас живи и ради у Београду.
На преко 500 страна, подијељена практично на четири цјелине, књига говори о досељавању Срба у седмом вијеку на Космет, затеченом стању, стварању краљевине, свим српским владарима, те о манастиру Високи Дечани, његовој градњи, процвату српске државе, ратовима, губитку слободе и независности, о попису становништва дечанске општине у 19-ом и 20-ом вијеку. Пише Бацковић о борби дечанских монаха и српског живља за голи живот и опстанак на тој светој српској територији, констатујући да геноцид над Србима у овом, данас окупираном дијелу Србије, предуго већ траје. И то, вели, тим прије је ријеч о геноциду ако се узму у обзир чињенице о културно-историјским знаменитостима овог простора, почев од Дечанске хрисовуље, преко турских пописа, па све до Првог свјетског рата.
Изузев тридесетак монаха у Високим Дечанима, које чувају јаке снаге италијанског КФОР-а, у Дечанима од последњег прогона 1999.године, нема ниједног Србина.
Лажну слику о историји Косова и Метохије коју последње двије деценије веома циљано стварају западни и албански медији, како би се оправдала НАТО окупација покрајине од прије петнаест година, у књизи „Дечанска хроника“, са поднасловом „Затрнавска жупа“, разобличавају историјски подаци, не само српских, већ и хрватских, турских, њемачких, ватиканских, млетачких, па и албанских и других историчара и путописаца, које је користио аутор.
Наглашава се у књизи познати податак да се Арбанаси, данашњи Албанци, први пут помињу крајем десетог и почетком једанаестог вијека, и то у занемарљиво малом броју. О томе, како пише Бацковић, свједоче,поред осталих, византијски историчар Михаил Аталијат, који је писао седамдесетих година деветог вијека, и нигдје није оставио трагове о постојању Арбанаса, као и Ана Комнина у чувеном дјелу – „Алексијада“. У „Алексијади“ Комнина пише о владавини њеног оца, византијског цара Алексеја I (Од 1081. до 1118.године), гдје се Албанци, односно Албони, први пут јављају на Балкану.
Бранислав Бацковић истиче како је кратак преглед из историје српског народа у књизи његовог оца „Дечанска хроника“ био потребан због познавања прошлости, што је, сматра он, основни предуслов за схватање садашњег стања на Косову и Метохији, али и уопште у српству.
Наводећи како му се непрестано испред очију јавља очев лик и слика како Милан шета од стана до манастира Високи Дечани, Бранислав потенцира како је аутору књиге истина односно историја српског народа била звијезда водиља ка узвишености и праведности, а грађу за своје дјело почео је да прикупља још прије три деценије. Напомиње како је његов отац у књизи чије штампање није дочекао, користио оригиналне документе, а, како каже, 550 фуснота довољно потврђује вјеродостојност података.
„Схватао је мој отац, али се никад није мирио са чињеницом да велике силе одлучују о малим народима“ – каже Бранислав.
Милан у књизи подсјећа да је изградњу Високих Дечана започео сам краљ Стефан Дечански 1327., да би га завршио његов син, краљ Душан 1355.године. Архитекта је био фра Вита, протомајстор из Котора, краља градова, како и данас стоји у натпису урезаном на надвратнику јужног портала знаменитог манастира у Метохији. Поред фра Вите, на изградњи манастира били су ангажовани и протомајстор Ђорђе и његова браћа Доброслав и Никола, како пише у повељи издатој у манастиру. За вријеме пет вјекова дуге турске окупације дечански монаси су били гоњени, мучени, вјешани, али се ни тада није престајало са писањем књига и израдом умјетничких дјела.
„Прилике око дечанског манастира, као духовног и националног средишта српског народа кроз читав средњи вијек, а и касније, доласком Турака, битно се мијењају од краја седамнаестог вијека, од велике сеобе. Насилним путем, Арбанаси из сјеверне Албаније и Малесије населили су Стару Србију, односно Космет. Пошто су примили ислам и потурчили се, они су уз помоћ турских окупационих власти могли несметано да убијају, прогоне и пљачкају аутохтони српски живаљ на том, вјековном српском простору.Све то уз дозвољену примјену њиховог примитивног обичајног права, које, ваља подсјетити, турско законодавство иначе није прихватало.Једно од тих права била је и крвна освета“ – записао је Милан Бацковић, илиструјући тадашње неподношљиво стање по српску заједницу и монаштво у Старој Србији бројним конкретним примјерима и историјским документима.
Рецензент, протојереј – ставрофор Димитрије Калезић каже да књига, иако носи назив „Дечанска хроника“, уствари није само хроника, нити је само дечанска, него је много старија и шира, и представља, како наводи, читаву планину милтипликативне грађе кроз чију се разноврсност вуку конци и држе узрочно-последичне везе – све до нашег времена, кроз бројне историјске етапе.
„Дечани су ту, уз њих и други манастири, особито Пећка патријаршија, као купола која означава да није у питању само огромна гомила пуких догађаја, него се указује на њихов дубоки смисао и црквеност“ – истиче прота Калезић, академик Српске академије иноватора и научника.
Драмска снага животне стварности
Књигу „Дечанска хроника“ издаје Музеј у Приштини, са привременим сједиштем у Грачаници, а штампана је средствима Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.
Протојере-ставрофор Димитрије Калезић каже у рецензији „да генерације метохијског поднебља вјековима удишу благопријатну климу дечанске светиње, која климу светости светиње појачава кроз дуги низ стотина година“.
„Зато и кроз силну историјску грађу, одговорно обрађену, читалац „Дечанске хронике“ осјећа и инензивно доживљава и моралне вриједности, и животну збиљу генерација, и драмску снагу укупне животне стварности, и на основу исте заузима ставове, како сазнајне, тако и психолошке, моралне и васпитне – наводи рецензнет Бацковићевог остварења.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: