Да се не заборави: У Брежанима код Сребренице обиљежено 25 година од страдања Срба

У сребреничком селу Брежани данас је служен парастос за 32-оје Срба које су прије 25 година, 30. јуна 1992. године убили муслимански војници из Сребренице и околних села.

На споменик страдалим, који су након рата подигли преживјели мјештани Брежана, цвијеће су положиле делегације Скупштине општине Сребреница, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила ове општине.

За овај злочин, као ни за остале злочине над Србима сребреничког краја, још нико није одговорао.

Муслимански војници из Сребренице напали су Брежане у рану зору 30. јуна 1992. године и побили цивиле на њиховим огњиштима.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранислав Васиљевић рекао је да се у Брежанима десио стравичан злочин над српским народом, те да је болно што за то нико није одговарао.

„Ово је један у низу злочина почињених над Србима овог краја који је прошао без казне“, нагласио је Васиљевић.

Он каже да се неће одустати од борбе за истину и правду и да ће судови у БиХ морати да прихвате чињеницу да је на подручју Сребренице страдао и српски народ, а не само бошњачки.

Васиљевић истиче да различити аршини и неравноправан однос Тужилаштва и Суда БиХ према жртвама уносе неповјерење у институције БиХ, погоршавају међунационалне односе и спречавају изношење истине о ратним збивањима и српским страдањима.

„Без тога нема помирења и повјерења међу народима“, каже Васиљевић.

Он наводи да су муслимански војници убијали жене, дјецу и старце с циљем да протјерају српско становништво са овог подручја и етнички очисте општину Сребреница.

„Хашки трибунал и правосуђе БиХ, који су очито формирани да само суде Србима, мораће да почну да процесуирају и починиоце злочина у Брежанима и другим српским селима око Сребренице и Братунца“, каже Васиљевић.

Он истиче да се зна ко су жртве, када су и како убијене, те ко су починиоци злочина.

„На Тужилштву БиХ је да то документује и подигне оптужницу, те да нађе доказе уколико их евентуално нема довољно, а не да процјењује да нема довољно доказа за подизање оптужница, што је срамота правосуђа и невиђено лицемјерство“, рекао је Васиљевић.

Мјештанин Брежана Обрадин Балчаковић присјетио се како је прије 25 године тешко рањеног брата Живорада пет сати вукао кроз шуму да би га спасао од смрти.

„Било је страшно. Пуцало је са свих страна. Од пуцњаве, урлика, викања, галаме и лупања разним предметима створила се несношљива бука. Упадали су у куће и клали, убијали или палили живе људе у кућама“, присјећа се Балчаковић.

Он каже да су муслимански војници неке мјештане Брежана ухватили и одвели живе, те да се они још воде као нестали.

„То је случај са мојим дједом Станком Милошевићем и глувонијемим Гостаном и Крстином Лазић. Упркос свим напорима и тражењу, никада нису откривени њихови посмертни остаци, нити је ко одговарао за злочин у овом и осталим српским селима у сребреничкој општини“, истиче Балчаковић.

Он указује да то уноси додатни револт, сумњу и неповјерење у институције БиХ и онемогућава процес међунационалног помирења и стварања повјерења.

Милева Ранкић преживјела је напад на Брежане, али је тог дана остала без синова: двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.

Милева је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стићи Божија правда умјесто земаљске неправде.

„Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину дјецу многих Српкиња“, прича Ранкићева.

Преживјели овог масакра причају да су муслиманске снаге најприје опколиле село и почеле да пуцају, а потом су убиле све које су стигли.

Под окриљем ноћи и јутарње магле, те захваљујући познавању терена неки мјештани су успјели да побјегну у околне шумарке или да се сакрију у селу и неким шикарама.

Тако сакривени гледали су свирепа убиства недужног становништва, као и мучење, масакрирање и спаљивање заробљених, који су умирали у највећим мукама.

Најстарија жртва тог масакра био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић. Међу убијенима било је и пет жена.

Село Брежани, као и остала села у Подрињу у која су упале муслиманске снаге, у потпуности је опљачкано и спаљено, а више од половине кућа још није обновљено.

У Брежанима данас живи свега педесетак становника, док их је прије рата било десет пута више.

Срна,Искра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: