Насловна Издвојено Данас је Госпођиндан – више црквено-народних сабрања и прослава 600. год. манастира...

Данас је Госпођиндан – више црквено-народних сабрања и прослава 600. год. манастира Ком

4
ПОДИЈЕЛИ

Православне цркве које користе стари календар, обиљежавају данас празник Успење Пресвете Богородице, или Велику Госпојину – Госпођиндан.

Овај празник познат је као празник мајки и дјеце. Њиме се завршава двонедјељни Госпођински пост, један од четири велика (вишедневна) поста у Православној Цркви.

manastir savina Данас је Госпођиндан   више црквено народних сабрања и прослава 600. год. манастира КомУ Црној Гори овај празник је нарочито свечан, јер се на овај дан одржавају црквено-народна сабрања у древним манастирима који Велику Госпојину прослављају као храмовску славу манастирских цркава. Традиционална и многољудна празнична сабрања одржавају се у манастирима Морача код Колашина, Пива код Никшића, Дајбабе код Подгорице, Подмаине код Будве и Савина код Херцег Новог.

Поред ових манастирских слава, Госпођиндан је неколико година уназад и дан када се одржава сабрање братства Милића у Бјелицама у Катунској нахији код Цетиња.

600. година од оснивања манастира Ком

Ове године, на Госпођиндан, обиљежиће се 600. година од оснивања манастира Ком, у чијем се божанствено тихом крилу својевремено замонашио и Петар Други Петровић Његош.

manastir kom 290x409 Данас је Госпођиндан   више црквено народних сабрања и прослава 600. год. манастира Ком

Манастир Ком, посвећен Успењу Пресвете Богородице, са истоименом црквом, налази се на Скадарском језеру у близини Жабљака Црнојевића, на огранку Андријске (Одринскe) горе, који се у водоплавном периоду претвара у острво, док се за сушног љета до манастира може доћи путељцима кроз мочвару. У басену Скадарског језера Пресветој Богородице су посвећени следећи манастирски комплекси: Старчева Горица, Бешка, Морачник, Ком и Горњи Брчели, као и многе парохијалне цркве. Мјесто на коме се манастир Ком налази заклоњено је од сјеверних вјетрова, а нешто је изнад воде језера.

Вријеме градње манастира датира негдје између 1415. и 1427, а ктитори су му Ђурађ и Љеш (Алекса) Црнојевић. На Кому је кратко, након Превлаке, Будве, Пречисте Крајинске и Врањине, било и сједиште Зетске митрополије.

У низу средњовјековних споменика на Скадарском језеру, манастир Ком заузима посебно мјесто. Осим тога што је био некадашње сједиште Зетске митрополије, значај манастира Кома је и у томе што је то данас једини сакрални објекат из периода Црнојевића који је у цјелости сачуван.

Манастирски комплекс се може подијелити на два дијела. Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице са тријемом је повучена источно и издвојена од осталог дијела манастира. Други дио чине конаци подигнути на западној страни острва.

Манастирска црква Успења Богородице је једноставно једнобродно здање, које, са окомитим крововима својих параклиса, као да је полегло у камењар острва. Половином XV вијека, око 1470. године, храм Успења Богородице добија бочне капеле – параклисе. Изградњом параклиса црква је добила пространи дрвени тријем, који је обухватао и капеле.

Доградње су остварене у доба интензивног духовног живота и материјалног благостања, када је Ком уживао добра о којима говори повеља Цетињског манастира. Црква је још два пута доживјела извјесне измјене. Црква Успења Пресвете Богородице једина је од цркава на острвима Скадарског језера у којој су се сачувале фреске. Живописана је у два маха, први пут око 1470. г. У другој половини XVI вијека, по обнови Пећке патријаршије 1557. године, долази до историјског градитељског замаха када се обнављају и подижу многе цркве и манастири. Сматра се да је у то доба црква на Кому добила свој данашњи живопис, који прекрива унутрашњост храма и западну фасаду. Приликом живописања храма, затворени су оригинални прозори на апсиди и јужном зиду, како би се добиле површине за несметано исликавање одређених композиција. Није познато када је храм добио данашњи изглед.

Поразна је чињеница да од некадашњег богатог опуса средњовјековног зидног сликарства храмова у Скадарском басену постоји само фреска Богородице са Христом, насликана у апсиди сјеверног параклиса цркве манастира Кома, која је производ умијећа искусног и квалитетног фрескописца који је своје активности развијао, како се претпоставља, негдје око 1470. године.

kom11 409x245 Данас је Госпођиндан   више црквено народних сабрања и прослава 600. год. манастира Ком

Манастир Ком је слиједио традицију гробних цркава. О томе свједочи један документ из 1444. године у којем се Гојчин Црнојевић жали млетачким властима у Котору и моли да се поврате сва одузета добра манастирима и црквама на Зетском језеру које су градили његови стари и други зетски господари и у којима се сви они сахрањују. У наосу манастирске цркве и данас се налазе надгробне плоче Ђурђа, Љеша, Стефана и Маре Црнојевић.

Поред цркве се налазе зграде манастирских конака, подигнутих на западној страни острва и стратегијски добро лоцираних на стијени, одакле се пружа импресиван поглед на језерску панораму. Комплекс је врло рано добио изглед утврђења. Опасан је каменим зидом и има двије капије од којих је главна на југозападној страни.

kom13 409x229 Данас је Госпођиндан   више црквено народних сабрања и прослава 600. год. манастира Ком

У доба успона манастир Ком је био веома богат. Као сједиште Зетске митрополије, манастир је располагао са великом имовином, јер плодно земљиште, које данас плави Скадарско језеро, налазило се под усјевима, виноградима и пашњацима. Падом Жабљака 1478. године, Турци су били у непосредном сусједству, тако да већ 1485. године Иван Црнојевић у повељи о оснивању Цетињског манастира прилаже овом манастиру сва имања која су некада припадала Кому.

Око 1520. манастир је опет активан, да би потом запустио. Ипак, то није било дефинитивно напуштање манастира, јер знамо да је у другој половини XVI вијека Ком изнова живописан, што указује на то да је и тада морао бити жив. Током XVII и XVIII вијека манастир је скоро запустио.

Поштујући сјећање на некадашње сједиште Зетске митрополије и славну прошлост Црнојевића, будући митрополит Петар II Петровић Његош је на Кому произведен за архимандрита – рашко-призренски митрополит Захарије дошао је у манастир Ком, гдје је будућег митрополита Петра II рукоположио у чин ђакона, јеромонаха и потом у звање архимандрита 31. јануара 1831. г.

petar petrovic njegos lovćenski 409x247 Данас је Госпођиндан   више црквено народних сабрања и прослава 600. год. манастира Ком

Осим обнављања службе у другој половини XIX вијека, на дан Успења Пресвете Богородице, када су се на Кому одржавали и зборови Цеклињана, манастир је током XIX и скоро читавог XX вијека био неактиван и запуштен попут других манастира на Скадарском језеру, који се заједнички називају Зетска Света Гора.

Између два свјетска рата постојао је план да се обнови манастир, о чему свједоче сачувани цртежи постојећег и пројектованог стања из 1938. израђени за потребе Митрополије црногорско-приморске.

Послије Другог свјетског рата манастир је 1949. г. стављен под режим државне заштите као споменик сакралне архитектуре, али је и послије тога дуго времена остао запуштен, боље речено био у рушевинама. О томе најупечатљивије свједоче писма блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Данила Дајковића, упућена Заводу за заштиту споменика културе Црне Горе 1972/1973, као и фотодокументација Завода из 1986. г. Осамдесетих година двадесетог вијека извршени су дјелимично истраживачки радови, санација објекта и конзервација фресака (1993). И послије поновног стављања манастира под режим државне заштите као споменика сакралне архитектуре I катергорије 1994. г. наставило се даље његово пропадање, шта је било и логично, јер осим дјелимично саниране цркве и даље су други манастирски садржаји остали рушевине.

Послије неколико вјекова запустјелости, манастиру се поново враћа живот на крају XX вијека. Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Радовића, манастир Ком насељавају монаси 1998. године и почиње духовна, а са њом и физичка обнова свих манастирских садржаја. Санација и ревитализација манастирског комплекса је изведена у неколико фаза. Митрополит Амфилохије служио је у манастиру Ком 2. октобра 2005. године Свету архијерејску литургију, и том приликом је послије вјековног пропадања манастирског комплекса био у прилици да освешта звоник и дио конака, а након Литургије и велики крст подигнут на врху острвског узвишења. Поред радова који су освештани 2005. г. до данас изведени су и сви други радови на обнови и реконструкцији конака и других помоћних објеката као и уређењу читавог манастирског комплекса. Од повратка монашког живота на Кому 1998. године, манастир је постао и мјесто сабирања многих поклоника и доброчинитеља из Црне Горе и иностранства. Посебно су бројна сабрања вјерника из Ријечке, Љешанске, Црмничке и Зетске регије приликом Васкршњих празника и прославе манастирске славе на дан Успења Пресвете Богородице.

На крају треба истаћи да је милошћу Божијом и великим залагањем монаха и доброчинитеља са разних страна, манастир Успења Пресвете Богородице на острву Ком, у посљедњих неколико година скоро у потпуности заблистао старим средњовјековним сјајем.

4 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Ја сам можда први који је уочио да је Скадар,Скендерија..од Александар. Много сам читао па сам наилазио на подударности и логички се сама лампица упалила…Неки је и за Љеш навео да се звао Alessio,а сада видим и ово:

    Вријеме градње манастира датира негдје између 1415. и 1427, а ктитори су му Ђурађ и Љеш (Алекса) Црнојевић. На Кому је кратко, након Превлаке, Будве, Пречисте Крајинске и Врањине, било и сједиште Зетске митрополије.

    http://www.in4s.net/danas-je-gospodjindan-vise-crkveno-narodnih-sabranja-i-proslava-600-god-manastira-kom/

    Дакле, нема сумње да је Љешанска нахија Александрова нахија, да је Скадар од Александар свакако преко Скендер-бег..који је Алексабндар бег..да је и скендеријска област алекс.област и Скад.језеро АЛЕКСАНДРОВО као и оток Лесендро…

    Отуда се каже да су то предјели МАКЕДОНСКИ..код Вуковића и другдје…а да је МК име и Александрово везано у старини за Србе докаују и Луцић и Гундулић и други:

    Hanibal Lucić u pjesmi Gradu Dubrovniku piše: „Aleksandar, ki bi od Sarbljih kralj, i ki za tim vas svit dobi, i zva se veliki“.

    http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Luci1.htm

    +++

    http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Gunduli1.htm PJEVANJE TREĆE Tim u njih se još začina
    što se u pjesan stavi odavna
    od Lehsandra Srbljanina
    vrh svijeh cara cara slavna.

    +++

    Отуда је Арбанија стара Сарбанија, Србија,а то је и по Ромејима јужније од Рашке,дакле Србија је Дукља,јер никада нигдје не пише Дукља и Србија,само је Рашка одвојена од Србије,као код Орбинија у Краљевству славена на насловници..

    Сегон:

    Martin Segon (lat. Martinus Segonius Nouomotanus, ital. Martino Segono) je bio srpski pisac,[1] katolički biskup Ulcinja, i poznati humanista iz 15. veka

    U knjizi „Književnost Crne Gore od 12. do 19. vijeka – pisci srednjovjekovnog latiniteta“ knjiga 1. (Obod, Cetinje 1996.) na str. 216. piše: „Djelo Martina Segona,…ORIGINE AUTEM SERVIANI…“, a na 237. str. je prevod: „Malo delo poštovanoga gospodina Martina de Segonis, rodom Kotoranina a poreklom Srbina iz Novomonta drukčije Novobrda…“ U istom izveštaju Segon opisuje Rašane, Vahe i Srbe:

    „Rašani, naime, prvi stanovnici ove pokrajine, divlji i ratoborni, naseljavaju onaj dio koji leži prema rijekama Drini, Savi i Istru (Dunav). Vlasi su planinci, divlji rod ljudi – oni su bogati samo stadima stoke, a drugi dio, koji je okrenut Dardancima, Makedoncima i Tribalima, Srbi, ljudi blaženog načina života i pitomijeg i lijepog izgleda, zato što se prostiru više ka jugu i zbog mnogih putujućih trgovaca.”

    +++

    а Ромеј Кинам пише:

    28.према другој реци по имену Дрина која извире негде одозго И ОДВАЈА БОСНУ ОД ОСТАЛЕ СРБИЈЕ. Босна није потчињена архижупану Срба него народ у њој има посебан начин живота и управљања… 30 Таре..мноштво добро наоружаних Далмата..Помоћ коју Даламти очекују од пеонаца

    61Ниш.Србијом..Наиме, кроз ово место (Ниш) води пут у обе земље – пеонску и СРПСКУ..дЕСА ВЛАДАШЕ сРБИЈОМ….Цар, стигавши у близину Ниша,где од 2 пута ЈЕДАН ВОДИ У СРБИЈУ, ДРУГИ ПРЕМА ИСТРУ (ДУНАВУ) И ПЕОНИЈИ, постави логор између та 2 пута.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here