Насловна Друштво Данас је Видовдан: Није важно каква сила нас напада, већ колику светињу...

Данас је Видовдан: Није важно каква сила нас напада, већ колику светињу бранимо (ВИДЕО)

12
ПОДИЈЕЛИ

Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Видовдан када црква вјековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Видовдан, празник сјећања на косовску погибију, обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије, а хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ се помиње и као празник старозавјетног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на КиМ.

Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јеферма, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. вјенчао кнеза Лазара за цара“.

Као што хришћани у страдању и васкрсавању Исуса Христоса виде наду за боља времена, тако је и ова битка носила наду за неко будуће ослобођење цијеле нације.

За име кнеза Лазара Хребљановића, косовске јунаке и битку везане су многобројне легенде, па и косовски циклус српске епске поезије који је сачувао од заборава велики дио српске историје прије и послије пада Србије под власт Отоманске империје, у којима се Косово, уз православље и светосавље, слави као непресушни извор српске духовности.

Према предању цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове ријечи забиљежио је народни пјесник: „Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“

Народни пјесник биљежи истовремено и ријечи човекољубивог и христољубивог Лазара који позива српске витезове да се „као Христови ратници“ супротставе најезди „Алахових ратника“: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“.

vidovdan 1340826350 178947 Данас је Видовдан: Није важно каква сила нас напада, већ колику светињу бранимо (ВИДЕО)Надирућој турској војсци предвођеној султаном Муратом, на подручју ријека Ситнице и Лаба супроставила се много мања српска војска предвођена кнезом Лазаром Хребељановићем.

Дуге припреме и на српској и на турској страни говориле су јасно да се ради о великој борби. То се видјело већ и по том што су на бојно поље кренула и оба владара лично – кнез Лазар и султан Мурат са два сина Бајазитом и Јакупом.

Подударности косовског и хришћанског мита су очигледне: кнез Лазар између царства земаљског и небеског бира ово друго, кнежева вечера уочи боја јесте као последња (тајна) Христова вечера, Вук Бранковић произведен је у Јуду, Милош Обилић, који је убио Мурата, произведен је у Светог Петра који брани Христа у Гестименском врту, а Косовка дјевојка је новозавјетна жена мироносница.

Након битке тијело кнеза Лазара је сахрањено у његову задужбину, манастир Раваницу, да би у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем било пренијето у фрушкогорски манастир Врдник.

Лазарева жена кнегиња Милица, послије мужевљеве погибије се монаши и узима име Јефимија, а по предању, заједно са женама погинулих српских војника, основала је манастир Љубостињу.

Свети кнез Лазар, задужио је православну цркву борећи се за хришћанство и градећи цркве и манастире. Његове задужбине су манастири Горњак и Раваница, која је посвећена Светом Вазнесењу Господњем, гдје данас почивају његове свете мошти, враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

На српским православним иконама Свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсјеченом главом у лијевој, као симбол мученичке смрти.

Сјећајући се једне од највећих погибји српске војске и српских велможа на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, 1389. године, српски народ слави моралну побједу косовских јунака, које је СПЦ сврстала у ред великомученика који су се као последње хришћанско упориште супротставили најезди ислама и надмоћне Отоманске империје.

На мјесту битке на Газиместану као ендемска врста постоји црвени косовски божур, а по народном вјеровању у поноћ, уочи Видовдана, ријеке постану црвене и потеку узводно.

Видовдан није празник радости, не игра се и не пјева, а људи се присјећају палих ратника и обилазе њихове гробове. Обичај земљорадника је да тог дана процјењују каква ће бити љетина.

Вјерује се да ће најбоље родити страна са које се прво појаве облаци. Ако нема облака, вјерује се да година неће бити родна. У неким дјеловима Србије сељаци се труде да пољске радове заврше прије Видовдана.

12 КОМЕНТАРИ

  1. 9
    1

    Kod Slovena se i Bog zvao Vid, u Poljskoj je na Vidovdan u „paganska“ vremena slavljen dan boga Vida, za kojeg su Sloveni i tada tvrdili da je jedan u trojici. Vidovdan kada je bila kosovska bitka je najtraumaticniji dan srpske istorije. Neki psiholozi cak vjeruju da su oni koji su prezivjeli dozivjeli kolektivni nervni slom, kad su ostali sami bez ikog vise da ih brani. Ali tu je i snaga ovome narodu: dosao je najcrnji dan srpske istorije i on se prezivio. Znaci da mozemo sve. Velika nam je snaga. Nekada i tragedija sluzi da se raskrije ono sto se drugiacije ne bi znalo – da smo jaki.

    • 5
      9

      Наши преци су се борили у косовској битци а са аустроугарским копилетом из 1878. , односно Црном Гором, немамо никакве везе.

        • 5
          6

          Јеси ли чуо за скупине братстава у Старој Херцеговини која се заједнички називају Косовчићи? Јеси ли чуо за војводу Ђурјана који их је предводио у косовској битци? Јеси ли чуо накотниче арбанашки? Ниси јер су ти преци сјаргали с Проклетија прије два-три вијека.

          На Ровинама се јесу борили Балшићи као турски вазали али сам мислио да их не рачунаш у Србе 🙂

          • 3
            6

            Ma čuo sam ka nijesam , vele da je od Kosovčića i Miloš Obilić direktna linija ha , ha , ako je postojao uopšte ha , ha .
            Shvaćam kad se neko trpa među pobjednike, ali među poražene je stvarno ha , ha , ha , smiješno .
            Treba Sekula da slaviš bitku kod Nikopolja , tu si zajedno sa Bajazitom pobjedio ha , ha …

    • 6
      1

      Ај’ не трабуњај…

      “Што утече испод сабље турске,
      што на вјеру праву не похули,
      што се не хће у ланце везати,
      то се збјежа у ове планине,
      да гинемо и крв проливамо,
      да јуначки аманет чувамо,
      дивно име и свету слободу“

  2. 0
    3

    Po Fomenku i Nosovskom Ruskim matematicarima,autorima Nove Hronologije,koji uz pomoc analize starih zodijaka(utvrdjuju tacno vrijeme dogadjaja) i matematicko-statistickim metodama pronalaze ORGINALE u moru fatomskih istorijskih licnosti koji su se umnozili na hartiji „neznanjem“Skalingera i ostalih srednjovjekovnih reformatora,Kosovska bitka je fantomni odraz Kulikovske bitke koja se desila 1380 na prostoru danasnje Moskve i kojoj je pobjedio odnio Dmitrij Donski nad Hanom Mamajem,koji je predvodio tada mnogo brojniju i bolje opremljenu vojsku.U njoj se rjesavalo dali ce Apostolsko ili Rodovsko Hriscanstvo prevagnuti u tadasnjoj Ruskoj IMperiji(RIM).Rodovsko za razliku od Apostolskog zabranjivalo je ispovjedanje Hriscanstva ljudima koji nisu pripadnici viseg slojeva drustva(knjazevi i svestenici).U zvanicnoj istoriji mozemo naci podatak da je Dmitrij Donski umro 1389 i da je opelo na njegovoj sahrani drzao Carigradski patrijarh,a ne Moskovski,sto je malo cudno znajuci da je njegov stoni grad bila Moskva.Ljetopisi toga vremena pisali su se bez samoglasnika i cesto s lijeva na desno i obratno,tako da ih srednjovjekovni hronolozi nisu znali pravilno prevesti i cesto su neka slova mjenjala mjesta,Npr;Dmitrij se pisalo suglasnicima ДМР a Murat МРД.Uz to i Dmitrije je umao sinove Vasilija i Jakova kao sto je Murat imao Bajazita i Jakupa..
    Iz ovog sleduje da se ustolicenje Apostolskog Hriscanstva 1386 god.u cijeloj Mongolskoj Carevini(Многая Цврства),ciji je sastavni dio bila i tadasnja teritorija Balkana je ONO sto su SRBI do reformacije(Vuk Karadzic,Dositej Obradovic,Jernej Kopitar) ustvari slavili i obiljezavali….a ne PORAZ u Kosovskoj bitci..pa smo „ludi“??!
    Uz to,analizom Pashalnog kalendara matematicko- astronomskim metodama,Fomenko i Nosovski su ustanovili da je Prvi Nikejski(Pobjednicki) sabor odrzan u Moskvi(Damask,ДМСК)1386.To isto dokazuju i brojne pravoslavne ikone na kojima cirilicnim slovima stoji napisano 878(Julijanski kalendar 6878,obicno se hiljade nisu pisale)..
    Jos jedan jako bitan podatak od Fomenka i Nosovskog je podatak da u to vrijeme Islam jos uvijek nije postojao kao religija sto znaci da jos uvijek nema ni Turaka.Islam kao grana pravoslavlja pocinje sredinom 15 vijeka kada je Magomet predvodio Veliko Atamansko osvajanje i 1453 osvojio Carigrad,dok se definitivno odvojio tek krajem 16 i polovinom 17 vijeka kada je u Evropi zavladalo totalno ispiranje mozga pozbatije pod imenom „Mracna Reformacija“!!!!
    Reformacija HARA i dan danas….Nek nam je Veliki Bog upomoc!

    https://youtu.be/TbQMplPvA7k

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here