Да уђе у записник
1 min readЧуди ме мир којим заробљеници скрајнутих европских географија подносе благостање новог свјетског поретка.
Више немам никакву дилему да ли номинални владари Србије и Црне Горе желе добро народу и народностима Србије и Црне Горе.
Јер не желе.
Паре преводе у моћ – ти наши – и обратно, моћ преводе у паре. Славна историја, слободарска традиција, боља будућност наше дјеце… фразе су на њиховим тоалет-папирима.
Наше „демократски изабране“ квислинге повлаче конци владара што нису изнад облака, како би се очекивало у луткарском позоришту, јер је свјетска власт метафизично зла, те тако наше предсједнике и премијере, или обратно, повлаче за ноге, руке и језике ужареним ужадима – одоздо.
Од мора до Дунава људи доброг слуха чују како се нешто страшно дешава на 1657. м високом ловћенском Језерском врху. То се кости Петра II Петровића Његоша окрећу у гробу. Црна је Гора прешла црвену линију када је идеолошки постала Монтенегро, другу – када је забила нож у леђа Србији и Русији у пупак. Прелазак треће и финалне црвене линије сасвим је могућ након уласка Монтенегра у Нато: армирањем границе између Србије и Црне Горе, те истрагом црногорско-приморских Срба.
А ми што ћемо, и са киме ћемо? Мало је руках, и мала је наша снага. Београд, који је све вријеме могао да буде на морској води, једном је ногом сад стао српском сељаку за врат, а другом ушао у Нато чизму.
Чуди ме мир којим заробљеници скрајнутих европских географија живе док се поново мијешају глобалне карте.
Можда се то што слиједи неће звати Трећи свјетски рат, можда то неће бити општи, нуклеарни, можда неће отпочети блицкригом хиљада и хиљада испаљених ракета на Анакондиним загрљајем стегнуту Русију, али знам да ће онај ко мисли попут Николе Маловића бити подривач Србије и Црне Горе, издајник и непријатељ народа…
Зарад оних који ће се по ослобођењу пак дичити слободарским духом,
Молим да текст чији је поднаслов Монтенегро & НАТО, уђе у записник…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Ništa nam se desiti neće što već nije!
… Ako ćemo i sjutra ponovo da mremo, opet ćemo da živimo, Srbi!
Srbi smo mi, smrti nama nema!
… Sproću svake crvjene linije!
Uprkos svakoj njoj.
постоји, у техници, принцип да топлота прелази са топлијег тела на хладније, не може хладноћа да пређе са хладнијег тела на топлије
Тако је то Бог одредио
Кајмакчалан, Алекса Шантић
Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!
Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.
Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве –
Србине, стани! Овде леже они!
Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!
„бихевиоризам“
…“је „јака“ грана психологије која је остварила практичну доминацију у психолошкој теорији. Значење појма бихевиоризам потиче од енглеске речи behavior(понашање) које се дефинише као „свака акција појединца укључујући и оне подложне посматрању, мерљиве психолошке промене, когнитивне (свесне) слике, фантазије и емоције“. Грану су усавршили Иван Павлов, Џон Б. Вотсон и други, међу којима је најзначајнији Барус Фредерик Скинер. Наиме, ова теорија тврди да су многа маладаптивна понашања, у делу или целини, стечена кроз процес учења и могу се потенцијално „одучити“. Зато класичан бихевиоризам у обзир узима само доказе који се могу мерити као реакција на стимулусе и не занимају га идеје и емоционалноискуство…“
циљ је „пожељно понашање“, „УПОТРЕБЉИВОСТ“
Вера и Идеја не улазе у подручје интересовања ове науке и НИСУ ПОЖЕЉНЕ. Тако да Дарвин савршено паше и објашњава „човека“…
о ситуационом понашању, један експеримент
уколико узмете групу мајмуна, и поставите у простор где ће да бораве, кавез, и одредите место које „не сме да се користи“, рецимо, уздигнуту од осталог простора, грану, и пустите их да имају неометане активности, а одржавате под пажњом забрањену грану, при чему свако кориштење гране од стране било ког из групе кажњавате батинама, …тако, остало, у храњењу, спавању, активностима, не ометате… након извесног времена мајмуни сами између себе почињу да туку оног који се дохвата гране, … почињете, временом, да мењате једног по једног мајмуна из групе, уводећи нову јединку уместо претходника, укупна бројност у групи се не мења… у једном моменту имате групу коју сачињавају јединке од којих ни једна није била у стартној групи а сви туку оног који се дохвата гране…
образовно-васпитни систем ЗАЈЕДНИЦЕ је постављен на овим основама, уколико не подстиче духовни развој уз материјално сазнање
е, ТО је наш проблем
…“Uvijek sam bio pametno dijete
tako kazu
prao zubice prije rucka rukice
za mamine goste
ucio pjesmice
i sta
Uvijek sam bio pametan momak
и још сам увијек…“
Радан, РТС
https://www.youtube.com/watch?v=2Y3bE3mBt_M
Село и Деца
https://www.youtube.com/watch?v=xX1VQIk_1ec
Мирослав Мика Антић, Влајко
https://www.youtube.com/watch?v=9p4JQXk9Mns
The Italian Man Who Went To Malta [FULL VERSION]
https://www.youtube.com/watch?v=JAFQFvSPhQ8
RENATO CAROSONE – TU VUO’ FA’ L’AMERICANO
https://www.youtube.com/watch?v=dnYX5yIJfdU
Герхард Газеман 1888 – 1948 – О ЦРНОГОРЦИМА – Њемачки слависта Герхард Геземан (1888-1948 у свом ратном дневнику писаном при одступању са српском војском преко Албаније 1915. и 1916. пише: „Они су изванредно добри Срби. Њихово српско национално осјећање и национална свијест несумњиви су као код Шумадинаца или босанских револуционара. Кад хоће да повуку црту при разликовању између себе и других Срба, то сигурно није политичке природе већ црта која одваја патријархалне староплеменске од модернизованих колониста. Цијела Краљевина Србија до 1912. је земља насељеника…Једина разлика коју Црногорци између себе и ,других’ истичу јесте: да су они ,бољи Срби’, још бољи Срби него други…“
Е сада Чех о црногорцима 40 година прије Герхарда а штампано 1876 год:
„Црногорци су углавном језика и народности српске, а вјероисповести православне. Питаш ли га за вјеру одговориће Црногорац да је „Србин“. Питаш ли га за народност, одговориће да је „Црногорац“.“
“ Прелазак треће и финалне црвене линије сасвим је могућ након уласка Монтенегра у Нато: армирањем границе између Србије и Црне Горе, те истрагом црногорско-приморских Срба“.
Капитална мисао.
Треба бити тоталан идиот па не увидјети да је наведено логичан наставак у даљем изопачењу бића Црне Горе,сада и званично,најљепше НАТО планине.
Не,него ће све да се заустави дозвољавајући могућност поправке тамо гдје поправке више нема.
Неће.
Што је најперверзније,није овај нараштај Срба у ЦГ,никакав каакв јесте,тај који је мета те „истраге“ већ нараштај који наилази,тачније српска дјеца чији је процес асимилације у црногорском систему образовања увелико отпочео.
И сви се праве као да се ништа не догађа,и као да се ништа није промјенило.
А јесте и хоће.
Паметном доста.
Браво.
Зора Бокшан, рођена Танурџић,
…“Рођена је 2. октобра 1930. године у селу Мол, општина Ада, Краљевина Југославија. У Молу је завршила три разреда основне школе а четврти разред у Новом Саду. Иако у врло сиромашним приликама за време окупације, јер је њен отац као српски добровољац и носилац Карађорђеве звезде морао да напусти службу и емигрира у Србију, успела је да заврши три разреда српске гимназије, такође у Новом Саду. Школовање је наставила после рата и матурирала 1948. године. Затим је завршила Вишу зубарску школу у Новом Саду и две године радила као зубар. Од 1952. до 1957. године завршила је Позоришну академију Београдског универзитета у класи чувеног редитеља и професора др Хуга Клајна, а у Сомборском позоришту дипломирала је са оценом 10 режијом позоришне представе „Кућа на углу…“
да послушамо ову жену, разговор данас, јутрос
https://www.youtube.com/watch?v=HGtb4c2VAls
Прелазак треће и финалне црвене линије сасвим је могућ након уласка Монтенегра у Нато: армирањем границе између Србије и Црне Горе, те истрагом црногорско-приморских Срба.
Суштина!
+Слава Теби Христе Боже, надо наша!
о Степинцу расправа неких дана……
његова Чиста католичка акција, окупљајући и водећи латински свет, постајући оквир и дајући модел функционисања код латина на свакодневном нивоу по свим практичним питањима живота, је друго име за живо биће те социјалне групе под окриљем Цркве папске-одатле крећу извођачи радова у свим облицима геноцида, а са учешћем и знањем свих друштвених слојева са својим социјалним функцијама, са јасном свешћу о томе у свакој латинској кући. Данас. То „ради“.
, а колико се међу Србима уопште зна о томе?
Срећнији пут би био, идући редом, истина-покајање-опрост-сећање и незаборав
Али,
латини имају формирану свест о некажњеном, а реално награђеном геноциду. Више пута. Католичење је константан и паралелан процес. Тренутно интезивно раде на тровању своје омладине и уместо истине сервирају мржњу погану и темеље за нови рат. Неће истину и покајање, да им опростимо и сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо.
Ћераћемо се, значи.
+ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ, Јован Дучић
Стрељају и сад на свим пољима,
Поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима,
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре —
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су са крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили —
Ora pro nobis хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље мртвих преброји…
1943.
(„Американски Србобран“,
13. септембра 1943)
добронамеран, брат, поручује
http://ruskline.ru/news_rl/2017/04/28/kogda_ischezayut_granicy_kompromissa_gotovy_li_pravoslavnye_opravdat_palachej_novomuchenikov/
https://stanjestvari.com/2017/05/27/tihomirov-nadbiskup-genocida/#more-38557
…“Православни Срби немају само огромне градове зверски убијених Срба под земљом, видимо да су то грандиозни градови живих душа на Небесима. Да се историја не би понављала, из ње се морају извлачити поуке. Срби морају поштовати своје умрле који су убијани само зато што су били православни хришћани. Но, то поштовање својих жртава мора да прати сазнање да смо ми православни хришћани, светлост свету и да је свакако боље бити на страни страдалих због Христа, него на страни убица хришћана. Ако то знамо, онда знамо и да нисмо сами и немоћни – уз нас је непобедива војска српских светитеља и мученика у Небеској Србији – уколико их се не одрекнемо…“
ИСТО је свугде где крену паписти …у Тарасу Буљби Николај Гогољ је описао исте душмане на браћу Русе, Малорусију, исти простор и исто оно што се данас дешава на Украјини…
+Посвящается тем, кто не забыл, что такое братство наше
https://www.youtube.com/watch?v=DRGgaawYRrk
Крај рата, филм у режији Драгана Кресоја, сценарио је писао Гордан Михић по идеји Бранка Балетића, 1984. године
https://www.youtube.com/watch?v=hcHy7YKLxEg
Маловић је један од оних ријетких а свевриједних, који су со овом народу безукусном.
nikola, gojko te pali,ne postiji srpsko primjorje, nema okupiranog montenegra
то за њих, а шта ћемо ми, који осећамо да ХОЋЕМО ДА БУДЕМО ЉУДИ …
https://stanjestvari.com/2017/06/05/razmisljanje-na-rodjendan-crkve/
…“Тамо где нема заједничког кретања, заједничког циља и заједничког сагледавања препрека на путу ка том циљу, нужно долази до замене смислених поступака унутрашњим сукобима који (`утешно’) симулирају кретање…
…Добро знамо да не може бити православне државе и политике, православне економије, православне науке, посветимо се озбиљно и одговорно откривању православних политичара, православних економиста, православних научника и уметника, и дајмо им поверење и одговорност. Уз будно праћење и помоћ. Откријмо поново своју мисију и обавезу служења ширем кругу. Пронађимо практичне могућности да верујући људи живе Литургијом између недеље и недеље. То ће бити корисно ма која опција глобалних процеса да код нас претегне…
А живимо утопљени у цивилизацију која нам непрекидно шапће на уво – „превелике жртве су непотребне“. „Све то може да се реши и паметно, без непотребног жртвовања“…
А шта су „превелике жртве“ – то ће увек остати сваком од нас да одлучи.
За своја уверења морамо да поднесемо и понеку ЖРТВУ, то ништа не може да промени. Никаква памет. Увек је било и биће…“
…“На неки чудесан начин сви ови проблеми садржани су уАпокалипси. Апокалипса – то је на крају крајева, прича о судбини. О судбини човека који је, као Личност, неодвојив од друштва. Када природа спашава врсту од изумирања, тада животиње не осећају драму постојања, опстанка. Пошто човек бира сам свој пут захваљујући слободи воље, он не може да спаси све људе, него може да спаси само себе. Баш зато он може да спасе друге. Ми не знамо шта је то љубав, ми се са ужасним омаловажавањем односимо према себи самима. Ми неправилно схватамо шта значи волети самога себе, чак се и устручавамо од овог појма. Зато што мислимо да волети самог себе значи бити егоиста. То је грешка. Зато што је ЉУБАВ – ЖРТВА. У том смислу, да је човек не осећа – ово може да примети са стране треће лице. И ви, наравно знате ово, јер је речено: љуби ближњег свога као самога себе. То јест, волети самога себе као да је основа осећања, мерило. И не само зато што је човек постао свестан себе и смисла свог живота него такође и зато што увек треба почињати од самог себе…“
http://tarkovskiy.su/texty/Tarkovskiy/Slovo.html
(српски превод, није добар)
http://patriot.rs/andrej-tarkovski-slovo-o-apokalipsi/
„Спасение из лужи“Тарковский – фильм Ностальгия
https://www.youtube.com/watch?v=6LLKueUuDCI
…“трпеза је једна и прадједу и унуку …будуће се решава сада…“
Огледало, Тарковски, део кадрова из филмског журнала
https://www.youtube.com/watch?v=VYeaskp55Pk
Генијално, свака част Никола. Твоје јављање са српског приморја је још једна потврда да слобода живи у окупираном Монтенегру. Свакодневно ћемо подсјећати издајничку багру на њихов чин велеиздаје и наше постојање.