Даниловић Ђукановићу: Охрабрите ваше службенике да се изненада не разболијевају и да се не скривају боловањима без разлога
1 min readОпструкције појединих државних службеника озбиљна су пријетња спровођењу фер избора и последица умишљености партијског кадра да је страначка част изнад државног интереса, поручио је министар унутрашњих послова Горан Даниловић у отвореном писму премијеру Милу Ђукановићу.
Даниловић је, како је навео, сигуран да је премијеру позната улога и значај Министарства унутрашњих послова (МУП) у изборном процесу – додатно обавезујућа и законски оснажена усвајањем изборног законодавства недавно у Скупштини.
„Цијеним, као дугогодишњи посланик и дијелом аутор појединих рјешења у изборном законодавству, а прије свега као министар унутрашњих послова у Влади изборног повјерења да је опструкција примјене нових правила од појединих државних службеника озбиљна пријетња спровођењу фер и поштених избора“, навео је Даниловић.
Према његовим ријечима, опструкције, макар у МУП-у, макар и на нивоу покушаја, јер неће бити толерисане, „последица су умишљености Ваших партијских кадрова да је партијска Част изнад државног интереса, професионалне части и одговорности“.
„Чак и најаву увођења реда и одговорности која је мјера успјешне државне власти и администрације свугдје у организованим друштвима, појединци доживљавају као атак на њихов статус ,,нечијих и некоме“ шефова из сјенке“, казао је Даниловић.
Он је поручио да отворено писмо нема намјеру да пробуди савјести или да од премијера тражи дозволу за законску акцију. „Не. Мени подршка, изузев оне уписане у законима, није неопходна“.
„Ипак, намјера је да зна јавност, и да обраћајући се Вама пошаљем поруку свим службеницима и намјештеницима у МУП-у који слабо чују у званичној комуникацији, да нема те партијске књижице с Вашим или чијим друго потписом која ће било кога амнестирати од одговорности за незаконито дјеловање и одбијање наређења издатих у складу са прописима, законом и Уставом“, казао је Даниловић.
Он је поручио да није, међутим, његова одговорност, него Ђукановићева, што су појединци уобразили да о новцу грађана који их финансирају могу и морају радити за партију.
„Истовремено, није ни претјерана храброст партијских активиста у државном органу или органима који се у првом суочавању са одговорношћу, и то у оквиру њима прилагођеног система и по процедурама које је успоставила Ваша партија, повлаче у незаслужена боловања због нагло откривене ,,непартијске“ болести или бољке“, наводи се у писму Даниловића.
Он је оцијенио да је недопустиво функционисање по клановском систему у оквиру државних институција уз убјеђење да клан, партијски или интересни, ради за опште добро и за вођу.
„Ту илузију у два и по минула мјесеца нисам уважавао, а неће бити респектована ни следећих дан, два или колико год, док год сам руководилац и старјешина МУП-а“, поручио је Даниловић.
Како је рекао, држава ће једном профункционисати.
„А мој скромни допринос тој, надам се, скоријој будућности био је и остаће поштовање правила и законских принципа. Министрову одговорност, у складу са законом, може и мора утврдити Влада и Скупштина, што искрено прижељкујем“, навео је Даниловић у отвореном писму.
Према његовим ријечима, одговорност за рад и нерад у министарству сноси министар.
„Можда је раније постојало прећутно и договорено правило по којему на сваког ,,партијски неподобног“ министра постоје мали министри или госпође министарке у ресорима? Можда ће тако, нажалост, бити убудуће али у МУП-у, за сада, неће тако моћи извјесно“, навео је он.
Даниловић је рекао да његово власништво, на сву срећу, нијесу ни дисциплинске инстанце ни жалбени поступци, ни судови.
„Охрабрите, стога, предсједниче Владе, све државне службенике да се изненада не разболијевају и да одбрану партијских и наводно професионалних интереса, одбрану закона и Устава, не превијају августовским завојима и не лијече боловањима без разлога“, казао је он.
Даниловић, како је рекао, вјерује да је Ђукановић управо њих имао у виду када је недавно рекао „Никад више Мојковац“.
„Ако сте мислили на професионалну храброст многих онда се слажемо. Никад више“, закључио је Даниловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo je spašavanje redova Milića i povratak na veliku scenu jedinstvenog DPS. Izglasavanje NATO saveza je cijena koju moraju da plate da bi se svi zločini i pljačke zaboravili a svjedoci pomrli. To u zadatak imaju Leka i Danilo, a i ostalima ne smeta mlogo. kakva gradjanska opcija i bakrači!
Neće valjda (a?!), uvaženi i dokoni moj, dps-ovci nam zaleći od kakve gripioze, ili od kvrgave kože (Lumpy skin disease), jer treba toliko toga učinjet’, a ne samo mukati, uz to, tek smo na startu, i ako nas sreća posluži, ima da pucamo od zdravlja kao što je to slučaj sa krajnje elementarnim Tarzanom, kojeg baš boli ona stvar za estetiku kijavice i bledoliku romantiku, koja je, nema šta (vidio očima kartonski nalaz!), obuzela pjesnika sa pendrekom, i zato ti džipom đipa uzduž Skadarlije, taj morački plejboj sa ružičastim voki-tokijem, senzualan kao višnja u punom cvatu, kao da – mogli li ovako sročiti? – neprekidno razumije prednosti bolesti, bez kojih je pjesnik nezamisliv i neostvaren, i baš poput Paskala, moli Angele da mu naruše zdravlje, jer, ipak, neko duboko obolio znao je svojevremeno dati dijagnozu: „Umjetnost je poziv koji svršava na psihijatriji!“
Međutim, kao starješina organa, Gogi je duboko upućen u fizionomiju politike, i stoga, ovaj majstor za pencilin i integralne sirupe, zna kako se njeguje prva glava Vlade: ej, doziraj bre neurozu, i šta mari, vidiš i sam da dobro utabavamo prema 16. Oktobru, i to što je Ura urnisala svoj politički – piiiiiiip! – nije ništa, običan trik, tzv. „Mnexit“, i jučedan (govori Gogi preko voki-tokija, i koji matrak čitaš da je u Tokiju!…), dopisujem ti se ja sa Bakijelim (ne ja, jebajiga ti, već Gogi, da!), on turio onaj šemšir a la momče sa Ade, onako u starkama i farmerkama, djelovao mi je neozbiljniji nego što jeste, i reče: Goga, bez bolesti, pjesnik je budala, katkad konj, a nerijetko i breskva… Zato, prikane, da se na vrijeme razboliš, ako se misliš baviti politikom, ne uživajući samo bolovanje o trošku države, što si, inače, činio do sad.
Razumio sam: kako li Ćale (teniser koji je politički brejkovan) gleda na ovu Gogijevu drskost; treba, prije svega, biti prč, pa premijeru, koji za razliku od kijavog Fijipa nikad nije bio bolestan, reći ponešto o ministrima koji ne znaju za odmor na neplaćeno, naročito ga ne provodeći u Sutomoru, i kad bih, kojim nadrealnim slučajem, tamo sreo gospođu rektorku, od radosti bih se odmah utopio, konačno svedočeći istinu kojoj nema konkurencije. Nije ti trebalo dugo (a?!), dokoni moj, i park te nadahnuo, nije li, te postavi pitanje: a gđe li Gogi ljetuje, ili je, možda, previše zauzet, pa se tek brćne u plastični bazen na naduvavanje, negđe tamo na Moračkim lependrcima, koje ne znaju kakav ih je pjesnik opjevao, itd, da prekratim rečenicu, bio bi red.
– (Ništa nije tako patetično kao pismo, ljubavno ili oproštajno, svejedno, čim je otvoreno, odbijam ga pročitati. Ura, dakle, izjavila iz Vlade, a caffe Demos i dalje prijeti sa Ćakijevim ćorcima. Da, to je ta politika odlaganja, i kad jednom dočekamo datum njihove konačne odluke, biće isuviše kasno, koga će, dvijehiljade kurus i neke, zanimati sudbina Buljarice, Limenke, famoznog Autoputa, i, u nastavku, koga će boljeti faking dik što je Ura digla ruke, i što Abazović po ugledu na svog mini mentora Bakijelija, prosipa stilizovani ponos, iako mnogo kasneći, i bivajući izigran, ne uviđa da je političar dužan djelovati prije vakta. Ali, preduzeće-Rakčević ima ure na pretek, kao biznismen, taj upravo trguje sa vremenom, i tome sl.)
Šta bih činio, na ravnom Cetinju, kukavac bez igđe ikog, da mi se koji ministar preladi od đaoljeg nazeba, da mi (pomakni se s mjesta!), Gogija zabolucka grlo, tog policajca na vespi uz kojeg se osjećam najsigurnije, te mi se čini kako ni Tarzan ne bi mogao ništa kad bih mu stao na crtu, i pored toga što je napucan nutri-buletom, i što su mu bronhije produvane k’o u Gorile. I, ako ćeš mi vjerovati, nekidan otvorenim pismom (što nije u mom maniru, da ti ovako pojednostavim), savjetujem ti Gogija (ne Gorilu, i najzad čitaj kakvo je pisanije), da se batali ekstremne poetike, latentne bolesti, i pjesničke utopije, objašnjavajući mu, u dodatku, kako poeta sa pendrekom treba da bude, prije svega, više nego stabilan, to je, u svakom slučaju, kažem mu, Kolos od čoeka a ne neka šmrkavica koja će, naposletku, dočekati da mu otfikare nogu kao što je to bio slučaj sa Remboom, Da, pa ti sad viđi kako ćeš i što činjet, uzimati na neplaćeno, ili ljetovati u Sutomoru, ili se poput mene (ne daj bože za tebe!), baviti Gogijem, i njegovom dijagnozom, u koju, što je više nego užasno, kao da ni Ura ne vjeruje. Pa, ipak, … nekom Gogi, nekom, bogme, upala krajnika.
Pozdrav: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
„Ту илузију у два и по минула мјесеца нисам уважавао, а неће бити респектована ни следећих дан, два док год сам руководилац и старјешина МУП-а“, obratite paznju na ovo koliko god. Danilovic ne izlazi iz vlade bez nogetanja! PIh izdajnice!
Trebaju nam profesionalni odgovorni ministri još profesionalnija administrativna uprava Promjene su uvijek bolne za one koji teško mijenjaju loše navike. Sloboda ILI Ništa!!!
Sram te bilo prevarantu jedan.