Дамјановић: Ђукановић даје алиби Тачију за стравичне злочине

Шеф Посланичког клуба СНП-а Александар Дамјановић оцијенио је, у интервјуу за портал ИН4С, да званична Подгорица, позивом за посјету, унапријед даје алиби Хашиму Тачију, који се повезује са најтежим ратним злочинима.

Он је указао да посјета Тачија свакако неће бити добро примљена код већине црногорских грађана.

„Не улазећи у мотиве позива, сматрам да се у тренутку када је у току формирање трибунала за ратне злочине над српским и црногорским становништвом током рата на Косову и Метохији и када још нису објављени резултати истраге трговине органима поводом налаза господина Мартија – на својеврстан начин од црногорске стране Тачију унапријед даје одређени алиби“, навео је Дамјановић.

Према његовим ријечима, сваки дан останка на власти садашње владајуће гарнитуре скупо кошта Црну Гору у сваком погледу.

Говорећи о опозиционој сарадњи, Дамјановић је казао да наредни кораци морају бити добро осмишљени, од идеје прелазне владе која би припремила опште изборе, као и идеје народног протеста.

Он сматра да би грађани Црне Горе, када је у питању НАТО, на референдуму требало да се изјасне о два јасна и једноставна питања.

„Дакле једно питање – да ли смо за пуноправно чланство Црне Горе у НАТО, а друго – да ли смо за Црну Гору војно неутралну државу.Увјерен сам да и кључни међународни партнери Црне Горе не би имали ништа против директног одлучивања грађана које би било којој одлуци дало пуни легитимитет. Доношење овако крупне одлуке силом тренутног броја посланика у Скупштини Црне Горе не би било ни мало добро за Црну Гору“, истакао је Дамјановић.

Црну Гору очекује долазак Хашима Тачија, уз чије име се везују најстравичнији ратни злочини. Како коментаришете ту посјету?

„Најављена посјета Хашима Тачија, који ваљда долази на позив црногорског министра вањских послова свакако неће бити добро примљена код већине црногорских грађана. Не улазећи у мотиве позива сматрам да се у тренутку када је у току формирање трибунала за ратне злочине над српским и црногорским становништвом током рата на Косову и Метохији и када још нису објављени резултати истраге трговине органима, поводом налаза господина Мартија, на својеврстан начин од црногорске стране госту унапријед даје одређени алиби. Ово из разлога што се име Хашима Тачија помиње у вези са ратним злочинима и могућим оптужницама које ће бити подигнуте. Зато би за праве мотиве позивара из црногорске Владе, како оних формалних, тако и сакривених, требало питати исте“

Коцкарском економијом до пропасти

Оцијенили сте да је економска политика Владе Црне Горе коцкарска. Не чини ли Вам се да је, када је ауто-пут у питању, улог превелик, односно да читава Црна Гора може отићи под добош?

„Са постојећим, растућим јавним и приватним дугом, као и начином на који Влада води економску политику Црна Гора је и без пројекта ауто-пута такорећи под добош. Понављам да је за актуелну власт најава пројекта о ауто-путу, па и припрема за његову градњу, политички профитабилна прича,али ће његова евентуална градња за сву Црну Гору бити економски веома ризичан и свакако неизвјестан посао. Осим што усвојени Закон о ауто-путу, као и уговор о градњи са економско-финансијског аспекта нијесу у потребној мјери заштитили интересе црногорске стране, и што се у посао улази само на основу идејног пројекта, кључни ризик јесу јавне финансије које ће бити преоптерећене трошковима градње. Не смијемо ни помислити шта се све може догодити у случају прекорачења рокова градње,или планираних трошкова,односно промјена у кључним уговореним параметрима, попут односа долара и евра, или промјена пореске политике. Подсјетићу на чињеницу да је недавно грађени ауто-пут у Албанији коштао 70% више него што је првобитно планирано“.

Иако је политичка ситуација у Црној Гори крајње напета, а социјална на ивици издрживости, ипак не долази до укупних промјена у држави. Мислите ли да је зрело за смјену власти и шта даље одлагање тог чина доноси?

„Да би Црна Гора изашла из зачараног круга економске стагнације, пада животног стандарда и раста сиве економије, неминовне су крупне промјене економске политике, пуна демонополизација, борба против корупције и неформалних бизнис центара моћи блиских појединцима из врха власти. Тих промјена, опет не може бити без политичког преокрета јер ниједна власт, па ни ова црногорска, неће сама добровољно мијењати систем рођачко-кумовске економије који је дуготрајно успостављан доносећи профит малом броју привилегованих. Зато је због будућности државе, због њене социјално-економске кохезије, због потребе сигурне перспективе младих нараштаја неопходно мијењати и, садашњу ДПС-СДП власт, а још више наметнути начин владања. Останак на власти садашњих “случајних партнера” осим што кошта по џепу грађане, коштаће и много више напора да се, након њиховог одласка, од Црне Горе коначно направи здраво друштво, у коме се цијене рад и знање, а не “познавање” и нерад“. .

Опозиционе сујете оставити по страни

Има ли садашња опозиција, укључујући и СНП, капацитет да изврши промјену актуелне власти и шта је, по Вашем мишљењу, потребно промијенити унутар саме опозиције? Да ли лично подржавате уличне протесте као начин да се дође до смјене власти?

„Црногорској опозицији је потребно међусобно повјерење и стављање бројних личних лидерских сујета по страни. Добродошла су свакако и нова лица или политички субјекти на опозиционој сцени, као и озбиљни договори и координирани наступи, нарочито у државном и локалним парламентима. Сви досадашњи покушаји тзв.обједињавања опозиције долазили су од структура које су формално неполитичне са јасно артикулисаним личним, али и идеолошким интересима, који су жестоко медијски промовисани, често и на уштрб интереса већине грађана или читавих народа у Црној Гори. О томе је и мој уважени колега Андрија Мандић управо недавно и дао добру анализу на овом Порталу. Таквим “посредницима” се треба захвалити и будуће опозиционе договоре и савезе градити на чистим и јасним идеолошким позицијама, да се не би десило да рецимо СНП и њој идеолошки блиски политички субјекти на својим леђима доведу на власт “другу страну медаље” актуелних власти. Зато наредни кораци морају бити добро осмишљени, од идеје прелазне владе која би припремила опште изборе, као и идеје народног протеста, до политичких акција оних субјеката који дијеле сличне ставове, попут залагања да се одлука о чланству у НАТО мора донијети искључиво на фер и демократски припремљеном референдуму“.

Неспорно је да сте често били на удару разних НВО структура, а извјесну сумњу на Вас су бацале и остале опозиционе странке. Који су мотиви за тако нешто?

„Као што сте рекли, било па прошло, уз опаску да се од неколико хиљада НВО-а, односно десетина веома кредибилних и релевантних ради о једној јединој структури, која је провидним лажима и гнусним клеветама, чији сам и сам био мета, урушила идеју протеста од прије двије и по године. Но вријеме је мајсторско решето, и о тој веома опскурној структури не бих више трошио простор у цијењеном Порталу. Што се тиче несугласица са појединим опозиционим колегама, њих је било и биће нарочито са оним структурама које су на дијаметрално супротном идеолошком спектру од мог поимања црногорске збиље и који се по томе не разликују од актуелне власти. Ту прије свега мислим на оне структуре из политичког и медијског-бизнис спектра које би да буду власт умјесто власти, а ни за јоту рецимо не би промијенили дискриминаторски однос према српској цркви, српском језику, или се са властима у потпуности слажу око њених спољнополитичких приоритета попут приступања НАТО-пакту или глупих и штетних санкција према Русији. Опозициона сарадња није вријеђање и клеветање колега по Фејсбуку и лупетање свакојаких глупости већ један сложен задатак, који тражи и озбиљност и спремност на компромис и одређена одрицања. Један од начина да се покаже та озбиљност јесте да прије свега опозициони функционери и политички изложени појединци из медијског и цивилног сектора јавно прикажу своју имовину и докажу је у легалним, опорезивим приходима, па са таквим капиталом личног примјера пред грађанима, то исто још снажније тражимо од носилаца власти и њихових финансијера“.

Одбранити српски језик и цркву

Све оно што симболизује српски идентитет Црне Горе већ извјесно вријеме пролази кроз голготу. На који начин је то стање могуће зауставити и да ли СНП довољно ради на томе?

„СНП и њој блиски идеолошки субјекти у опозицији морају бранити идентитет традиционалне Црне Горе, њен српски језик и српску цркву од дугогодишње дискриминације увијек и на сваком мјесту, у Скупштини, локалним парламентима, у јавним наступима, у разговорима са грађанима и страним званичницима. Дакле активно, а не само на ријечима. Свакако у мјери наше политичке моћи коју често потцјењујемо. На томе се може и мора радити много више и организованије. Ћирилично писмо је скоро затријето у Црној Гори, колевци ћирилице, прекраја се наша часна историја, подмећу се провидни фалсификати, полако,али сигурно покушава да се измјеном образовних програма утиче на свијест младих нараштаја. Економиста сам, и лошу економску ситуацију и неодговорну економску политику Владе сматрам највећом пријетњом по грађане, али пријетња прекрајања идентитета и стварања тзв.модерне Црне Горе кроз дискриминацију оних вриједности на којима је Црна Гора постала и опстала није ништа мање опасна“.

Актуелна власт у Црној Гори као спас нуди НАТО загрљај и што већи отклон од „мрске“ Русије. Да ли је приликом доношења одлуке о евентуалном чланству у НАТО могуће заобићи консултовање народне воље на референдуму и шта би то значило?

„Апсолутно да је за тако крупну одлуку неопходно питати грађане Црне Горе на фер референдуму. Око тога се некако стидљиво говори и унутар оног дијела опозиционог спектра који подржава идеју референдума. Политичку борбу за референдум већ треба отпочети имајући у виду факторе времена и међународних околности. СНП свакако мора бити један од водећих политичких субјеката који промовише референдумско изјашњавање, нарочито имајући у виду да је то једна од одредница нашег партијског Програма. Можда је преурањено за операционализацију идеје на који би начин требало организовати изјашњавање грађана, али сам слободан да управо на вашем Порталу изнесем идеју о томе да би на референдуму обавезно морала бити два јасна и једноставна питања за грађане којима не би требало ускратити избор. Дакле једно питање да ли смо за пуноправно чланство Црне Горе у НАТО, а друго да ли смо за Црну Гору војно неутралну државу.Увјерен сам да и кључни међународни партнери Црне Горе не би имали ништа против директног одлучивања грађана које би било којој одлуци дало пуни легитимитет. Доношење овако крупне одлуке силом тренутног броја посланика у Скупштини Црне Горе не би било ни мало добро за Црну Гору“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: