Да ли је оправдан страх од кинеских фабрика на руском Далеком истоку?

Почетком априла на сајту Министарства развоја руског Далеког истока појавила се кратка вест о томе да је ово министарство размотрило потенцијал преношења производних капацитета из Кине на руски Далеки исток, што је изазвало бурне дискусије у јавности, као што их је прошле године изазвала вест о томе да се Кинезима издаје у закуп 115.000 хектара дивље забајкалске степе.

Хоће ли Русија Кини давати територије под закуп?
Ако се добро проуче подаци о плановима Кине да своје индустријске погоне пребаци на неку другу територију, постаје јасно да руски Далеки исток засада не треба да страхује од експанзије огромне суседне земље.

Погони се обично пребацују у друге земље из три разлога: 1. јефтини ресурси (најчешће људски), 2. освајање нових великих тржишта и 3. брига о екологији. Поред тога, Кина има још један важан разлог да размишља о премештању предузећа. Реч је о вишку индустријских капацитета који у последње време све чешће помиње кинески премијер Ли Кећанг.

У целини гледано, Пекинг се залаже за изградњу погона у новим земљама, али у нископрофитним и технолошки мање захтевним индустријским секторима (грађевински материјал, текстил) или у циљу освајања великих тржишта масовне серијске производње (аутомобилска индустрија), док се компанијама у технолошки захтевнијим секторима препоручује да се задовоље извозом кинеске опреме у друге земље и, у случају потребе, размештањем у њима центара за сервисирање и појединих елемената везаних за производњу делова (препоручује се да се Р&Д центри размештају само у земљама које имају неопходни потенцијал).

Погледајмо сада има ли руски Далеки исток предиспозиције за добросуседску индустријску експанзију.

Према подацима руског Државног завода за статистику („Росстат”) за 2013. годину, седам инвеститора који највише улажу у Далекоисточни федерални округ РФ су Јапан (2,34 милијарде долара – углавном су то улагања у гасне пројекте на Сахалину), Бахамска острва (714,8 милиона долара), Холандија (525 милиона долара), Аустрија (500 милиона долара), Кипар (495 милиона долара), Индија (462 милиона долара) и Немачка (440 милиона долара).

Русија и Кина склопиле око 30 споразума о сарадњи.
У извештају о страним инвестицијама у руски Далеки исток, који је 2013. године објавио Центар за економска и финансијска истраживања и пројекте, наводи се да је 2011. године 44% страних предузећа на руском Далеком истоку припадало Кинезима, али се ту ради углавном о ситним пољопривредним газдинствима, трговинским компанијама или угоститељским објектима.

Шта је узрок томе? Први и најважнији је сувише мало унутрашње тржиште на руском Далеком истоку. Далекоисточни федерални округ заузима трећину највеће земље света, али у њему живи нешто мање од 6,2 милиона људи, и тај број константно опада због одлива становништва. С обзиром на велику удаљеност од европског дела Русије, транспорт робе произведене на руском Далеком истоку је врло скуп, а сама производња је економски неоправдана.

И са гледишта јефтине и многобројне радне снаге се не може рећи да је руски Далеки исток исто што и Африка. Према подацима „Росстата”, нешто мање од 3,4 милиона становника је економски активно, а незапосленост износи свега 5,4%. Просечна плата у Приморском крају као најнасељенијем субјекту Далекоисточног федералног округа 2014. године се чак и после девалвације тек изједначила са просечном платом у кинеској провинцији Хејлунгђанг на граници са Руском Федерацијом, тј. износила је 28.277 рубаља месечно (426 долара) (подаци „Росстата”), док је у поменутој кинеској провинцији просек био 2.278 јуана месечно (429 долара).

Међутим, већ 2015. године се просечна плата у Приморском крају попела на 33.811 рубаља (око 509 долара). Кинески подаци за исти период још увек нису објављени, али ће се вероватно испоставити да су због летње девалвације плате на североистоку Кине нешто боље у доларској противвредности.
Шта кочи заокрет руске економије ка Азији
Важни су и социјални аспекти. Незапосленост је на североистоку Кине релативно ниска. Тешко да ће се у тој ситуацији власти североисточне Кине обрадовати иницијативи руских колега која их макар и у најмањој мери може лишити радних места.
Ако се сматра да ће кинеска предузећа која Министарство развоја руског Далеког истока планира да размести у Далекоисточном федералном округу производити робу за извоз у азијско-тихоокеа нски регион, онда ти производи по логици ствари треба да буду оријентисани на све земље региона изузев Русије и Кине. Невоља је, међутим, у томе што североисток Кине спада међу регионе који су у најмањој мери оријентисани на извоз. Провинција Љаонинг је једина у том региону која се, према подацима 中国海关统计, убраја у десет кинеских провинција са највећим извозним потенцијалом, док Хејлунгђанг тавори на 21. месту, Унутрашња Монголија на 24, а Ђилин на 25. месту.

Према томе, они који желе да индустрија руског Далеког истока остане „нетакнута” немају разлога да се брину због иницијативе Министарства развоја руског Далеког истока.

Ако се кроз пар година на руском Далеком истоку појави бар неколико кинеских предузећа, то ће већ моћи да се третира као велики успех. Знаци за узбуну само плаше инвеститоре и заглушују позиве на радикално побољшање инвестиционе климе путем структурних реформи.

(Пренесено са сајта: Руска реч)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: