Дамјановић за АиФ: Западу потребна контролисана парламентарна већина, која ће спријечити референдум о НАТО

Угледни руски политички магазин ‘‘Аргументи и Факти“ објавио је јуче интервју са Игором Дамјановићем координатором Мировног покрета “НЕ у рат, не у НАТО“. Поред централног питања о могућој интеграцији Црне Горе у НАТО, Дамјановић је говорио о односима Црне Горе и Русије, односу запада према Црној Гори, о Милу Ђукановићу, Слободану Милошевићу и питању језика. 

У децембру Црна Гора добила je званичну позивницу за НАТО. Међутим њени грађани нијесу се посебно обрадовали и сматрају да се питање потенцијалног чланства у алијанси треба ријешити на свенародном референдуму. Од прошле године у Подгорици су почеле протесне акције, а премијера Мила Ђукановића, у земљи називају “вашингтонском марионетом“ и оптужују да је по задатку одвојио народе Србије и Црне Горе. Последњих дана црногорске власти забраниле су улазак у земљу потпредсје днику руске владе Дмитрију Рогозину, истовремено отварајући црногорске луке за бродове америчке Шесте флоте. О томе зашто грађани Црне Горе не желе да њихова земља приступи у алијансу, у интерјуу за Аргументи и Факти, говорио је координатор покрета “Не у рат, не у НАТО“ – Игор Дамјановић.

• Јорданка Странджева, АиФ.ru: Ви сте координатор покрета “Не у рат, не у НАТО“, реците нам како је настао ваш покрет?

Дамјановић: Наш покрет постоји већ седам година и игра веома важну улогу у друштвеном животу Црне Горе. Када су у истраживању јавног мњења грађани Црне Горе последњи пут питани на који начин сматрају да одлука о приступању НАТО-у треба да буде донесена, 84% је изразило вољу да буде донијета на референдуму, а не у парламенту.

Заједно са другим друштвено-политичким организацијама успјели смо да зауставимо раст подршке приступању државе у НАТО. Дјелујемо практично на чистом ентузијазму и супростављамо се моћној пропагандној НАТО машинерији, подржаној значајним ресусрима државног апарата и милионским донацијама из западних земаља. Без обзира на огромну разлику у доступним информационим и институционалним ресурсима наша организација успјела је обесмислити основне пропагандне концепте, којима се служе НАТО лобисти. 

Покрет “Не у рат, не у НАТО“ налази се под потпуном блокадом у средствима информисања, изузев дневног листа ДАН, међутим не значи да нас не примјећују, већ прије представља показатељ страха режима од исправне мисије нашег покрета.

• Кроз које друштвене институције своју дјелатност обавља НАТО и како утиче на расположење грађана?

Они дјелују преко НВО у суштини филијала “Фонда за Отворено друштво“, “Фонда Рокфелер“, УСАИД-а, те амбасада западних земаља, у првом реду дипломатског представништва САД. Америчка амбасадорка заједно са амбасадорима Словачке, Словеније, Мађарске и осталих НАТО земаља константно узима учешћа на јавним скуповима, који формално носе карактер отворених дебата и дискусија. На тим скуповима по правилу никада нема заступника супротног мишљења и сви директно подржавају улазак земље у НАТО.

 Државни телевизијски канал је рецимо посебну секцију свог програма назвао је “Отворено о НАТО-у“. Резултати мониторинга који је наша организација спровела током септембра, октобра и новембра мјесеца показла је да је чак 91% тамо презентованог програма тему НАТО третирало позитивно, 2% неутрално и 7% негативно. Током читавог периода овај медиј није евидентирао нити један јавни иступ представника нашег покрета, или догађај организован од стране наше организације. На примјер на нашем протесту поводом посјете генералног Секретара НАТО Јенса Столтенберга, окупило се више људи него на било ком НАТО промотивном скупу. Међутим државни ТВ канал то наравно није приказао. 

• На који начин ви покушавате заинтересовати људе за ваш покрет? Да ли организујете посебне догађаје?

Ми располажемо веома ограниченим ресурсима. Много тога непосредно зависи од нашег ентузијазма. У датој ситуацији покушавамо организовати протесте, конференције и перформансе. Сарађујемо са Евро-азијским безбједноснисим форумом из Београда, то је веома озбиљна организација која окупља бивше генерале и активне професоре на Војној Академији у Београду (генерал Митар Ковач, генерал Радован Радиновић, генерал Спасоје Мучибабић и др.). Они на конференцијама износе војне аргументе, а ми разматрамо политичко-економске аспекте могућег приступања Црне Горе у НАТО.

• Шта су ваши аргументи?

Бомбардовање Југославије представља велики злочин НАТО-а. Лажни повод за агресију била је наводна заштита становништва Косова, што представља мањи дио територије тадашње државе. Међутим НАТО није бомбардовао само Косово, већ територију цијеле земље, мјеста стотинама километара удаљена од теритрорије Косова. Пуковник Боривоје Оровић, замјеник команданта Дренице, наделикатније борбене зоне током рата на Косову и народни херој одбране Југославије од НАТО-а, изјавио је да су  губици Војске Југославије од НАТО бомабрдовања износили између 0,5 и 0,8%.

Када је НАТО командантима постало јасно да Војску Југославије из ваздуха не могу побиједити, почели су да масовно бомбардују цивилне објекте. Срушили су тако мост у Новом Саду када је био пун људи, гађали су међународни воз “Београд – Солун“, зграду РТС-а, школе, болнице, па чак и амбасаду НР Кине. Ипак најгоре од свега била је употреба муниције са осиромашеним ураном.  

Подржаваоци НАТО-а народу презентују потпуно лажну перспективу уласка у алијансу, обечавају нова радна мјеста, инвестиције и економски процват. Хрватска од свих 28 НАТО чланица са нама најупоредивија земља, за прве четири године чланства у НАТО остврила је 4 пута мање инвестиција у поређењу са претходним четворогодиштем. Према ријечима њиховог бившег премијера Зорана Милановића, четири године чланства у НАТО пакту најтеже су од времена рата.

Чланство у НАТО не само да не представља никакву гаранцију прилива инвестиција, већ како показује примјер Бугарске може се јавити баријером инвестиционих улагања од највећег значаја. Недавно је бугарски премијер Бојко Борисов лично је признао да је био принуђен да обустави три руска енергетска пројекта, који би били веома корисни за обичне грађане Бугарске, само зато што нијесу одговарали интересима САД и НАТО у региону Балкана.

Подржаваоци НАТО-а такође увјеравају да улазак у алијансу доноси заштиту од тероризма. Најбољи примјер колико чланство у НАТО утиче на заштиту од терористичких пријетњи, представљају недавни напади у Истамбулу и Паризу. Као аргумент зашто треба да уђемо у НАТО наводи се чак и теза да смо окружени НАТО земљама. Ако погледате мапу видјећете да Црна Гора 70% државне границе дијели са Србијом и БиХ, државама које нијесу и не желе да приступе у ову војну организацију.

Нажалост ограничен простор овог интервјуа не допушта ми да наведем и друге апсурдне примјере лажне пропаганде о НАТО-у, којима нас свакодневно индоктринирају црногорски медији.

• Да ли имате подршку у Русији?

Искрено могу да кажем да се руска подршка не може упоређивати са подршком коју наши супарници добијају на западу. До ово момента наш покрет није добио никакву материјалну подршку из Русије. Примјећујем да у последње вријеме руски политичари показују нешто веће интересовање за ситуацију у Црној Гори и спремност су да саслушају наше мишљење. Депутати са којима сам се сретао подржали су наше ставове да легитимно решење о евентуалном уласку у НАТО могуће је донијети искључиво на народном референдуму.

• Због чега лидер ваше државе не жели да спроведе референдум?

Зато јер он се тог референдума и слободног изражавања народне воље веома плаши. Он на изборима увијек притисцима и злоупотребама навлачи тијесну већину, а његова реална подршка у народу никада није била већа од 30-40%. Међутим он никада ни по једном питању није имао тако слабу подршку као што је то НАТО. Изузев Албанаца не постоји ниједна друштвена група, хомогена у подршци приступању Црне Горе НАТО пакту. Рецимо анкете показују да се око 90% присталица опозиције противи се уласку у НАТО. Такође око 30% присталица Ђукановићеве владајуће партије није за улазак у ову војну алијансу, што заједно у укупној популацији Црне Горе даје више од 60% противника.

• Ђукановић се налази у власти више од 25 година. Премијер је фактички још од времена комунизма. Обично САД и Европа оштро критикују такве “дуге“ режиме. Како се према Ђукановићу односи запад? Да ли тамо власт Црне Горе сматрају примјером демократије?

Рекао бих да је примјер Црне Горе одличан примјер лицемјерног односа запада према вриједностима слободе и демократије. Још драстичнији примјер западног поимања дeмократије имате у Саудијској Арбији. Дакле ако неко извршава наређења из америчких центара моћи, тада ће ме у његовој земљи бити дозовољено да радите шта год жели. Уколико не тада постаје диктатор и против његове земље примјењују се санкције, организују обојене револуције, на крају долази на ред војна сила и окупација. То је право лице САД. Сматрам да ће запад наставити да подржава Ђукановића и даље из чисто лицемјерних и прагматичних разлога, јер њега таковог компромитованог неупоредиво је лакше контролисати од осталих.

Данас запад Црну Гору види као  државу неоколинију, у којој непосредно подржава продужетак више од 25 година дуге тираније премијера Ђукановића. Током његове власти потпуно је уништена индустрија и створена је незапосленост запрепашћујућих размјера. Готово 50% радно способног становништва нема сталан посао. Официјална статистика показује друге, сасвим нералане цифре око 14-15%. Међутим она се објављује по правилу средином августа у врху туристичке сезоне, када је тражња за сезнском радном снагом максимална. Међутим рад у туристичком сектору, углавном не траје дуже од 2-3 мјесеца.

Санкцијама Русији оскрнављена последња три вијека црногорске историје

• Зашто је Црна Гора, иако не представља чланицу ЕУ, подржала санкције против Русије?

То је урађено под притиском запада, јер је САД-у била потребна мала компезација за пропаст њихове политике у Украјини и Сирији и зато им је потребно од Русије отргнути њеног историјског савезника Црну Гору. Придруживањем Црне Горе санкцијама против Русије, оскрнављена су последња три вијека наше историје.

Црна Гора није имала бољег пријатеља од Руске империје, ми веома добро памтимо све што су руски цареви урадили за нашу земљу током ослободилачких ратова. Такође не заоборављамо изузетан интелектулани допринос бијеле емиграције нашем друштву у периоду између два рата, као ни чињеницу да је ослобођење Југославије од фашизма практично почело са наступањем Црвене армије ка Београду. Такође не заборављамо да је у периоду 2005-10. године из Русије ка Црној Гори био усмјерен значајан инвестициони потенцијал. На нашу жалост, Ђукановићева власт та средства није усмјерила на економски развитак друштва.  

• На који начин запад врши свој притисак?

Запад посједује тоне компромитујуће документације против Ђукановића, која га доводи у везу са шверцом цигарета. Те информације објавиле су хрватски магазин Национал и црногорске дневне новине ДАН. Послије ових пубиликација, убијен је 2004. године главни уредник ДАНа – Душко Јовановић. Извршилац и налагодавац убиства до данас нијесу откривени. Четири године касније исту судбину доживио је у Националов уредник Иво Пуканић.

Америка је веома заинтересована да Ђукановић побиједи и на следећим изборима. Бирократска структура НАТО не може у мандату овог сазива парламента технички примити Црну Гору у чланство. Зато је САД-у је потребно да и нови парламентарни сазив буде једнако контролисан као и актуелни, све са циљем да се избјегне народни референдум.

• Раније је Ђукановић подржавао јединствену Југославију. Зашто се његова реторика промијенила и зашто је он почео иступати за независност Црне Горе?

Слободан Милошевић је хтио завести ред у земљи, а Ђукановићу који се тада бавио шверцом цигарета то није било у интересу. Предсједник Милошевић није желио да отвори земљу за мулти-националне компаније и покушавао је да очува економску независност земље. Такође пророчки је предвидио да Кина полако постаје најмоћнија свјетска економија и настојао је да са том земљом развија најближе односе. То није било у интересу западу и зато је Слободан Милошевић био означен за непријатеља.

Запад се Ђукановићем у деведесетим послужио као савезником против Слободана Милошевића, затворио очи на шверц цигарета и Ђукановићу пружио гаранције да уколико Милошевић покуша да га смијени, НАТО би нашао повод за војну интервенцију на територији Црне Горе. Индикативно је да се Ђукановић за сво вријеме конфронтације са Слободаном Милошевићем, нити једном јавно није заложио за црногорску државну самосталност.

Послије одласка Слободана Милошевића, Ђукановић се уплашио да ће запад изгубити интерес да толерише његове криминалне активности и дошао на идеју да предложи раздвајање Црне Горе и Србије. Запад се из својих себичних стратешких интереса сагласио са тим предлогом, још један одређени период затворио очи на криминалне активности преко територије Црне Горе и подржао разбијање заједничке државе са Србијом.

Да је опстала федерална држава Србије и Црне Горе, НАТО пакту би било неупоредиво комплексније да овлада простором Балкана. Подсјетио бих да је референдум о независности из 2006. био брутлано покраден и да су на њему гласале десетине хиљада људи без законског права гласа. Већину од њих су представљали Албанци, који су гласање на реферндуму схватили као туристичку екскурзију, гдје ће имати обавезу да гласају за одвајање Црне Горе од Србије, а за узврат средствима пореских обвезника плаћени су им трошкови путовања. 

• Уколико сам вас правилно схватила на реферндума су доведени људи из других држава, да би опција независности добила више гласова?

 Да, мислим на људе који су емигрирали деценијама уназад и чланове њихових породица, који су се родили у иностранству. Према тада важећем законодавству Црне Горе, сви који у периоду дужем од двије године стално бораве ван црногорске територије аутоматски губе право гласа.

Црногорски језик безумна идеја Ђукановићeвог режима

• Током последњих 10 година у вашој земљи се појавио нови језик, који лингвисти не прихватају јединствено. На основу чега је он дефинисан као посебан језик?

Такозвани црногорски језик представља безумну идеју наше власти. У вријеме Краљевине Црне Горе у уставу је било наведено да језик којим Црногорци говоре назива српски. У то вријеме у школама су се изучавали предмети српски језик и српска историја, а у уџбеницима географије стајало је да Срби представљају  црногорску популацију. Наш владика – господар и опште признати највећи јужно-словенски пјесник, Петар II Петровић Његош, истицао је у својим дјелима да је он Србин који пише на српском језику.

Да покушам да приближим вашим читаоцима, разлика између српског и тога што режим Ђукановића назива црногорским језиком, одговара разлици у дијалекту руског језика грађанина Москве и грађанина Ростова на Дону. Наравно то не смета нашој власти да промовише посебан црногорски језик, међутим упркос силним притисцима тек око 30% популације на претходном попису навело је црногорски као свој матерњи језик.

• Да ли ви себе сматрате Србином, или Црногорцем?

Ја коријене свог националног опредељања налазим у историји Црне Горе, вишевјековној борби за слободу од турског ропства, историји из времена Светог Петра Цетињског, Његоша, владавини књаза Данила и краља Николе. Никада нећу допустити да на моје национално опредељење утиче Ђукановићев шверц цигарета из 90-тих година прошлог вијека.

• Вратимо се Русији и НАТО. Послије референдума у Црној Гори, Србија је изгубила излаз на Јадранско море. Да ли је то био још један корак ослабити Србију, али и Црну Гору, као традиционалне савезнике Русије? Какви се уопште геостратешки циљеве покушавају остварити?

 Историјски Црна Гора је најближи савезник Русије, не Србија. Када је краљ Никола I дошао у Русију, цар Александар III означио га је као најискренијег пријатеља Русије. У вријеме руско-јапанског рата 1904-05, хиљаде Црногораца било је спремно да ратује на далеко-источном фронту, а император Николај II Црну Гору је окарактерисао као “јединог пријатеља Русије“. Такви су некадa били односи између Црне Горе и Русије.

Нажалост последњих шест година Ђукановићева влада покушава обесмислити ове историјске везе. Уколико наредне године Црне Гора буде увучена у НАТО, слиједи повећање притисака Републику Српску, дио БиХ која држи јаку анти НАТО позицију и која непосредно блокира улазак ове државе у западну војну алијансу. Милорад Додик, предсједник Републике Српске бори се као лав и он представља једниственог државника на Балкану кога Американци постојано клевећу и прљавим поступцима покушавају оборити са власти.

Послије тога могућ је притисак на Грчку да дозволи пријем Македоније у НАТО, која она због спора око имена годинама блокира. Кроз неких 4-5 година дошло би до притиска на Србију да приступи НАТО-у, у том моменту са свих страна окружене чланицама западне алијансе. Подвукао бих да зауставањем ширења НАТО-а на примјеру Црне Горе, државе гдје се 65% популације томе противи, аутоматски била сачувана аутономија Републике Српске и питање уласка Србије у НАТО никада не би дошло на дневни ред.  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: