ИН4С

ИН4С портал

Дан матерњег језика: Шта је са српским?

1 min read
Срп­ски је­зик и ћи­ри­ли­ца у Цр­ној Го­ри се про­го­ни. То­ме су до­при­не­ле иде­о­ло­шке плат­фор­ме ана­ци­о­нал­ног, на­ша ма­лак­са­лост, бо­ле­ћи­вост и не­спо­соб­ност да се бо­ри­мо, да би се пред огле­да­лом ви­дов­ни­це за­гле­да­ли у ду­би­ни на­ше пра­во­слав­не ду­ше. Пи­та­ње је­зи­ка је пи­та­ње од­го­вор­но­сти...

Широм света данас се обележава Међународни дан матерњег језика. Говори се око 6.000 језика, а према предвиђањима, до краја 21. века више од половине ће одумрети.

Лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писменост у Србији из године у годину све лошији.

И док политичари расправљају чија је латиница, а чија ћирилица, којим писмом деца треба да пишу у школи, лингвисти упозоравају да писменост на овим просторима није била на нижим гранама. У Србији има скоро 165.000 неписмених, а поражавајући је податак да су чак и формално образовани људи, са завршеним факултетима, у ствари функционално неписмени.

“Највећи недостатак тога је што заборављамо наш језик, заборављамо све оне дивне речи уназад кроз историју књижевности, које су очуване кроз књижевност, кроз причу, кроз све оне стандарде које један језик има”, каже Златко Грушановић, професор књижевности.

Из Института за српски језик подсећају на обавезу државе, која би морала да регулише статус и домене употребе српског језика.

“Ми не можемо бити задовољни статусом српског језика данас ни у Србији, ни на другим територијама који покрива српски језик, зато што се не обраћа довољно пажње пре свега на изучавање српског језика. Релативно мало часова имамо и у основној и у средњој школи, а на универзитетима се и не изучава”, истакао је професор Срето Танасић, научни саветник Института за српски језик.

Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик…

milo-djukanovic-njegos

Српски језик у Црној Гори

Пре сто­ти­ну го­ди­на (1916), на­кон оку­па­ци­је Цр­не Го­ре, аустриј­ска власт за­бра­ни­ла је упо­тре­бу ћи­ри­ли­це. Да­нас је у на­шој др­жа­ви уста­вом про­кла­мо­ва­на рав­но­прав­ност оба пи­сма, али је у прак­си ла­ти­ни­ца „оку­пи­ра­ла” све про­сто­ре и сег­мен­те, а срп­ски је­зик по­стао је је­дан од је­зи­ка „у слу­жбе­ној упо­тре­би”, је­зик чи­је се име углав­ном ћу­ти или се са стра­хом ша­пу­ће.

Према подацима Монстата сходно попису становништва из 2003. године у Црној Гори, српски језик је тада говорило 64 одсто грађана, а црногорски 23 одсто. Међутим, након осам година, односно, према попису становништва из 2011. године 42.88 одсто грађана се изјаснило да говори српским језиком док црногорским говори 36.97 одсто грађана.

И ако се процентуално број оних који говори српски језик смањује, а број „полигота“ расте једно је сигурно, да српски језик користи половина становништва, па шта се онда догађа са нашим језиком у Црној Гори…

Срп­ски је­зик и ћи­ри­ли­ца у Цр­ној Го­ри се про­го­ни. То­ме су до­при­не­ле иде­о­ло­шке плат­фор­ме ана­ци­о­нал­ног, на­ша ма­лак­са­лост, бо­ле­ћи­вост и не­спо­соб­ност да се бо­ри­мо, да би се пред огле­да­лом ви­дов­ни­це за­гле­да­ли у ду­би­ни на­ше пра­во­слав­не ду­ше. Пи­та­ње је­зи­ка је пи­та­ње од­го­вор­но­сти…

Про­фе­сор док­тор Је­ли­ца Сто­ја­но­вић јед­на је од ри­јет­ких лин­гви­ста и уоп­ште љу­ди са про­сто­ра да­на­шње Цр­не Го­ре ко­ји се јав­но, бес­ком­про­ми­сно и на­уч­но уте­ме­ље­но за­ла­жу за од­бра­ну срп­ског је­зи­ка и пи­сма. Она је у својој књизи Пут срп­ског је­зи­ка и пи­сма, ИX) указала на то шта се данас дешава са српским језиком.

На­и­ме, про­фе­со­ри­ца Сто­ја­но­вић струч­но и на­уч­но, на кон­крет­ним при­мје­ри­ма, до­ка­зу­је да се је­зик на про­сто­ру да­на­шње Цр­не Го­ре ис­кљу­чи­во и је­ди­но звао срп­ски (у јед­ном пе­ри­о­ду као слу­жбе­ни ко­ри­штен је на­зив срп­ско­хр­ват­ски, али тај тер­мин ни­кад ни­је за­жи­вио у на­род­ном име­но­ва­њу). О то­ме има­мо број­на свје­до­чан­ства по­чев­ши од Цр­но­је­ви­ћа, Обод­ске штам­па­ри­је и ње­них по­сле­ни­ка, па све до вла­дар­ске ло­зе Пе­тро­ви­ћа итд. На осно­ву ис­црп­но на­ве­де­них ар­гу­ме­на­та аутор­ка за­кљу­чу­је да је „про­је­кат `црногорског језика`” за­пра­во про­из­вод „по­ли­тич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је” ко­ји је за­по­чет „под па­тро­на­том јед­не по­ли­тич­ке оли­гар­хи­је” па је за­то и „по­треб­но то­ли­ко ан­га­жо­ва­ње др­жа­ве да би се по­ку­шао спри­је­чи­ти и (из)окре­ну­ти исто­риј­ски ток срп­ског је­зи­ка у Цр­ној Го­ри” (Сто­ја­но­вић 2016: 333).

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Дан матерњег језика: Шта је са српским?

  1. Апсурд. Све до 2007.године и прије и за вријеме Црне Горе, једини језик на овим просторима је био СРПСКИ. Онда се на преваран начин усваја дискриминаторски устав и насилно брише српски као службени, а усваја ц… језик, а да није ни измишљен. Накнадно, 2011.године Загреб у својој лабараторији додаје два слова и испуњава Павелићев сан о тзв Црвеној Хрватској.
    Да би неки језик био проглашен за нови, мора да се разликује од матичног 70%. Ова два измишљена слова не прелазе 7%. А да и представљају сурогат некњижевног језика, који имају сви језици у свијету. Али омогућавају неписменим да дођу до изражаја и највећих државних функција и да слушају западне менторе до бола.
    Ово што уче наша дјеца уче је ужас, глупотиња и нема никакве везе са нашим језиком. Ми имамо стечено право у односу на црвене Хрвате, који морају да слушају Загреб, Сороша, Беч итд. Пошто је 2011.године аустријска влада спроводила реформу школства, нудим се њима да када се уведе аустријски језик и ја спроведем реформу.
    Зато што хитније треба тражити повратак српског као службеног и школовање на српском језику.

  2. Lako je meni BG, dok je vas ovakvih, kakve srećem i na ovom blogu! Nacionalih, svjesnih sa još ono malo duše da se niđe ne brukamo!
    Ni pred sobom, ni pred drugima!
    Mladost je nama najveće imanje, kako su mlađi stoput od nas bolji.

  3. Sve je novo pa i jezik,novo vrijeme a i novi ljudi.Tako dodjose „oslobdioci “ u moje malo selo i odmah se pocelo sa poltickim programom i obrazovanjem,sve je bilo novo od covjeka do svega i svacega.doslo vrijem brebe grozdja a ispred toga se bacve moraju iznijeti i zabreci .prvo obruci se malo pritegnu nabijanjem ka sredini pa se u bacve stavi voda da se drvo nabrekne i da ne propusta vodu Tako pita jedan sad vec odavno pokojni Bozo M svoju komsinicu jeste li bacve stanjali,milsil se na uobicajen radnje koje su predhodno opisane,ne Bozo po novome se bacve ne stanjaju,dobro rece Bozo M i to mi je novo ali kad je od nove vlasti morada je tako.
    Dakle novi jezik nova pravila,nema nista vise po straom,kome to treba sem zaostalima,sve je nov pa i jezik novih ljudi,i njihova nauka je nova,kazu da mozes zavrsiti fakultet i polagati ispite preko intreneta,Mi smo ucili kad doje komunizam svako ce uzimati sto mu treba i nece se nista placati,to nam je u Niksice predavao na vojnoj obuci za studente 1979 godine general Vojvodic,i sve bi dobro dok ga Bosko Celebic iz Kotora ne pita ,a druze genrale sto ce biti sa vojskom tada kad dodje takvo uredjenje,nece to jos druze studen odgovri genral ,i odmha nastavi sa ispiranjem mozgova,da da tako je bilo,a ti ces mene maternji.Nego stocemo kad nam umre drzava,kako cemo tada jezik zvati ,jezik ujedinjenih Srba,nije lose za pocetak,samo necemo,ga zvati kako se zove,ali ne mari vazno je da se ne zamjerimo braci,pa radi njih da ga zovemo jezik brace otpadnika,mada ovo otpadnik je atak na zajednistvo,mozda bi se slozili ,sa srpskim nece nikada sigurno,a eto i Njegos na njemu napisao i stampao svoja djela,e bas kad je taj „gnocidni“ Njegos novim srpskim jezikom poceo pisti dobar razlog da ga ne ucimo.
    Treba postovati volju naroda i slobodi govra,sto jes jestnovi izazovi za vlast i drzavu,vjerovatno se pljacka na tom njihovom jeziku ne zove pljacka,nego vjerovatno kradun tako smo vikali kao djeca nekome ko krade tresnje a nije nas pozvao,lokalno je to,mozda jezik pronevjere ,jer kada su pocele javne kradje u Titovoj drzavi nijesu smjeli govriti LOPOV _kradun ,nego pronevjera,nekako zvuci bolje ,dje komunista da karde,a nijesu drugo nista ni radili,ali pronevjera je bila ovako rijec u kojoj se sve moglo napakovati od kardje do ko zna cega .A dje mi iz Montenegra da nekom nesto ukrademo,jos jeziki nas mi da ga ukrademo,mi ga samo dopunjavamo jer nijesmo mu nista oduzeli nego dodalia, e sad ime ko da je to vazno,eto i Japanci sve kopiraju po svijetu pa ih niko ne napada a milijarde su u pitanju.
    Vazno da je sloga u kucu ,da je korito donekle puno a gudini brbocu li brbocu,kad nema mekinja onako podignu glavu nesto im nije jasno gledaju preko kcoa kad ce gazda donijeti splacine i tako od jutra do mraka ,sve do pokolja ili nestnka,a nego kad ce vi gazda nazad ,nesto ga nema,a u Emrate je zbranjena svinjetina inace bi vas sve tamo poveo,e dje bi nam bio kraj da ste magarad,ono i jeste ali sa dvije noge.

  4. Šta je sa srpskim?
    Što i sa svakim maternjim, koji nije ni ovaj, ni onaj, već samo maternji! … Ako nije neki drugi!?
    I sve je u redu, manje više, dok vam je majka živa!
    Poslijen više nemate s kim ka’ čovjek da progovorite, da se ispričate, na rođenom jeziku!?
    Morate nekim drugim. Istim onim koji je maternji kad zborite s majkom, a nije kad govorite sa nekim trećim. Kome je isto tako ko i vama, taj jezik čas maternji s majkom, pa je onda i njemu crnogorski, s vama i svima drugima koji mu nijesu majka!
    … Sve je taj jezik, samo Srpski nije, jadi nas naši znali!
    Kad ni jezik svoj nemamo, nego je naš neki tuđi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *