ИН4С

ИН4С портал

Да нијесам чији сам не бих завршио на суду

Или­ја Ман­дић, син пред­сјед­ни­ка Но­ве срп­ске де­мо­кра­ти­је, из­но­се­ћи обра­ну пред су­ди­јом ка­зао је да оште­ће­ног Ј.Ј. ни­је уда­рио ме­тал­ном шип­ком, већ пе­сни­цом и то ка­ко би се од­бра­нио.

Osnovni SUD tabla

Ман­ди­ћу се у Основ­ном су­ду у Под­го­ри­ци су­ди за кри­вич­но дје­ло на­но­ше­ње ла­ке тје­ле­сне по­вре­де. Основ­ни др­жав­ни ту­жа­лац те­ре­ти Ман­ди­ћа да је у ма­ју ове го­ди­не на­нио ла­ку тје­ле­сну по­вре­ду ма­ло­љет­ном Ј.Ј,, си­ну по­ли­циј­ског слу­жбе­ни­ка С. Јан­ко­ви­ћа, та­ко што га је уда­рио ме­тал­ном шип­ком, што је оп­ту­же­ни ју­че не­ги­рао.

Он је у из­ја­ви на­гла­сио да ни­је ни­ка­квим пред­ме­том уда­рао ма­ло­љет­ног Ј.Ј., већ да га је ура­дио ша­ком ка­да је по­ми­слио да овај на­ср­ће на ње­га, да су та­да раз­ми­је­ни­ли по не­ко­ли­ко уда­ра­ца и, гу­ра­ју­ћи се за­јед­но, па­ли на тло. Ман­дић је на­гла­сио да су се од­мах на­кон кон­флик­та он и Ј.Ј. по­ми­ри­ли и да га је чак он сво­јим ауто­мо­би­лом по­ве­зао до бли­зу ње­го­ве ку­ће. Ман­дић ка­же да ни­је оче­ки­вао да ће на­кон то­га чи­та­ва ствар за­вр­ши­ти на су­ду, јер је то, у су­шти­ни, би­ла сва­ђа са не­ко­ли­ке огре­бо­ти­не ко­је су за­до­би­ли обо­ји­ца, ка­квих сва­ко­днев­но има у Под­го­ри­ци а ко­ји­ма се не ба­ве по­ли­ци­ја, ту­жи­ла­штво и ме­ди­ји.

ilija mandic

Као ма­ло­љет­ник Или­ја Ман­дић је 2012. го­ди­не, на­кон ко­лек­тив­не ту­че ђа­ка у дво­ри­шту под­го­рич­ке гим­на­зи­је, оп­ту­жен за уби­ство у по­ку­ша­ју. У ври­је­ме тра­ја­ња при­тво­ра Или­је Ман­ди­ћа у ре­дак­ци­ју на­шег ли­ста до­шао је Бо­бан За­јић, уче­сник ту­че и је­ди­ни свје­док про­тив Ман­ди­ћа, ко­ји је твр­дио да је у по­ли­ци­ји и ту­жи­ла­штву дао из­ја­ву под при­ти­ском због ко­је се у за­тво­ру на­ла­зи не­вин дје­чак. Он је та­да са­оп­штио по­ли­ци­ји и ту­жи­о­цу да ни­је ви­дио са­ми чин по­вре­ђи­ва­ња ма­ло­љет­ног Д.Р. али је на­вод­но чуо да је то Ман­дић ура­дио. Од 36 свје­до­ка, уче­сни­ка ту­че, па ни ште­ће­ни Д.Р., ни­је­дан ни­је ви­дио Ман­ди­ћа да је по­чи­нио ово кри­вич­но дје­ло, али и по­ред на­кнад­не јав­не из­ја­ве За­ји­ће­ве да ни­је тач­но то што је ре­као у по­ли­ци­ји и ту­жи­ла­штву, суд је вред­но­вао ње­го­ву пр­ву из­ја­ву да­ту пред ту­жи­о­цем. По­ро­ди­ца Ман­дић за „Дан” је ка­за­ла да ће овој про­цес, на­кон што про­ђе све суд­ске ин­стан­це у Цр­ној Го­ри, свој ко­нач­ни епи­лог до­би­ти пред су­дом у Стра­збу­ру, због чи­та­вог ни­за про­пу­ста у са­мом по­ступ­ку су­ђе­ња.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

7 thoughts on “Да нијесам чији сам не бих завршио на суду

  1. Kada je u Ulcinju 2011. godine, dječak rodjak Tačijev iz Prištine, izbo nožem dva mlada ulcinjanina, od kojih je bio jedan sin potpredsjednika opštine Cakulija, nije ni dana bio u pritvoru već je odmah transportovan na Kosovo. Naravno Mandiću da si sin Tačijev ne bi ti montirali slučaj nego bi čak da si to i počinio odmah bio oslobođen. Sram ih bilo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *