Да ли Србији прети опасан сценарио историјских поплава

Опасност од леда на рекама, пре свега на Дунаву, не престаје када се пробију „чепови“, а највећи проблем могао би да се догоди, ако се лед „заглави“ и нагомила у кривинама и тако се се подигне ниво воде, која може да се излије и изазове катастрофалне поплаве.

Историја је већ видела овакве поплаве, а у Мађарској се оне памте као најгоре, док се вода те 1957. године прелила и у Војводину.

Стручњак за одбрану од поплава Мирко Галоња који подсећа на овакав сценарио каже да у овом тренутку он није реалан, јер би за тако нешто ниво воде на Дунаву морао да буде виши за шест метара.

Он истиче да је најсигурније када је река залеђена и лед стоји, и тада проблема нема.

„Ту не мислим на чамце и понтоне, чији власници имају проблеме. Када говоримо са аспекта одбране од поплава залеђене реке нису проблем“, каже Галоња.

Галоња објашњава да је набоља варијанта да се лед ломи и спроводи даље како би се отклонили сви ризици од преливања воде преко насипа.

Према његовим речима, до проблема долази на високом водостају, када услед наглог отопљавања лед „крене“ и заглави се.

„Лед може да „крене“ и могу се створити ледене баријере због којих би се вода нагло уздигла, прелила насипе и дошло би до катастрофалних поплава“, објашњава наш саговорник и додаје да се управо то догодило 1957. године у Мађарској, када је било поплављено више од 50.000 хектара земље.

Међутим, таква ситуације се, према његовим речима догодила у потпуно другачијој зими, пошто су високе температуре биле до јануара.

„Изузетно блага зима, а реке су се заледиле тек у фебруару, док је до поплава дошло у марту“, додаје наш саговорник.

Поплаве сличне онима у Мађарској могле би се догодити ако буде још једног леденог таласа у фебруару, а онда нагло отопли.

Међутим, прогноза на сајту Републичког хидрометеоролошког завода до 15. фебруара показује да ће дневне температуре бити далеко изнад нуле.

Галоња објашњава да је одлука да се мађарски ледоломци ангажују скроз на путу до Београда управо због могућих оваквих ситуација значајна.

„То је одлично, не би било добро да се ради само у горњем делу. Они ће ићи Београда одакле преузима наш ледоломац „Гребен“, додаје Галоња.

Лед на Дунаву тренутно ломе мађарски ледоломци, а код Новог Сада стално су у приправности два потистикивача усмеравају санте.

Ова деоница проблематична је, како кажу у „Водама Војводине“ због „кривина, уског корита и мостова“. До Новог Сада стигле су прве санте леда са даљске кривине, где је пробијен чеп који је био дуг 15 километара. На разбијању леда још ће се радити на том потезу, пошто је направљен само узан пролаз.

Где су критичне тачке?

Галоња каже и да на Дунаву има десетак тачака на којима лед може да се заглави. Они истиче да су та места позната свим надлежнима, а најпроблематичнија су места код Апатина, код Чивутског рукавца, Вемеља, Петраша и Хулова. Лед се гомила и код стубова новосадских мостова, али и да ље код Сремских Карловаца и Сурдука.

Одакле Мађарима ледоломци, и зашто их ми немамо?

На питање како то да Мађарска има толико ледоломаца, Галоња каже да су реаговали управо након катастрофалне 1957. године.

„Тада није било ледоломаца, против леда борила се војска. Чак и овде да Дунаву је радила војска, минирала, бомбардовала из авиона и хеликоптера, али ништа од тога се није показало ефикасним“, каже Галоња.

Након тога Мађари су саградили чак 16 ледоломаца, али је и СФРЈ купила своје који су данас хаварисани и нису у употреби.

Извор: Блиц 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: