Да ли су документи о убиству Ђинђића у Хагу?

Додатна документација о политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића највероватније би могла да буде у Хашком трибуналу, док је знатно мање извјесно да би била у посједу неке од бивших југословенских република, или у некој од „старих чланица ЕУ“, пише Данас позивајући се на изворе у безбједносним круговима у Србији, а у вези са тумачењем недавне изјаве известиоца ЕУ за Србију Јелка Кацина.

Данас наводи, Кацин је за новосадски Дневник изјавио да је обавјештен да постоји додатна документација „ван Србије“ која је везана за позадину атентата на Ђинђића, што може бити искоришћено ако нова истрага буде покренута. Новинари Данаса покушали су да дођу до Кацина, како би он појаснио ове наводе, али он није био доступан.

У прилог сазнању да се документација налази у Хагу, наводи се чињеница да је поступак који се у Србији води о политичкој позадини Ђинђићевог убиства повезан са ранијим политичким проблемом сарадње са Трибуналом, а тиме и индиректно са потенцијалним истрагама ратних злочина. Ријеч је, као што је познато, о суђењу које траје годину и по дана, за оружану побуну некадашње ЈСО из новембра 2001.

– Мало је вјероватно да је Трибунал мјесто гдје се налази документација о политичкој позадини Ђинђићевог убиства, јер се тамо налазе документи о много ранијем периоду – о догађајима везаним за БиХ и Хрватску од 1992. до 1995, о Косову 1998-1999. – истакао је за Данас обавештени саговорник из безбједносних кругова.

Други извор указује да је, према доступним сазнањима, једино што се у Хагу одиграло везано за Ђинђићево убиство, саслушање лидера радикала Војислава Шешеља, који је обавио истражни судија Вучко Мирчић. Према том саговорнику, шта год да је Кацин намјеравао да поручи, постоје људи укључени у процесуирање Ђинђићевог убиства, који тврде да је дио документације запечаћен у Србији и недоступан јавности.
 
Нова условљавања Србије

Четворо посланика Европског парламента, међу којима и Кацин, затражили су од Европске комисије 21. јануара на дан отварања преговора Србије и ЕУ, да се расвјетљавање политичке позадине Ђинђићевог убиства испостави као услов приликом отварања поглавља 23 – правосуђе и основна права.

У случају да је ријеч о документацији у некој од бивших југословенских република, она би могла да се односи и на период после атентата, када су се у Хрватској крили одбјегли припадници Земунског клана. Засад су, међутим, све ово спекулације.

– Несклон сам томе да верујем да Кацинова изјава има везе са изборном кампањом у Србији, и док не добијемо неке додатне детаље, тешко је дати паметно тумачење – рекао је за Данас новинар Времена и аутор књиге о атентату на Ђинђића Милош Васић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: