Дан када је 62.000 Срба једним потезом oдлучило судбину I св. рата
1 min read
Солунски фронт
Након стравичне зиме 1916. године и повлачења преко Албаније, мало ко је у свету веровао да Србија још увек постоји. Земља је била окупирана, народ на умору, а Влада и краљ расејани по Европи. Ипак, средином септембра 1918. године све се променило.
Када је Аусторугарска напала Србију 1914. године, Србија је одговорила жестоко и храбро. Ипак, до 1915. године пред њом се поставила само једна опција – повлачење.
Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. Пут је водио преко неприступачних предела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори у голготу у којој је страдао незапамћен и никада коначно утврђен број људи.
Био је ово јединствен случај у историји! Цела Влада, краљ, скоро цела војска и огроман број цивила – фактички једна држава се повукла са своје територије и настанила на другој! Ипак, управо то се догодило након албанске голготе – прича за Дневно.рс историчар Добрица Јовичић.
Иако је после тога мало ко веровао у српски опоравак, ово није био крај! Војска која је допремана на грчко острво Крф искористила је време за одмор и опоравак и већ од априла 1916. године полако је упућивана на ратиште код Солуна где су се већ налазиле француске и британске трупе.
Иронично, Солунски фронт је у Првом светском рату настао као покушај Савезника да помогну Србији у јесен 1915. Јединице су дошле прекасно и у недовољном броју да спрече пад Србије, а након тога ратиште је сматрано споредним и скоро небитним.
– Веровало се да ће рат били одлучен на Западу и да ће тамошњи победник бити и победник у Великом рату. Са друге стране, Солунски фронт је након почетних борби остао прилично стабилан на делу од албанске границе до реке Струме – објашњава Јовичић.
Тако је било све до 1918. године, доласка америчких јединица и велике савезничке офанзиве.
„Бежите живи, иду мртви!“
На Солунском фронту биле су окупљена велика Савезничка војска. Било је и бројнијих и спремнијих јединица, али не и мотовисанијих од српских. Домовина је сањана, о њој се стално причало, о Србији су певане песме… Када је пробој коначно почео, српску војску више нико није могао да заустави!
Улазак САД у Први светски рат и долазак америчких трупа на Солунски фронт много допринео успешном пробоју. Ипак, извештаји из оног времена говоре о томе да су наши војници марширали по 17 сати дневно и да су ишли таквим темпом да их је и коњица тешко сустизала. То јесте можда преувеличано, али добро илуструје жељу Срба да што пре стигну до домовине у којој нису били три године – истиче Јовичић и додаје да је управо тај јуриш и довео до великих страдања наше војске коју је, када је једном кренула, било тешко контролисати.
После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле су Солунски фронт баш на данашњи дан, 17. септембра 1918. године, а Немци и Бугари били су приморани да се повуку. Након недељу дана трупе су прешле Вардар чиме је пут ка Србији отворен.
Након пробоја Солунског фронта из рата је избачена војска од 700.000 војника, а Немачка је наредила опште повлачење. Цар Вилхелм је, огорчен, послао телеграм бугарском цару: „62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!”
Остало је забележено да су бугарски војници, видевши српске војнике за које су мислили да су готови још 1915. године како јуришају, бацали оружје и бежали вичући како „иду мртви“.
– Срби су веома брзо стигли до Ниша и тек су ту наишли на већи отпор. Крајем септембра капитулирала је Бугарска што је био огроман ударац за Централне силе и свакако је убрзало крај Првог светског рата – каже наш саговорник.
У незаустављивом јуришу српска војска је не жалећи животе и не гледајући на губитке, за 45 дана прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући земљу. Првог дана новембра српска застава се поново завијорила и у Београду.
Борбе су у I светском рату окончане 11. новембра 1918. године. Свет је у том тренутку већ славио, а у годинама које су уследиле проучавана је стратегија и даване заслуге многима. Ипак, вероватно најискренији коментар поводом Савезничке победе био је онај који је лондонски „Манчестер гардијан“ дао непосредно после краја Великог рата: „Ма колико била велика улога Француза у победи, данас цео свет мисли на Србију”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Човече,хвала ти!
Читај масја и стиди се!!!Ми смо поносни потомци јунака са Кајмакчалана!!А не потомци аустријских и усташких слуга као ти.
A Mojkovačku bitku ne pominjete?! Uva vam ne bi ostalo da vas Crnogorci nisu odbranili tad da se junački povučete, tj pobegnete preko Albanije. To se Crnogorcima NIKAD, NIKAD nije desilo! Crnogorski vojnik je najdalje mogao da pobjegne u crnogorske šume i odatle ratuje do slobode. A Srbi su tad pobjegli i ostavili cijelu državu nebranjenu. Ali ne, vaša istina je da su sve pobjede ovoga svijeta u svim svjetskim ratovima odnijeli Srbi, i nepobedivi srpski vojnik. Iako su i prvi i drugi svjetski rat odlučili Amerikanci, iako su Srbi bili pokoreni od svakog osvajača koji je krenuo, iako su, od Kosovske bitke do ratova 90. godina, zaključno sa Kosovom Srbi izgubili svaku bitku i svaki rat. Srbi su jedini narod na svijetu koji sebe laže i ima lažnu istoriju i lažnu svijest o sebi.
Ауу, ал си ти побркао лончиће, мање вина, мање вина.
На твоју велику жалост усташки клошару на Мојковцу су Срби бранили Србе, исто као што су Срби на Дрини, Мачковом Камену, Церу, Колубари, Морави бранили Србе из Црне Горе! Исто тако су и Срби тада окупираних Српских земаља (Крајина, Босна, Херцеговина, Војводина) помагали своју матицу било физички (добровољци, позадинска борба, роба, новац) или дипломатски! Кажеш Срби све једну битку изгубили, значи буквално признајеш да си „Tabula rasa“ пошто да ишта знаш, имао би на уму податак да је Србија са својих 2.920.000 становника сачувала своју границу пуне 2 године, против Аустро-Угарске (52.800.000 становника) потпомогнуте Њемачким царством (65.000.000 становника) дакле против 2 супер државе са преко 117 милиона становника!!! Моменак који је промјенио све је био улазак Бугарске (7.200.000 становника) у рат на страни Централних сила пошто су имали фашистичке амбиције ширења на територије Југа Србије, након њиховог хињског напада „с леђа“ долази до прерасподјеле 2. армије на фронт према Бугарској (фронт је сада чинио 1000 километара) и самим тим слабљење одбране Београда и Дунава то су искористиле Швабе и 6. октобра кренуле свом снагом у пробој Српсих линија. Ево шта је њемачки цар Вилхелм II рекао својим војницима прије офанзиве: „Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата – против Турске, Бугарске и Аустроугарске – дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су, на заставама попрсканим крвљу, написали за ове четири године само највеће и најславније победе. Знајте да ће само ваша енергија и спремност на највеће жртве и само потпуни презир према смрти омогућити да победите овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци донесете једну нову победу. Срећан пут ка победи и слави! Ура!“ Макензен је рекао својим трупама следеће: …„Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе сјајне немачке армије!“ Фронт је пробијен, јер је комбинованим силама преко 4.000.000 непријатељских војника напало 300.000 Српских ратника, прочитај књигу великог Српског пријатеља Арчибалда Рајса „Чујте Срби“! Донесена је одлука за спас народа, тј. да се и цивили повуку са војском (геноцид над Србима Мачве је био главни повод, овако је то француски дописник Анри Барби описао ,,Принуђен сам да жигошем страховита варварства аустроугарских трупа. Да нисам својим очима гледао њихова недела и да нисам фотографисао њихове жртве, не бих веровао у злочине…“, о геноциду физичком и културолошком Бугара над Србина не треба ни говорити, довољно је само споменути покољ преко 8.000 Срба из Сурдулице!), након тога та иста војска је 1918. пробила Солунски фронт и јуришом ослободила Стару Србију, Шумадију, Косово, Метохију, Црну Гору, Војводину, Херцеговину, Босну, Кранину, тј. читаву отаџбину и да тада краљ све не поквари стварањем СХС. са Словенцима и Хрватима (који су тада имали само Загорје), ти данас би говорио из Србије, али Боже мој полако биће и то поново! О осталим твојим лажима не треба ни ријечи трошити, само ћу ти рећи податак да Хрвати никад у својој историји нису били слободни док им Срби кроз Југославију нису дали територију и слободу коју су они искористили да са својим цвијећем (муслиманима-усташама) у 2. С.Р. побију преко 1.200.000 Срба, дакле ако неко смије да ако је неко геноцидан ту су Хрвати и Бошњаци! Остале Европске нације су још дубље биле окупиране и покорене, зависно о којој је ријеч, типа Румунија, Бугарска, Чешка, Словачка, Пољска, Литванија, Словенија, Грчка… итд… Срби су барем били једини који су се истински борили за слободу против сваког окупатора и на сваки начин, нису се једноставно покоравали непријатељу као наше комшије! Српски народ је жртвовао у 1.С.Р. преко 40% мушког становништва за Крст часни и слободу златну! Српска историја траје преко 4.000 година, а по некима и више као што је Нетанхају рекао цитирам „Част ми је да вас угостим овдје у Израелу господине Вучићу. Пријатељство јеврејског и српског народа сеже хиљадама година уназад, још из доба Римске републике. У модерном добу, наши народи су били уједињени у заједничкој борби и патњи током ужасних година Другог свјетског рата. Претрпјели смо бруталне злочине нациста, а Израел никада неће заборавити улогу Србије у борби против нацизма. То је ваша медаља части, коју поносно носите, и због које сте заувијек у нашим срцима“, казао је Нетанијаху у топлом обраћању премијеру Вучићу и примијетио да „иако пријатељство наших народа траје вјековима ви сте први премијер Србије који је у званичној посјети Израелу“. Нашу историју чине такође свјетски великани, људи који су свијет мијењали на боље, људи који су прославили Србију и Српски народ, а то чине и данас. Наш колективни идентитет чини и Српски језик који је проглашен од више свјетских стручњака за најбољи, кроз систем један глас једно слово! Нобеловац и један од највећих Ирских писаца Џорџ Бернард Шо је рекао за Српски језик и Српско писмо да је најсавршеније писмо на свијету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту је оставио новчани износ 367,233 фунти (данашња 28.000.000$) Енглезу који успије да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас). За вријеме Петра Великог, Србин Саво Владиславића утврдио границе Царске Русије према Кинеском Царству, тамоподиже у Троицкосавску (данас Кјахти) Српски храм, назвавши га црква Светог Саве српског Немањића! На стотине је таквих још примјера кроз историју гдје су Срби оставили важан траг. О науци и медицини да не говорим, само ћу споменути Николу Теслу, Милутина Миланковића, Михајла Пупина (један од оснивача НАСЕ), Јосифа Панчића… Српскиње уопште не каскају за припадницима јачег пола од Исидоре Секулић, Драге Љочић, Надежде Петровић, Софије Јовановић, Милунке Савић, Марије Бурсаћ, Ксеније Атанасијевић, Јелица Беловић, Милева Марић Ајнштајн (научник и супруга Алберта Ајнштајна). Свеци Српске цркве су далеко познати и поред поштовалаца у Православном свијету њих и многи католици поштују! Ово је само кап у мору Српских великана, а има их на хиљаде, о даљој прошлости да и не говоримо. Да споменути још неке Српске иноваторе који већ мијењају и мијењаће свијет на боље: Никола Цвениј (бави се роботиком, а највећи изум је робот који аутоматски запрашује усјеве на даљинску контролу), Стефан Веља 23 год. (бави се медицином, а највећи његов изум је стент који хвата и разбија тромбоне (крвне угрушке)), Никола Тепић (биотехничар који је изумио „полако-растварајуће ђубриво из капсулиране урее“, овај се већ почео примјењивати у Њемачкој и Француској, стручњаци процјењују да ће довести до револуције у пољопривреди), Милош Радовић 19.год. (роботика, изумио је „паметну руку“ која преко сензора шаље податке осјећања особама са инвалидитетом), Вукашин Даљевић из Приједора Р. Српска (више иновација на пољу пољопривреде, а најпознатији изум је „Еколошка пумпа“ која је у потпуности изграђена од нехрђајућих материјала и која не испушта тешке метале у бунар), Остоја Рајић (стручњак у области обновљивих извора енергије, изумио возило које штеди 50% више горива, такође је изумио преносив уређај за претварање морске воде у пијаћу при чему се такође добија со која се касније може користити), Јован Николић (изумио „термодинамички и херметички затворену кућу“ која може преживјети ударе торнада 4. категорије и поплаве), Борко Бабаљ – Требиње, Р. Српска (вишеструко свјетски награђиван иноватор, а најновији изум му је пепељара која 100% упија дим и све неугодне мирисе неутралише).
Ајде сада ти Крсто да чујем који су твоји подвизи, који су твоји великани, каква је твоја историја?…. ах да па ти и немаш историје, па твој народ је нешто мало млађи од ионако премладе политичке нације Бошњака (настале у федералном Сарајеву у хотелу Холидеј Ин 27.9.1993., касније у УН ратификовани као такви), ти си настао онда кад су твој прво политички па идеолошки отац Ђукановић и Килибарда промијенили плочу па од Великих Срба постали нешто што нису (пошто неко ко се роди као Србин то никако не може промијенити, Новака ти је чак и Радован Караџић одликовао у Српском Сарајеву). Дакле тад си као „настао“, а ратификао тај тумор који зовеш својом лажном личношћу и независношћу самог од себе 21.5.2006. након силне крађе и уз помоћ шиптарско-бошњачке банде која је специјално само за тај догађај дотурана са свих крајева свијета само да Србе раздвоји од Срба, али свака окупација па и ова од домаћих изрода (уцијењених од МЗ) неће још дуго потрајати јер нешто што се губаво роди или изроди у овом случају дуго никад не поживи или заживи!
П.С. Крсто Срби су те направили, матер ти је Српкиња, отац Србин ђубре једно, магарац је паметнија животиња од тебе, керу усташки! Балави ти и даље по старе дане, још мало па ћеш два метра под земљу са (нажалост по тебе) знањем да су Срби и даље најбројнији народ на Балкану и кад се све политичке нације попут твоје скупе заједно Срба је опет више за 2 милиона, а са дијаспором једно 8-9 милиона више! Упамти само ово, једног дана сигурно ћемо ослободити Српску Црну Гору (земљу највећих Српских витезова и хероја) и поново као што књаз Никола рече након ослобађања Српског града Бара од турске окупације ,,Вјенчавам те српско море са слободом Црне Горе!“ тако ће бити речено поново, само овај пут коначно и ЗА ВИЈЕК ВИЈЕКОВА!!!
Браво.
Bravo Vuče!!!
Зато су ови злотвори данас правили педербал
Ужас треба окадити цијели град,а бојим се да и кошаркашима не буду баксуз
Londonski Mančester
То је била војска која је знала за шта и за кога се бори!
Ово је војска која је ослободила словенске, балканске народе и узвратила браћи из Црне Горе за савезништво и помоћ у Мојковачкој бици. Браћа из Црне Горе су штитила одсупницу. Браћа из Србије су донијела ослободу.
Prava braća, dva oka u glavi.