Дабогда живео као Срби на Косову!
1 min readКажу да сваки човек за живота има само једну велику жељу, али исто тако стара пословица упозорава — пази шта желиш, јер може и да ти се испуни.
Шеф Националног савета Албанаца у Србији Јонуз Муслију јесте, слободно се може рећи, човек са само једном жељом — да Албанци на југу Србије имају иста права као Срби на Косову и Метохији. То је бар став који је изнео пред члановима Комисије за мониторинг Савета Европе уз опаску да Србија не може ка ЕУ док су права Албанаца угрожена.
И у праву је! Ево каква права уживају Срби на Космету.
У Европи не постоји ниједан једини народ који живи онако како живе Срби на Косову и Метохији. Ту привилегију да живиш у сопственом дому као у затвору, да ти комшија украде, отме трактор, дрва, краву, запали сено, кућу, а да не одговара за то — нема нико.
Тешко да на овом континенту ико сем Срба са Космета може да се похвали да живи у енклавама усред Европе, да не сме да говори свој језик у продавници, да му деца никада нису била у главном граду наше јужне српске покрајине, Косова и Метохије, Приштини. Нико, па ни Албанци са југа Србије немају ту привилегију као Срби са Косова да им деца у школу иду у пратњи војника наоружаних до зуба.
Нема шансе ни да им неко ускрати било какво „право“, па ни „право“ да комшија на његовом плацу сазида кућу. Нема потребе да говоримо о томе да су сународници Срба на Косову и Метохији увек и у сваком моменту спремни да својим комшијама приреде „ватромет“, као што су то Албанци урадили Србима, рецимо, 2004. године.
Муслијуа све ово наравно боли. Тешко је, заиста је тешко ући у српску шуму да је посечеш док се власник те исте смрзава јер не би да се замера комшији и да му стаје на нишан. Нема говора о томе да шефу Националног савета Албанаца у Србији не засмета чињеница да је Србима на Косову забрањено да се зову Србима.
Нема збора да није срећан што Срби на КиМ не живе ни у градовима, ни варошицама, већ на селима, јер сви знамо колико је смог штетан. Ни чињеница да су некима од њих контејнери дом просто није у реду. Јер, где је ту реципроцитет? Док Албанци из Прешева, Бујановца или Медвеђе уживају у благодетима 21. века — струји, води, интернету, клима-уређајима, Срби имају могућност да се гурају у лименим кутијама. А здравство?
Па зар су Србима на Космету потребне болнице и савремени медикаменти?! Шта фали ако Србин из Призрена иде на други крај код лекара, у Штрпце! Ипак је то привилегија. Зар не?! Зато, заиста, ако правда постоји, Савет Европе или сам ЕУ, и Америка, треба да учине све оно што је у њиховој моћи да Муслијуу испуне жељу. Да и Албанци са Косова живе привилеговано као Срби на Космету.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srbi na Kosovu ne smiju glasno ni da udahnu vazduh, a Albanci i Bošnjaci ovdje masovno marširaju sa neprijateljskim zastavama na kojima je Crna Gora ili dio „velike Albanije“ ili povampirenog Erdoganovog „Osmanskog carstva“! To ovdašnjim vlastima ni najmanje ne smeta, naprotiv, oni to podržavaju! To ne zaslužuje ni prezir!
Zacuce se srbska truba sa kosova. Bice opet srbsko. Samo da ovi ne potpisu i konaxno priznanje, a ne bi trebalo, tj ne bi smijeli. Ipak bi to bila kap koja preliva punu casu.
Sram da bude svakog ko se zalaze za eu i nato. Sram i stid, i malo da mu bude. I ko jos uvijek vidi u titu i njegovom dobu olicenje pravde i slobode, isto u cosak na dobru turu stida i srama. Kukala vi mati